Papir ili plastika? Jednostavnog odgovora više nema

Papir se smatrao ekološki prihvatljivijom alternativom plastičnoj ambalaži. Ali šta ako to nije tako?

U nedavno sprovedenim istraživanjima, stotinama kupaca prikazane su dve energetske pločice uz pitanje koja je ekološki prihvatljivija: ona u plastičnom omotu obložena dodatnim slojem papira ili ista energetska pločica u plastičnom pakovanju bez papira. Većina ispitanika odlučila se za opciju plastičnog omota i papira, uprkos činjenici da su obe sadržale istu količinu plastike i da je energetska pločica s više ambalaže očigledno ekološki manje prihvatljiva.

To je nelogično, ali razumljivo je zašto se takva pogrešna predstava javlja. Plastika je postala najomraženiji materijal na svetu, naročito za jednokratna pakovanja. Ne samo da šteti okolini već je postala i društveno neprihvatljiva. Ankete neprekidno pokazuju da potrošači žele da se plastična ambalaža zameni drugim rešenjima. Pokušavajući da ne padnu u nemilost, kompanije koje proizvode potrošačka dobra u potrazi su za održivim rešenjima. Papir je postao popularna zamena. Potrošači ga smatraju prirodnijim. Ali to što traže ili zagovaraju nije uvek "zelenije". U nekim slučajevima može biti čak i štetnije od plastike.

Otkako se u ljudima razvila želja da prenose i čuvaju stvari, bilo im je potrebno sve više što kvalitetnije ambalaže. Drevni Grci su u velikim količinama proizvodili keramičke posude za vino, sredinom prošlog veka Amerikanci su kupovali milijarde praktičnih Ziploc vrećica. Nebitno da li je u pitanju period od hiljadu godina pre Hrista ili sedamdesete, važi isto pravilo: ambalaža mora da bude povoljna, lako prenosiva i izdržljiva.

Međutim, tokom poslednje dve decenije, brendovi i potrošači počeli su da zahtevaju potpuno novu karakteristiku u ambalaži – održivost. To je amorfni koncept. Za neke, održivost znači recikliranje, za druge, predanost smanjenju emisija ugljenika i borbi protiv klimatskih promena. Ali većina se u jednome slaže – plastika se u taj koncept ne uklapa. Između ostalog, zato što se najčešće proizvodi od naftnih derivata i, ako se ne reciklira ili ispravno odloži, nerazgradiva je.

U pokušaju sanacije odbojnosti prema plastičnoj ambalaži, brendovi su prigrlili papir kao prirodnu alternativu. Postoje načini da se to izvede, neki su dobri, ali neki i nisu.

Na primer, mnogi brendovi svesni su da neizbeljeni, smeđi papir ili papir koji samo izgleda neizbeljeno, ekološki osvešćenim potrošačima odaje utisak održivosti, čak i kad se proda za jednokratnu upotrebu. Drugi održivost svog pakovanja pokušavaju da povećaju zamenjujući plastiku recikliranim papirom. Na primer, ove godine je Nestlé u Australiji predstavio Kit Kat s papirnatim omotom. Bio je to impresivan tehnički poduhvat, ali učinak toga bio je zanemariv. Nestlé godišnje proizvodi milijarde Kit Kat čokoladica, a u Australiji ih je u papirnatom omotu stavio na tržište „više od četvrtine miliona“.

Većina papirnatih rešenja nastaje s fokusom na to šta se s ambalažom događa kada se odloži u otpad ili stavi na reciklažu. Međutim, kraj života nije i ne bi smeo da bude najvažnije merilo održivosti. Neki drugi činioci imaju mnogo veći uticaj. Na primer, koji gasovi štetni po okolinu nastaju pri proizvodnji različitih ambalaža. Odgovor na to pitanje često iznenađuje.

Nedavno istraživanje kompanije McKinsey & Co. pokazalo je da kartonska ambalaža za mleko ojačana plastikom tokom svog životnog ciklusa, otkad je proizvedena do odlaganja u otpad, stvara 20 odsto više štetnih gasova od plastične boce. Druga plastična pakovanja poput onog za meso ili vrećica za trgovinu pokazale su slične održive prednosti u odnosu na papirnate varijante.

Nije jednostavno čak i ako su brendovi usredsređeni na aspekt kraja životnog ciklusa ambalaže ili na mogućnost njenog recikliranja. Papirnata ambalaža prehrambenih artikala često je obložena plastikom koja pakovanje čini nereciklabilnim ili se može reciklirati samo na određenim, za to predviđenim mestima. Kit Katovi papirnati omoti obloženi su folijom koju kompanija u Australiji reklamira kao reciklabilnu, međutim, Nestlé nije odgovorio na upit može li se reciklirati u Severnoj Americi i Evropi. Ako se ne reciklira i završi na deponijama, može da postane veliki izvor metana.

Raste potražnja za papirnatom ambalažom, ali ko će proizvođače snabdevati tolikim drvima? Održivo šumarstvo važno je i sve ga je više. Ipak, potrošači i brendovi sve će češće biti suočeni s pitanjem da li je jednokratna papirnata ambalaža zaista najbolji način korišćenja tako spororastućeg resursa. Potrošači bi mogli odlučiti da nije, a regulatori bi u tome mogli da ih prate.

To ne znači da je papirnata ambalaža neodrživa. Ipak, kao i plastika, taj naizgled prirodan materijal ima svojih prednosti i 
mana što se tiče okoline. Nažalost, vrlo emotivna rasprava o plastičnom otpadu u okeanima je brendovima otežala, pa čak učinila i nepoželjnim njihove pokušaje da suptilno opravdaju svoj izbor ambalaže. Umesto toga, moraju da se bore s pitanjem kako pridobiti potrošače koji zbog svoje pristranosti u percepciji održivosti zagovaraju nesavršena rešenja.

Neće biti lagan zadatak ispraviti takve ideje i postaviti temelje za iskrenu raspravu o održivosti ambalaže. Ali treba početi s transparentnošću.

Prevela Jelena Stjepanović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar