Beč daje primer celom svetu kako se upravlja otpadom

Bleštavo bele fasade, besprekorno čiste ulice i odsustvo smeća sa bilo kojeg mesta, ne odaju utisak da kroz nekadašnju prestonicu Habzburške monarhije godišnje prođe više miliona turista i ostavi za sobom tonu smeća. Stanovnici Beča od tog smeća, ali i onog koje proizvede njih skoro dva miliona, vide samo vodenu paru.

U Beču su sve vrste otpada shvaćene kao resursi i veliki deo njih se ponovo koristi za proizvodnju toplotne i rashladne energije, komposta ili materijala. Austrijska prestonica je već decenijama uzor celom svetu u oblasti moderne ekonomije otpada.

Tako, na primer, spalionica otpada Pfaffenau, koju je posetila Bloomberg Adria, obezbeđuje 25.000 domaćinstava strujom i 50.000 domaćinstava daljinskim grejanjem i toplom vodom.

Ova spalionica postoji od 2008, visokotehnološko je postrojenje za sagorevanje otpada kod kojeg je proces zbrinjavanja i korišćenja smeća po ekološkim standardima zagarantovan.

U spalionici se godišnje sagori 250.000 tona otpada (po satu 32 tone) koji ne može da bude recikliran i pretvori se u čistu energiju. Emisija štetnih gasova ostaje za 90 odsto ispod zakonom propisanih graničnih vrednosti.

Nalazi se nadomak centra grada i izgleda kao svako drugo industrijsko postrojenje. U njenoj blizini se ne oseća neprijatan miris i jedino ulazak prepoznatljivih narandžastih kamiona, koji po gradu skupljaju smeće, nagoveštava da je reč o postrojenju za preradu komunalnog otpada.

Eduard Abart, koji je bio naš domaćin, zadužen za komunikacije u Pfaffenaua, kaže da na kapije ovog preduzeća, jednog od tri ove vrste u Beču, dnevno uđe oko 200 kamiona, preradi se oko 1.000 tona smeća, proizvede 10 do 15 megavata struje i 50 megavata toplote na dnevnom nivou.

Prema njegovoj proceni, stanovnici Beča godišnje proizvedu milion tona kućnog smeća, ali ono što je veoma važno, u Austriji 15 godina ne postoji nijedna nekontrolisana deponija.

Bloomberg Adria

 

Spalionica ima upravljački centar u kome dežuraju po dva ili tri radnika i sve što se dešava unutra prati se preko ekrana. Uporedo sa sagorevanjem otpada tu se prati nivo izduvnih gasova. Vrlo je kompleksna tehnologija prerade, ali već 30 li 40 godina na ovaj način se tretiraju dimni gasovi.

Postrojenje ima višestepeni sistem za čišćenje dimnih gasova i tretman otpadnih voda. Ekstrakciona turbina za proizvodnju struje i toplote povezana je na mrežu daljinskog grejanja.

Nakon jednog sata u spalionici na minimalnoj temperaturi od 850 stepeni Celzijusa, oko 27 odsto otpada ostaje kao ostatak od spaljivanja. Ove nerazgradive komponente, kao što su šljaka, pepeo, otpadni metal i kamenje odvoze se u postrojenje za obradu ostataka od spaljivanja.

Bloomberg Adria

 

Vrući dimni gasovi se koriste za proizvodnju pare. Para, koja ima pritisak od 40 bara i temperaturu od 400 stepeni Celzijusa, pokreće parnu turbinu, proizvodeći električnu energiju. Para koja ostaje nakon turbine pretvara se u daljinsku toplotu putem izmenjivača toplote, koja se zatim uvodi u mrežu daljinskog grejanja.

Na ovaj način, oko 76 odsto energije sadržane u otpadu se vraća proizvodeći približno 65 GWh i električne energije i 410 GWh daljinskog grejanja.

Zahvaljujući četvorostepenom procesu čišćenja dimnih gasova - koji se sastoji od električnog filtera, dvostepenog procesa čišćenja mlaznicama vode, filtera sa aktivnim ugljem i sistema za denitrifikaciju - spalionica  ima emisije koje su daleko ispod dozvoljenih maksimalnih nivoa. Pročišćeni dimni gasovi se ispuštaju u atmosferu kroz dimnjak visine 80 metara.

U postrojenju za obradu ostatka otpada, šljaka se prosejava i demetališe. Reciklirano otpadno gvožđe i obojeni metali koriste se u industriji čelika. Preostala šljaka se meša sa cementom, peskom, vodom i  pepelom, nastalim u procesu sagorevanja koji se skladišti na deponiji Rautenweg da bi kao krajnji proizvod nastao beton.

Spalionica otpadnih materija radi po istom principu

U istom kompleksu samo preko puta se nalazi spalionica opasnih materija. Radi po istom principu, a na samom ulazu u postrojenje nalazi se detektor radioaktivnih materija.

Spalionica industrijskog otpada sagoreva oko 800 vrsta opasnih materija. Ovde najčešće stižu ulja iz industrije, rastvarači, lakovi, ostaci iz industrije veštačkih đubriva, farmaceutski i medicinski otpad. Sve te materije stižu u metalnim buradima, ne otvaraju se nego direktno idu na spaljivanje.

Oba postrojenja moraju zadovoljiti standarde životne sredine. Državni propisi im nalažu do koje granice mogu da ispuštaju izduvne gasove, odnosno propisuju uslove o prečišćavanju. Rade po standardima i rade tako da ne zagađuju životnu sredinu, pa je svejedno da li se ova postrojenja nalaze u centru grada ili van njega.

Zanimljiv je podatak da sav industrijski i medicinski otpad iz Srbije završava upravo u bečkoj spalionici. U celom regionu, u zemljama bivše Jugoslavije, ne postoji postrojenje za spalivanje opasnog otpada. Zato se preko licenciranih operatera izvozi u Austriju, što je veliki trošak za industriju, jer Zakon o upravljanju otpadom ne dozvoljava skladištenje otpada u Srbiji.

Bloomberg Adria

 

Na primer, transport zauljenog otpada košta 250 do 300 evra po toni, ali ako je  u pitanju opasna tečnost sa teškim metalima, cena ide do 1.500 evra po toni. I naravno, mora postojati transportna dozvola za sve zemlje kroz koje taj otpad putuje do odredišta. Ako se pak transportuje komunalni otpad na razdaljinu od 100 kilometra košta oko 40 do 50 evra.

Prema nekim procenama, u Srbiji se godišnje proizvede oko 100.000 tona opasnog i tri miliona tona komunalnog otpada.

Podsećanja radi, deponija u Vinči nadomak Beograda ima takođe sistem da proizvede struju i kao sporedni proizvod toplu vodu koja treba da generiše toplotnu energiju za daljinsko grejanje Konjarnika. Da li i koliko toga proizvede, veliko je pitanje, mada je ministar građevinarstva Goran Vesić, rekao na Kopaonik biznis forumu, da se energijom dobijenom iz Vinče podmiruje 10 odsto potrebe za toplotnom energijom u Beogradu.

Troškovi domaćinstva u Beču za tretman otpada su od 40 do 50 evra mesečno, u Srbiji je račun za iznošenje smeća od tri od šest evra. Ono što je možda najvažnije u Beču postoji svest o važnosti upravljanja otpadom i zaštiti životne sredine, a razvrstavanje otpada za svako domaćinstvo je već godinama uobičajena navika.