Sistem reciklaže u Srbiji ne odgovara ni građanima ni reciklerima

Više kanti u domaćinstvima, planiranje bacanja otpada i nabavka posebnih kanti i kesa dugo su prisutni u mnogim zemljama. U Srbiji nisu toliko česti, a problem je sistemski jer mnoge lokalne samouprave ne uspevaju da se izbore sa otpadom koji stvaraju, a na državnom nivou ne postoje konkretne instrukcije ko je zadužen za šta u kompleksnom sistemu prikupljanja, sortiranja i recikliranja korisnog otpada. Srbija će u okviru svog puta ka Evropskoj uniji morati da poboljša svoju stopu reciklaže koja je trenutno jedan od najnižih na kontinentu, ali put do toga će biti dugačak s obzirom na to da još uvek nije potpuno primećen potencijal reciklažne industrije i rasta koji ona može doneti.

Prema podacima Transparency Market Reseearcha, tržište usluga reciklaže otpada u Evropi vredelo je 134,6 milijarde dolara 2019. godine, a očekuje se da će dostići vrednost od 242 milijarde dolara do 2030. godine, ukazujući na veliki potencijal industrije.

 S druge strane, pre nego što bude krenula ekspanzija tržišta, ono mora stvarno i da se stvori. Naime, oni koji žele da recikliraju otpad iz domaćinstava često ne znaju kako ili ne veruju sistemu, a način prikupljanja otpada i obrada otpada nisu usklađeni uprkos mnogim akcijama koje podržavaju odgovorniji odnos prema otpadu.

"Situacija je različita u različitim mestima, a zavisi od gustine naseljenosti i navika stanovništva", kaže Marko Rokvić, osnivač kompanije Green Group iz Bačke Palanke, koja se bavi upravljanjem otpadom. On je dodao da veliki procenat teritorije Srbije nije pokriven sakupljanjem otpada te da i ta činjenica sama po sebi stvara izazov jer se u nekim mestima komunalnim službama ne isplati da dolaze pa su stanovnici primorani da prave lokalne jaruge. Samim tim, nije samo sakupljanje korisnog otpada problem, već je sakupljanje otpada uopšte izazovno.

U Srbiji postoji 11 sanitarnih deponija i još mnogo divljih. Prosečni obuhvat prikupljanja otpada je 2020. godine bio 86,4 odsto.

Kada pogledamo statistiku, vidimo da je količina komunalnog otpada sve veća, a da se stopa reciklaže ne menja. Naime, u Srbiji je generisano 2,92 miliona tona komunalnog otpada 2020. godine, a stepen reciklaže iznosio je 15,7 odsto, pokazuje Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu (podaci Eurostata stepen stavljaju na 15,4 odsto u istoj godini). Srednja dnevna količina generisanog komunalnog otpada po stanovniku porasla je sa 1,11 kg u 2019. godini na 1,15 kg 2020. godine. Podaci za 2021. godinu još uvek nisu dostupni.

Poređenja radi, na nivou Evropske unije, 48 odsto komunalnog otpada je reciklirano 2020. godine. Najveću stopu reciklaže imala je Nemačka (68,3 odsto), a iza nje su Austrija sa 61,8 odsto i Slovenija sa 59,3 odsto. Manje stope reciklaže od Srbije u Evropi, prema podacima Eurostata, 2020. godine imale su samo Crna Gora, Malta i Rumunija.

Rokvić napominje da je bilo mnogo ad hok akcija kako bi se pokrenulo sakupljanje korisnog otpada, ali da su se nije dovoljno vodilo računa o temi kada su se akcije završile. "Niko se nije dovoljno bavio ovom temom i tako se iskustva vremenom nisu korigovala."

Problem informisanja

Marko Kažić, izvršni direktor tehnološke kompanije Zamphyr koja organizuje jednu od akcija prikupljanja otpada, kaže da je odziv za reciklažu ogroman jer ljudi retko kada čuju gde mogu da recikliraju elektroniku. "Mi se ne bavimo primarno reciklažom, već smo škola koja se trudi da iskoristi elektroniku koja drugima ne treba, a ukoliko je nemoguće koristiti je, da recikliramo", rekao je.

Bloomberg

Kažić veruje da je potrebno maksimalno izbegavati reciklažu jer ona nije dovoljna da spase planetu te da je važno smanjiti upotrebu stvari koje će postati neorganski otpad. Zatim, po isteku njihovog veka treba, razmisliti o prenameni pa tek onda o reciklaži. U okviru svoje škole "Pionir", Zamphyr prikuplja električni otpad kako od građana, tako i od kompanija jer često ono što oni otpišu i dalje može da se koristi ili u školi ili u zajednici.

Da građani nisu dovoljno informisani o tome kako treba reciklirati, potvrdila nam je i Suzana Obradović, urednica portala za životnu sredinu "Srda". Ona napominje da modela za sakupljanje ambalažnog otpada ima i da se koriste, ali da druge vrste otpada predstavljaju značajan problem.

" U Beogradu građani imaju problem sa odlaganjem tekstilnog otpada, kućnih uređaja, sijalica, lekova, građevinskog otpada i dr. Jedno od rešenja biće dostupno od ove jeseni, kada će biti postavljeno 15 mobilnih centara za sakupljanje otpada kao što su baterije, sijalice, kućna hemija, boje, akumulatori, električni uređaji i dr. Takođe, u planu je izgradnja sedam reciklažnih dvorišta za sakupljanje reciklabilnog, kabastog i opasnog otpada iz domaćinstava", kaže ona.

Obradović kaže da se njoj često javljaju ljudi koji žele da recikliraju jer ne znaju ko je prava adresa i dodaje da je upravo zato Srda napravila mapu na kojoj građani mogu videti tu informaciju. "Upravo da bismo pružili informacije svima koji su zainteresovani da učestvuju u reciklaži kreirali smo jedinstvenu interaktivnu mapu reciklaže Gde reciklirati.rs. Pretraga se vrši prema 24 vrste otpada i prema lokalnim samoupravama," rekla je.

Tako je sveukupni utisak naših sagovornika da ljudi u Srbiji žele da recikliraju, ali da nisu sigurni gde i kako.

Nepoverenje i nezadovoljstvo

U razgovoru sa građanima najvećih gradova u zemlji pitali smo da li recikliraju i šta misle o reciklaži. Tako smo dobili informacije da ima dosta ljudi koji ne veruju da otpad koji odvajaju stvarno bude recikliran kada ga pokupe komunalne službe jer ode u isti kamion kao i ostali otpad. Na pitanje naše redakcije da li postoje kamioni koji zasebno nose korisni otpad, iz JKP "Gradska čistoća" Beograd rekli su nam da se prikupljanje eko kesa sprovodi transportnim vozilima.

Iz "Gradske čistoće" su naveli da se prikupljeni reciklabili odvoze u reciklažni centar Pogona za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina na sortiranje. Ovaj pogon za razvrstavanje otpada ima nekoliko radnika koji ručno razvrstavaju otpad koji se posle balira i može da se šalje centrima za reciklažu.

Međutim, na taj pogon ide i sve što se skupi u mešovitim kontejnerima za koristan otpad i ono što su građani prethodno odvojili, tako da je njihova skepsa donekle opravdana. Osim toga, postojanje ovakvih pogona ostavljeno je na nivou lokalnih samouprava te mnoge opštine nemaju mogućnosti koje postoje u najvećim gradovima - situacija u Beogradu mora se uzeti kao izuzetak na nivou cele zemlje, a ne kao pravilo - iako je i u Beogradu reciklaža građanima zbunjujuća.

"Sortirani i balirani reciklabili se predaju ovlašćenim operaterima koji poseduju važeće dozvole za upravljanje otpadom u skladu sa zvaničnim cenovnikom prodaje sekundarnih sirovina, usvojenog od strane Nadzornog odbora JKP 'Gradska čistoća' Beograd, a koji je istaknut na zvaničnom sajtu preduzeća", naveli su iz javnog preduzeća.

Trenutnim načinom skupljanja otpada nisu nezadovoljni samo građani koji razočarano gledaju kako kamioni gradske čistoće uništavaju njihov trud mešajući razvrstani otpad. Nezadovoljni su i recikleri, privatne firme kojima treba čista sirovina za obradu.

"Mora postojati separacija otpada na lokalu", kaže Rokvić, koji napominje da recikleri traže otpad čistog kvaliteta. Samim tim, reciklerima se nekada može više isplatiti uvoz razvrstanog otpada kao sirovine iz Evropske unije nego što im se isplati da postave postrojenja za separaciju otpada.

Istovremeno, u nekim zgradama u Beogradu stanari su preuzeli stvar u svoje ruke i sami organizovali odnošenje otpada koji odvajaju. Rokvić napominje da je samo sakupljanje najskuplji deo procesa jer je potrebno obezbediti kamione, gorivo, radnike, hale za razdvajanje otpada i pogone kako bi se prešao put od domaćinstva do reciklera.

Rokvić kaže da je najbolji način da se prebrode ove poteškoće promena načina plaćanja usluga odnošenja otpada. "Mora se uvesti plaćanje otpada, mi plaćamo sada paušalo, po članu domaćinstva umesto da plaćamo po količini otpada", kaže on i dodaje da plaćanje može biti polupaušalno, po kanti, a da se koristan otpad ne plaća, već samo komunalni otpad. Rokvić dalje predlaže uvođenje zasebnih kanti za komunalni i obični otpad, ali njegova ideja nije neiskorišćena. Uprkos tome, recikliranje otpada građanima je komplikovano čak i u najvećem gradu u Srbiji.

Beogradsko JKP "Gradska čistoća" objavilo je u nekoliko navrata u poslednje tri godine da deli zelene i plave PVC kante u naseljima sa individualnom izgradnjom. Takve akcije sprovedene su na opštinama Voždovac, Čukarica, Zvezdara, Surčin, Zemun, Rakovica, Palilula, Novi Beograd i Savski venac. Međutim, uprkos sprovedenim akcijama i činjenici da je podeljeno preko 47.000 kanti, skoro je nemoguće videti ovakve kante bilo gde po gradu.

"Plave PVC kante za odlaganje reciklabila zapremine 240 litara su namenjene Beograđanima koji stanuju u naseljima sa individualnim tipom stanovanja. Ova tehnologija odlaganja i sakupljanja reciklabila se u ovakvim naseljima pokazala kao najbolja jer se sugrađanima znatno olakšava selektovanje i skladištenje otpada, rekli su iz "Gradske čistoće" i dodali da svake godine to preduzeće sprovodi akciju "podele kanti za odlaganje reciklabila, koje se prazne prema unapred definisanoj dinamici za svaku opštinu."
 

Depositphotos

Sledeća opcija za reciklažu u glavnom gradu (pored postojećih postavljenih većih kontejnera, kako nadzemnih tako i podzemnih) odnosi se na one koji žive u stambenim zgradama - a to su eko kese, koje građani u Beogradu mogu da pokupe iz "Gradske čistoće" u svojoj opštini i da korišćenjem bar kodova ostvare popust na račun za komunalne usluge.

Sajt ovog preduzeća kaže da oni jednom nedeljno kupe kese koje treba da se ostave ispred ulaza u zgrade. U praksi, članovi naše redakcije videli su ove kese u Beogradu, ali više kao izuzetak nego kao pravilo, a od nekoliko sagovornika koji žele da recikliraju čuli smo samo reči iznenađenja kada smo spomenuli kese, ukazujući na nedovoljnu informisanost onih koji žele da recikliraju svoj otpad.

"Problemi se periodično ogledaju u tome da sugrađani ne ispoštuju satnicu iznošenja eko kesa ispred prijavljene adrese u utvrđeno vreme", rekli su iz sekretarijata.

Upitno je da li bi "Gradska čistoća" uopšte imala kapacitete da pokupi i razvrsta sav otpad prikupljen u ovim kesama kada bi sutra svi sutra imali informaciju i kada bi zbog toga izbacili svoje kese, prema rasporedu. Iz gradskog sekretarijata su na to pitanje odgovorili da kapaciteti recikliranja zadovoljavaju trenutne potrebe, ali da se radi na povećanju i kapaciteta i količine prikupljenog otpada.

"Masovno recikliranje u Beogradu predstavlja cilj JKP "Gradska čistoća" kada je reč o razvoju reciklaže. Svesni da se do tog cilja ne može doći preko noći, već kontinuiranom edukacijom stanovništva i osvešćivanjem o važnosti ekologije i očuvanja životne sredine, preduzeće prati proces razvoja reciklaže i u skladu sa tim usklađuje svoje kapacitete", naveli su.

"Beograđani sada imaju na raspolaganju nekoliko modela sakupljanja ambalažnog otpada – tu su razne vrste reciklažnih kontejnera, eko kese, plave kante za stanovnike u kućama. Postoje reciklomati na ulicama i prese za limenke u radnjama, ali nedostaje uspostavljanje depozitnog sistema na nivou države kako bi se efikasnije sakupljao ambalažni otpad", zaključuje Obradović.