Milioni litara otpadnog ulja svake godine završe u slivnicima i rekama širom Srbije, iako bi iskoriščeno ulje moglo da se iskoristi za proizvodnju biodizela koji redukuje štetne gasove koji stvaraju efekat staklene bašte.
Generatori otpadnih jestivih ulja prema zakonu već godinama imaju obavezu da odlažu ulje koje iskoriste, a to obuhvata sve restorane, hotele, pržionice, industije i uljarnice u Srbiji. Iako svest o tome nije rasprostranjena, i domaćinstva mogu da odlažu jestivo ulje koje prikupe, iako im to nije zakonska obaveza, pa da tako malo i zarade.
Da ta praksa još uvek nije zaživela u Srbiji, pokazuje podatak Agencije za zaštitu životne sredine da je 2021. prikupljeno preko 5,3 hiljade tona otpadnog ulja, a samo sedam odsto prikupljeno je od fizičkih lica (366 tona). Ipak, broj građana koji odlažu jestivo ulje raste - 2020. godine, građani su predali 316 tona, a 2019. samo 23 tone otpadnog jestivog ulja.
I predstavnici kompanije Eso Tron, koja se bavi prikupljenjem i odlaganjem jestivog ulja, primećuju da je sve veće interesovanje za odlaganje otpadnog jestivog ulja iz domaćinstava u Srbiji, ali, prema njihovim rečima, zakonski okvir koji se bavi otpadnim jestivim uljem iz domaćinstava nije dobro definisan.
Kako kažu, otpadno ulje koje se proizvede u kući moralo bi da potpada pod komunalni otpad, pa su javna komunalna preduzeća u obavezi da organizuju odvojeno sakupljanje i transport, odnosno ambalažu za individualno sakupljanje kod građanstva.
"Ovakvi projekti su i u državama EU tek u povoju. Najveći izazov predstavlja osvešćenost građana, zatim kvalitetna separacija i, naravno, trošak sakupljanja minimalnih količina na velikom broju lokacija", navode iz Eso Trona, koji navodi da godišnje sakupi oko 3.000 tona ulja.
Bloomberg
Otpadno jestivo ulje uglavnom nastaje obavljanjem ugostiteljske i turističke delatnosti, kao i u industriji, trgovini i drugim sličnim delatnostima. Generatori otpadnih jestivih ulja moraju da otpadno jestivo ulje koje nastaje pripremom hrane sakupljaju odvojeno od drugog otpada i predaju licu koje ima dozvolu za sakupljanje ili tretman otpadnih ulja.
Prerada u biodizel
Iz kompanije Eso Tron kažu da se u Srbiji se otpadno jestivo ulje ne tretira, odnosno ne prerađuje.
"Na veliku žalost, trenutno je zakonski jedini mogući način prerade - prerada u biodizel, a biodizel je opterećen akcizom koja ga čini nekonkurentnim sa ostalim fosilnim gorivima", navode oni.
Prema njihovim rečima, sama proizvodnja u Srbiji se ne bi isplatila, jer je količina sirovina koje su na raspolaganju premala za ekonomski isplativu proizvodnju u poređenju sa trenutno aktivnim proizvodnjama u susednim državama EU, kao što su Austrija i Mađarska.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u toku prošle godine u Srbiji je tretirano samo 88 tona jestivog ulja, u poređenju sa 2018. godinom, kada je tretirana 2.691 tona. Ipak, izvezeno je mnogo više nego tri godine ranije - 4.423 tona u poređenju sa 2.925 tona 2018.
Inače, podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je u 2020. godini tretirano 17 puta manje različitih otpadnih ulja nego što je pušteno na tržište, a Ministarstvo zaštite životne sredine procenjuje da će godišnje nastajati između 22 i 30 hiljada tona otpadnog ulja do 2030.
.webp){kind=icon}
