Svet se okreće prljavijim gorivima zbog velikog rasta cene gasa

Usled rastućih cena prirodnog gasa za koje nema naznaka da će se uskoro smanjiti, kao i zbog poteškoća u snabdevanju, svet se sve više okreće jeftinijim i prljavijim alternativama.

Cene tečnog prirodnog gasa (LNG) u Aziji trenutno iznose blizu 50 dolara za million britanskih termalnih jedinica (BTE). Radi poređenja, cena gasa je bila skoro dvostruko veća od dizela od petka, dok je cena uglja i visokog sumpornog goriva (HSFO) bila jeftinija, pokazuju podaci S&P Global Commodity Insightsa.

Slična situacija je i u Evropi, gde je cena prirodnog gasa oko 60 dolara, što je troduplo više od cene HSFO i propana, navodi konsultantska kompanija za energetiku FGE.

Prirodni gas je postao najskuplja sirovina, dok Rusija, ključni izvor gasa za Evropu i LNG-a za Aziju, zadržava zalihe usled globalne energetske krize. Gasa nema dovoljno, a očekuje se da će se situacija pogoršati u zimskom periodu. U isto vreme, zbog rasta cena neke zemlje nisu u mogućnosti da priušte gorivo. Rezultat svega toga je da i bogati i siromašni kupci sve više traže alternative.

"Vlade su zabrinute zbog još većeg potencijalnog smanjenja isporuka ruskog gasa, zbog čega su nedavno saopštile da će dozvoliti pokretanje termoelektrana na ugalj i lož-ulje", rekao je Steve Sawyer, direktor sektora za rafinerije konsultantske kompanije za energetiku FGE.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u četvrtak je povećala prognozu globalne potražnje za naftom sa 380.000 barela dnevno na 2,1 milion barela dnevno zbog očekivanog prelaska na naftu. Dodatna potražnja je "koncentrisana" na Bliskom istoku i u Evropi, saopšteno je iz agencije.

Prognozu IEA je podržao Damien Courvalin, šef energetskog istraživanja kompanije Goldman Sachs, koji očekuje da će rezultat prelaska sa gasa na naftu značiti 1,5 miliona barela dnevno dodatne potražnje ove zime, u poređenju sa million barela prošle godine. Doći će do velike tražnje iz energetskog sektora, izjavio je u intervjuu za Bloomberg.

U Aziji, Pakistan i Bangladeš su neke od zemalja koje imaju postrojenja koja mogu da naprave prelaz sa prirodnog gasa na loživa ulja za proizvodnju energije.

Bloomberg

 

Pakistan i Bangladeš imaju "značajan kapacitet za proizvodnju nafte i imaju ozbiljan deficit u budžetu da bi nastavili da kupuju skup LNG", izjavio je Max van der Velden, glavni savetnik kompanije Wood Mackenzie. "Korišćenjem lož-ulja pokušavaju da smanje finansijski pritisak".

Prelaz sa gasa je korak unazad u globalnoj težnji za korišćenjem čistije energije. Mnoge zemlje su se okrenule prirodnom gasu, najčistijem fosilnom gorivu, radi smanjenja korišćenja uglja. Prljavije alternative će otežati ispunjenje klimatskih ciljeva.

Evropska komisija će nastaviti da omogućava povećanu proizvodnju uglja ove i sledeće godine, ponovo uvodeći ugalj nakon prekida njegovog korišćenja u Evropi, saopštili su analitičari Fitch Solutions 8. avgusta. Rast cena LNG-a uzrokovaće globalni prelaz sa gasa na ugalj kada god je to moguće.

Međutim, postavlja se pitanje koliko će ovakva promena biti moguća, budući da dolazi sa ograničenjima. Jedan od problema je nedostatak kapaciteta za proizvodnju nafte jer bi ponovno pokretanje elektrana na ugalj ili naftu moglo da bude otežano.

"Ponovno pokretanje takvih elektrana zavisi od toga da li su one pravilno isključene, kao i od toga da li su kvalitetno održavane", rekao je Sawyer. "Ne očekujte da se takve elektrane pokrenu preko noći."

Većina ovakvih elektrana u Japanu trenutno nije aktivna. Prema rečima Van der Veldena, one su stare i preskupe za ponovno pokretanje, neće dugo raditi, i neće naići na ekološku i političku podršku. "Japan će nastaviti da beleži godišnji rast potražnje za loživim uljem, ali će taj rast biti ograničen", rekao je.

Ipak, teško je ne obraćati pažnju na troškove koje podstiču ovaj prelaz, a stručnjaci FGE-a očekuju da će više zemalja insistirati na ponovnom pokretanju elektrana na naftu. "Proces će morati da počne odmah, ako žele da budu spremni za zimsku potražnju", izjavio je Sawyer.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar