.webp){kind=icon}
Širom Nemačke, izvršni direktori su poslednjih nekoliko meseci proveli razmišljajući kako da reaguju ako ruski predsednik Vladimir Putin prekine isporuke prirodnog gasa. Mnoge kompanije, od manjih preduzeća do svetskih giganata, došli su do istog rešenja, a to je prelazak na naftu.
U Minhenu, opštinsko preduzeće je prebacilo dva gasna kotla na dizel. Južnije, u nemačkim Alpima, u ruralnom području Berchtesgadener Land, dva vozača kamiona za prevoz mleka poslata su da nauče kako da rade na naftnim bušotinama. Na severu, pivara Veltins u blizini Dizeldorfa obezbedila je dizel za narednih pet nedelja kako bi se pripremila za prelazak sa gasa na naftu.
S jedne strane, dolazi do sagorevanja lož-ulja u kotlovima i parogeneratorima koji su prethodno loženi prirodnim gasom, a s druge, pale se dizel generatori kako bi se izbegao nestanak struje. Berlin odobrava takvu promenu.
Opširnije
Broj poružbina u nemačkim fabrikama pada peti mesec zaredom
Na mesečnom nivou, broj porudžbina je manji za 0,4 odsto.
04.08.2022
Pola nemačkih kompanija bori se s manjkom radnika
Usprkos stagnaciji ekonomije, tržište rada i dalje se dobro drži, a manjkom radnika posebno su pogođene kompanije uslužnom sektoru.
03.08.2022
Nemačke nuklearke bi mogle da nastave da rade do proleća
Moguća je odluka da tri reaktora nastave da proizvode energiju smanjenim kapacitetom do proleća.
01.08.2022
Nemačka – vreme je za novu paradigmu
Cilj ovog članka je da pruži racionalno objašnjenje za predratni razvoj nemačko-ruskih odnosa.
30.07.2022
Wiegand-Glas, proizvođač staklenih boca, uspeo je da nabavi potrebnu papirologiju kako bi pripremio svoje peći za rad na ulje za loženje umesto gasa. "Obećala sam da ću smanjiti birokratiju prilikom promene sistema", rekla je Anja Siegesmund, regionalna ministarka za životnu sredinu.
Bloomberg
Trgovci naftom kažu da dobijaju upite od nemačkih kompanija koje ranije ili nisu kupovale lož-ulje ili dizel, ili su napustile tu praksu pre mnogo godina, pa čak i decenija. Na primer, Covestro AG, hemijska kompanija koja proizvodi plastiku, godinama se oslanja na prirodni gas. Međutim, ranije ove nedelje, kompanija je obavestila investitore tokom predstavljanja rezultata drugog kvartala da "pokreće razne mere za smanjenje svojih potreba za gasom u Nemačkoj u kratkom roku i da prelazi na parogeneratore na naftu."
Podsticaj za smanjenje potrošnje gasa je ogroman nakon što je Putin smanjio količinu gasa koju isporučuje Nemačkoj preko gasovoda Severni tok jedan. Na holandskom referentnom TTF čvorištu, cena fjučersa je iznad 205 evra (209 dolara) po megavat-času, što je deset puta više od decenijskog proseka i ekvivalent je oko 350 dolara po barelu nafte. U međuvremenu, cena brenta je oko 100 dolara po barelu. "Možda je jeftinije koristiti lož-ulje za proizvodnju nego veoma skup prirodni gas", zaključio je glavni finansijski direktor BASF SE Hans-Ulrich Engel.
Posledice su dvostruke. Nemačka industrija, koja je dugo koristila jeftine ruske energetske zalihe, možda će moći da smanji zavisnost od gasa više nego što je ranije verovala da može. Potražnja za nemačkim gasom već je daleko ispod petogodišnjeg proseka za ovo doba godine. Morgan Stanley procenjuje da je potrošnja nemačkog industrijskog gasa u julu pala za 24 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine. Ako se takva tendencija nastavi, evropske cene gasa možda neće rasti, od čega i postoji bojazan, čak i ako Putin kasnije ove godine potpuno prekine isporuke. Najgori mogući scenario, sa cenama TTF-a koje su porasle iznad 300 ili čak 400 evra, mogao bi da se izbegne. Međutim, moglo bi doći do porasta potražnje Nemačke za naftom ove zime, što bi potencijalno povećalo globalne cene nafte.
Žestoko se raspravlja o veličini potencijala za povećanje potrošnje nafte, dok "bear" i "bull" tržište pružaju dobre razloge za optimističan, ali i pesimističan ishod. Prošle godine, optimistični investitori su očekivali značajan rast potražnje od elektrana na lož-ulje koji se nije ostvario. Uprkos tome, Energy Aspects Ltd. procenjuje da će, ako sve evropske elektrane budu radile na naftu ove zime, to dodati 340 hiljada barela dnevno potražnji. Drugim rečima, to je više od 200 hiljada barela nafte dnevno koje je Međunarodna energetska agencija očekivala za 2023. godinu.
Bloomberg
Pored toga, ti brojevi ne uzimaju u obzir potencijalnu eksploziju u korišćenju dizelskih generatora i lož-ulje u industrijskim kotlarnicama i parogeneratorima. Zbog malo konkretnih podataka o tome koliko kompanija je prešlo na naftu, a koliko drugih je kupilo generatore za rezervnu energiju, svaka procena je više nagađanje nego prognoza.
Nemački hemijski gigant BASF prošle nedelje saopštio je investitorima da pripreme za zamenu prirodnog gasa, "dobro napreduju", ponavljajući ono što su druge nemačke kompanije rekle u poslednjih nekoliko nedelja. Međutim, ako kompanije najveće evropske ekonomije istovremeno pređu na naftu sa gasa ove zime, to bi moglo da predstavlja prelazak sa problema nestašice gasa na drugi problem pooštravanja tržišta dizela.
Zasad, cena evropskog dizela je stabilna i iznosi oko 1.000 dolara po metričkoj toni, što je manje od rekorda od 1.500 dolara koji je zabeležen nekoliko dana nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tržište će morati da se suoči sa predstojećom zabranom ruskih rafinisanih proizvoda, koja će u potpunosti stupiti na snagu početkom februara i smanjiće snabdevanje Evrope dizelom baš kada bi kupovina mogla da dostigne vrhunac.
Dizel pokreće svetsku ekonomiju. Od početka krize, on je najpopularniji rafinisani proizvod, a dok se Nemačka industrija sprema da se oslobodi ruskog gasa u narednim mesecima, cene dizela bi mogle da počnu da se pojavljuju na naslovnim stranama, ali iz pogrešnih razloga.
