Počela proizvodnja energije za domaćinstva spaljivanjem otpada u Vinči

Proizvodnja energije iz otpada, koji se sakuplja sa teritorija 15 beogradskih opština počela je 1. jula ove godine u Vinči. Kompanija Beo Čista Energija izgradila je više novih postrojenja, među kojima je i elektrana na komunalni otpad, u cilju pružanja komunalnih usluga upravljanja otpadom, odlaganje, tretman i ponovno korišćenje.

Dobijanjem zelene električne i toplotne energije, navode u firmi Beo Čista Energija, termičkim tretmanom do 340.000 tona komunalnog otpada godišnje, u postrojenju za energetsko korišćenje komunalnog otpada, biće obezbeđena električna energija za pet odsto i toplotna energija za 10 odsto domaćinstava u Beogradu.

Takođe, tretmanom otpada će se znatno smanjiti količina otpada koji se odlaže na deponije. Tako će se, uz sakupljanje i prečišćavanje vode sa deponija, kao i ponovnim korišćenjem prerađenog otpada od građenja i rušenja, "doprineti poboljšanju uslova životne sredine u Beogradu i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 210.000 tona ekvivalentnog CO2 na godišnjem nivou".

Ivana Vilotijević, v. d. zamenice načelnika Gradske uprave i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, istakla je da je na ovaj način Beograd postao ravnopravna prestonica sa drugim evropskim gradovima koji su odgovorni prema životnoj sredini.

Ugovor o partnerstvu na 25 godina

Inače, preduzeće Beo Čista Energija osnovali su Itochu korporacija iz Japana, Veolia Grupa iz Francuske i Marguerite panevropski fond iz Luksemburga.

Pružanje punog obima usluga u skladu sa ugovorom o javno-privatnom partnerstvu sa Beogradom iz 2017. godine. Stručni timovi kompanije Veolia su od tada zaduženi za upravljanje svim postrojenjima, kao i za njihovo održavanje, u skladu sa dvadesetpetogodišnjim ugovorom o upravljanju i održavanju.

Podsetimo, Beo Čista Energija, zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda, uz podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB) izgradila je više novih postrojenja, među kojima je i elektrana na komunalni otpad, u cilju pružanja komunalnih usluga upravljanja otpadom, njegov tretman, ponovno iskorišćenje i odlaganje. 

Beo Čista Energija/Dragana Udovičić

 

Postrojenje za proizvodnju energije iz otpada ima snagu od 103 MV i prerađuje komunalni otpad, proizvodi električnu i toplotnu energiju kao zamenu za fosilno gorivo. Pored toga, tu je i sanitarna deponija sa iskorišćenjem deponijskog gasa i prečišćavanjem voda, kao i postrojenje za reciklažu otpada od građenja i rušenja koje će obezbediti materijal za puteve.

Na čelu kompanije Beo Čista Energija su tri generalna direktora, Vladimir Milovanović, Aleksandar Obradović i Kacuhiko Hoshikawa. Oni su u zajedničkoj izjavi istakli da se ovo preduzeće tokom izgradnje projekta suočilo sa brojnim izazovima.

"Sada možemo da pružimo uslugu upravljanja komunalnim otpadom u Beogradu na način kojim se ostvaruje velika ekološka korist, što glavni grad Srbije sa ovim najsavremenijim postrojenjima za tretman i upravljanje otpada, izdvaja od ostalih gradova u region."

Rešen najveći ekološki problem

Beo Čista Energija/Dragana Udovičić

 

Aktuelni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić ranije je izjavio da će Beograd izgradnjom nove deponije rešiti jedan od najvećih ekoloških problema. Kako je rekao, stara deponija je bila najneuređenija deponija komunalnog otpada u ovom delu Evrope gde je tokom četiri decenije godišnje deponovano 500.000 tona otpada.

"U tom periodu odavde je emitovano četiri milijarde tona metan-gasa u atmosferu, što je dodatno zagađivalo životnu sredinu tokom ovih 40 godina. Uspeli smo da formiramo javno-privatno partnerstvo i sada imamo potpuno drugačiju sliku", naveo je tada Vesić.

Goran Vesić/Savez ekonomista Srbije

 

Prema njegovim rečima, ovo je pravi primer kako se rešavaju ekološki problemi, jer je, između ostalog, "čitava deponija polako klizila prema Dunavu i postojala je opasnost da otpad dospe u reku, što bi bila prava katastrofa".

Prihod Itochu 93 milijarde dolara

Korporacija Itochu, osnovana 1858. godine, sa sedištem u Tokiju i Osaki ima oko 90 predstavništava u 61 zemlji, i vodeći je japanski trgovinski i investicioni konglomerat koji se bavi domaćom trgovinom, uvozom/izvozom, i spoljnom trgovinom raznim proizvodima kao što su tekstil, mašine, metali, minerali, energija, hemikalije, hrana, opšti proizvodi, nekretnine, informacione i komunikacione tehnologije, i finansije, ali i poslovnim ulaganjima u Japanu i inostranstvu.

Kompanija je ostvarila ukupan prihod od 93 milijarde dolara i neto dobit od 5,3 milijarde dolara sa ukupnom imovinom u vrednosti od 96 milijardi dolara u japanskoj fiskalnoj godini zaključno sa 31. martom 2024. godine.

 

 

Veolia proizvela 42 miliona teravati energije u 2023. 

Veolia je prisutna na pet kontinenata sa skoro 218.000 zaposlenih. Grupa osmišljava i primenjuje korisna, praktična rešenja za upravljanje vodom, otpadom i energijom koja doprinose radikalnom preokretu trenutne situacije. Veolia pomaže u razvoju pristupa resursima, očuvanju raspoloživih resursa i njihovom obnavljanju.

Grupa Veolia je 2023. godine obezbedila pijaću vodu za 113 miliona stanovnika, kao i sanitarne uslove za 103 miliona, proizvela skoro 42 miliona teravati energije i tretirala 63 miliona tona otpada. Veolia Environnement ostvarila je konsolidovani prihod od 45,3 milijarde evra u 2023. godini.

Marguerite vodi infrastrukturne fondove

Marguerite postoji od 2010. i upravlja evropskim infrastrukturnim fondovima. Tokom godina uloženo je više od 1,5 milijardi evra u projekte sa ciljem promene infrastrukturnih sistema u Evropi, poštujući ekološka, socijalna i održiva načela i stvarajući pozitivne promene za društvo.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar