Kapaciteti za dobijanje energije iz sunca su u Adria regionu porasli više od šest puta u 2023. u odnosu na deset godina ranije, a iz vetra više od četiri puta. Taj rast podstaknut je merama vlade, jeftinijim investicijama i atraktivnim prinosima. Čak i u okruženju viših troškova izgradnje i kamatnih stopa, čini se da interesovanje za obnovlje izvore energije ne jenjava – a tome u prilog govori broj projekata koji se sprovode, navodi se u poslednjoj analizi Bloomberg Adria analitičkog tima. Međutim, problem je što se Adria region i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva za proizvodnju električne energije. Posebno Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, gde fosilna goriva u procesu dobijanja električne energije učestvuju sa više od 60 odsto.
U Srbiji je potencijal vetra tri puta veći u odnosu na trenutni kapacitet vetroelektrana, a još je veća razlika u odnosu na iskorišćeni potencijal za solarnu energiju. Solarni kapacitet u Srbiji je 137 megavata, ali je potencijal procenjen na 3,6 gigavata. Kada je reč o vetru, potencijal je 1,8 gigavata, a trenutni kapacitet je 500 megavata. O tome kako iskoristiti ove potencijale, šta je ključno - novac ili kapaciteti, koja je prednost Srbije, a koji nedostatak u odnosu na druge zemlje za emisiju Zoom IN govorili su Danijela Isailović, menadžerka udruženja Obnovljivi izvori energije Srbija, Maja Maćić, direktorka ogranka kompanije RP Global u Srbiji, i Miloš Colić, direktor New Energy Solutions.
Opširnije
Analiza BBA: OIE izuzetno profitabilan biznis u Adria regionu
Obnovljivi izvori energije u proteklih 10 godina zabeležili su drastičan rast u Adria regionu.
22.04.2024
Deset manastira koristi zelenu energiju, Žiča najveći prozjumer
Pored domaćinstava, kompanija, fabrika, benzinskih pumpi, škola, vrtića, stambenih zgrada, i manastiri i crkve u Srbiji prate svetski trend instaliranja solarnih panela.
10.04.2024
EMS odlaže priključenje OIE elektrana na mrežu, šta to znači i za koga važi?
Elektromreža Srbije saopštila je nedavno da odlaže priključenje na mrežu elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.
09.04.2024
Prozjumeri u Srbiji: 3.000 na listi, od čega tri zgrade i pet vrtića
Broj kupaca-proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora (prozjumera) u Srbiji nastavlja da raste.
03.04.2024
EPS potpisao ugovore o preuzimanju energije iz dve solarne elektrane
EPS i kompanije B2 Nova Sun i B2 Sunspot potpisali su ugovore o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti.
28.03.2024
"Ako gledamo prethodnu godinu, Srbija je u proseku proizvodila 36 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, što je svrstava u sam vrh u Evropi odmah posle Norveške i Španije. Mi se sigurno približavamo cifri od 50 odsto. Problem je što kod kod nas dominira hidroenergija. Srbija je zemlja hidropotencijala zbog Đerdapa i Bajine Bašte, dok vetroelektrane i solarne elektrane čine manji procenat”, kaže Isailović.
U Srbiji postoji dosta prostora za nove kapacitete kada je u pitanju solarna energija. Trenutno ne postoji nijedna veća solarna elektrana zato što je procedura priključenja na prenosni sistem električne energije bila odložena, ali je sada tu i nema prepreka. To navodi Marija Maćić.
"Mi trenutno prikupljamo dozvole i očekujemo da ćemo manji projekat realizovati sledeće godine, a one veće u naredne dve ili tri godine", navodi Maćić.
"Kod izgradnje vetroparkova je ključan postupak pre izgradnje, da na adekvatan način obezbedite da projekat, dozvole i siguran priliv kapitala budu obezbeđeni na dugoročan način. Vidimo jako veliki broj projekata o kojima se priča, čak oko 90, dok je realno izgrađeno osam. To je važno da se spomene jer dva od sedam projakata bude uspešno od onih koji se pokrenu. Kada su u pitanju procedure za dobijanje dozvola, smatram da su one prilično napredne, ali su projekti kompleksni. Naša legislativa je potpuno kao u Evropi", kaže Colić.
Energija vetra "in" među investitorima
Kada je u pitanju broj vetroelektrana, Isailović navodi da imamo osam operativnih vetroelektrana koje imaju sve dozvole i priključene su. "Pored tih osam vetroelektrana, imamo još dve koje se nalaze u probnom radu i dve u izgradnji. A što se tiče solarnih elektrana, mi imamo 49,8 megavata prozumjera, što znači da i građani i privreda prepoznaju potencijale solarne energije na svojim krovovima. Nažalost, još uvek nemamo veliku solarnu elektranu. Zasada je na distributivnu mrežu električne energije priključena jedna manja, biće i još jedna na jesen. Verujem da će ih uskoro biti još nekoliko i ne očekujem neke veće probleme", kaže Isailović.
Na pitanje šta je najznačajniji faktor koji utiče na isplativnost projekta, Maćić kaže da je to otkup električne energije. "U prethodnih nekoliko godina smo imali dosta fluktuacija na tržištu električne energije, a imamo primere drugih zemalja kao što je Španija, gde već mesec dana cena električne energije ne prelazi 15 evra po megavat času. Imamo i primere tržišta gde zbog prezasićenosti imamo negativne cene elektrikčne energije. Srbija je 7. aprila uspela da za nula evra kupi određeni deo svoje potrošnje zbog takve situacije na nekim tržištima. Vrlo je važno da na početku sagledamo stvari dugoročno, a zakonodavni okvir kod nas je dobro postavljen", navodi Maćić i dodaje da su banke spremne i da samo čekaju dobre projekte.
Kada je u pitanju strpljenje investitora po pitanju isplativnosti, Colić kaže da je najveći rizik i neizvesnost kod investitora upravo pred izgradnju. "Investitori na kraju imaju dobre profite, ali mi moramo da imamo dobro aritkulisane i spremne projekte. Tu se dešava veliki disparitet, imamo veliki broj projekata, ali mali broj pravih projekata i zato nema toliko intenzivne gradnje velikih objekata. Kada su u pitanju manji objekti, tu je stvar fluktuacije tržišta", navodi Colić.
"Za naredni period je ključno da država usvoji Nacionalni plan za klimu i energetiku i da vidimo šta su planovi države za 2050. godinu da bi investitori znali koliko ima prostora. Druga stvar je da se završi uvođenje reda u sistem priključenja i da sprovedemo još dva kruga aukcija. Takođe, trebalo bi još malo srediti legislative i uvesti još nekoliko ključnih aktova", zaključuje Isailović.
O tome koji je cost benefit i za koliko se isplati ulaganje u zelene kilovate, pogledajte opširnije u emisiji u videu.