Najveći solarni park u Srbiji priključen na mrežu

Izraelska kompanija Nofar Energy uspešno je integrisala svoj solarni park u opštini Ada, kod Sente, u srpsku elektrodistributivnu mrežu. Reč je o najvećem solarnom parku u zemlji, a firma je saopštila da je time dodala 27 megavata (MW) zelene energije u nacionalnu mrežu.

Projekat je, kako je ranije saopšteno, vredan 25 miliona evra i obuhvata dve solarne elektrane (Ada1 i Ada2), za koje je u maju 2024. postavljen kamen temeljac, sa očekivanom godišnjom proizvodnjom od 33,15 miliona kWh električne energije. To okvirno zadovoljava potrebe snabdevanja više od 9.000 domaćinstava.

Prvobitno je najavljeno da će kapacitet iznositi 26 MW i očekivalo se da će park biti priključen na mrežu do kraja prošle godine. Turska firma Girisim Elektrik bila je izvođač radova.

Poduhvat je još jedan korak napred u brzom rastu i realizaciji projekata, ocenili su u Nofaru. "Sa ovim postignućem, naš portfelj priključenih i projekata u izgradnji sada ima impresivnih 2,4 gigavata (GW) solarnih kapaciteta i 1,2 gigavat-sata (GWh) energetske skladišne moći."

Nofar Energy je osnovan 2011. godine i specijalizovan za razvoj, proizvodnju i održavanje fotonaponskih postrojenja i vetroelektrana. Aktivnosti kompanije uključuju solarne projekte na zemlji, plutajuće solarne projekte na rezervoarima za vodu, krovne solarne projekte i projekte skladištenja električne energije.

Firma je, prema navodima sa njihovog sajta, svetski lider u investicijama u OIE. Prisutni su u deset zemalja (Izrael, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Španija, Rumunija, Poljska, Italija, Grčka i odskora Srbija).

Od 2020. godine njihovim akcijama trguje se na berzi u Tel Avivu, a prema podacima Bloomberg Terminala, kompanija je proteklih godina beležila milionske bruto profite - prema najnovijim podacima s kraja trećeg kvartala prošle godine, bruto profit iznosio je 16,1 milion dolara, kolika je bila i EBITDA. Procenjena vrednost kompanije je 1,81 milijarda dolara, dok tržišna kapitalizacija iznosi 812,1 miliona u američkoj valuti.

Istovremeno, projekat u Adi prema njihovim rečima predstavlja i značajan korak u prelasku Srbije na obnovljive izvore energije (OIE), preneo je IntelliNews. Naime, srpska vlada proteklih godina ulaže napore da smanji zavisnost od energije dobijene iz uglja, pri čemu se procenjuje da skoro 70 odsto energije dolazi iz termoelektrana na ugalj, dok ambiciozni ciljevi podrazumevaju da do 2030. godine 45 odsto struje u zemlji bude iz OIE.

Zelena tranzicija Srbije

Savetnik ministra rudarstva i energetike Rade Mrdak nedavno je naveo da će Srbija do 2030. godine imati 3,5 GW iz OIE i da je do 2040. cilj je da ima 11 GW, a do 2050. oko 18 GW. U poslednje dve godine zemlje je stvorila uslove za razvoj 2,5 GW zelene energije i pomenuti cilj od 3,5 GW do 2030. je realan, ocenio je.

Rade Mrdak; Foto: Bloomberg Adria

Deo tih megavata dolazi iz dve državne aukcije pomoću kojih investitori grade vetroparkove i solarne elektrane od ukupno 1.200 MW. Upravo je krajem prošlog meseca završena druga aukcija za projekte OIE, a njen rezultat je 10 novih zelenih elektrana. Ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje je 645 MW, dok planirana vrednost investicija iznosi 782 miliona evra. Ponuđene cene su bile 50,9 evra za MWh za solar i 53,5 evra za MWh za vetar.

Na prethodnoj aukciji održanoj 2023. godine pobedile su četiri vetroelektrane i pet solarnih elektrana. Tada je na aukciji najniža ponuđena cena iznosila 64,48 evra za MWh za vetroelektrane, odnosno 88,65 evra za MWh za solarne elektrane.

 

Elektroprivreda Srbije (EPS) takođe doprinosi potpisanim ugovorom sa kompanijama UGT i Hyundai o izgradnji solarnih elektrana ukupne jačine jedan gigavat, rekao je Mrdak. Viša savetnica za energetiku u kompaniji Hyundai Engineering u Srbiji Neda Lazendić na forumu na Kopaoniku govorila je o izgradnji solarnih elektrana ukupne jačine oko jedan gigavat koje ta firma u saradnji sa američkim UGT-jem po principu "ključ u ruke" gradi za EPS. Najavila je da će ta solarna elektrana biti završena do 2028. godine i da će Hyundai u projekat uključiti i strane i domaće projektante, inženjere i izvođače.

EPS; Foto: MRE/Emilija Jovanović

Uz to, EPS gradi i jedan vetropark i jednu solarnu elektranu u Kostolcu.

Savetnik ministra skrenuo je pažnju na to da trenutno u Srbiji 90 megavata proizvode kupci-proizvođači (takozvani prozjumeri), kao i da još 600 megavata kapaciteta dolazi iz fid-in tarifa. "To je skoro oko 3.000 megavata, ako se oslonimo da dalji rast prozjumera, mi ćemo biti blizu 3,5 gigavata, a sa trećim aukcijama ćemo to prevazići." 

Najavio je da će posle 2040. težište biti na izgradnji reverzibilnih hidroelektrana, a dva prioritetna projekta u tom pogledu su RHE Bistrica i RHE Đerdap 3. Generalni direktor EPS-a Dušan Živković rekao je da to preduzeće ima oko 3.000 MW hidrokapaciteta i da su spremni da se bave i vodonikom i biomasom i svim drugim vrstama zelene energije. Podsetio je da Srbija već ima oko 1.000 MW od nezavisnih proizvođača električne energije iz OIE. "Imamo oko 800 MW nezavisnih proizvođača električne energije u OIE i imamo još jednu elektranu bezmalo 200 MW u Pančevu."