Jedna firma jača od svih ostalih u tretmanu neopasnog otpada u Srbiji

Ukupno 121 firma se u Srbiji bavi tretmanom i odlaganjem otpada, ali i dalje je većina otpada koja se u Srbiji proizvede neiskorišćena kao sirovina. Sa namerom da saznamo koliko je tretman otpada zastupljen u Srbiji i kako se od njega zarađuje, redakcija Bloomberg Adrije je istraživala koje kompanije se u Srbiji bave tretmanom i odlaganjem otpada koji nije opasan.

Podaci Dun&Bradstreeta pokazuju da od 121 firme koje se bave ovim poslom, samo njih osam je imalo prihode veće od jednog miliona evra prošle godine. Međutim, to je ipak znatno više od broj 34 – koliko ima firmi koje se bave tretmanom i odlaganjem opasnog otpada.

U Srbiji je u 2021. godine proizvedeno 11,7 miliona tona otpada, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine objavljeni ove nedelje. Statistika ukazuje i na to da je količina stvorenog otpada prošle godine bila niža od količine otpada i u 2019. godini i u 2020. godini.

Količina proizvedenog otpada u Srbiji po stanovniku ne menja se drastično godinama i prošle godine je bila 1,7 tona. Poređenja radi, 2020. godine je u Evropskoj uniji ovaj prosek bio 505 kilograma po glavi stanovnika na godišnjem nivou.

Ko tretira otpad u Srbiji

Kompanije na listi se ne bave sakupljanjem otpada, o kom je Bloomberg Adria ranije pisala, već samo tretmanom i odlaganjem.

Stručnjaci u upravljanju otpadom napominju da je veoma komplikovano i skupo da se jedna kompanija bavi svim tačkama u lancu obrade otpada te da je prirodno da postoji specijalizacija među kompanijama koje onda sarađuju.

Uprkos tome, ubedljivo najveći prihod u tretmanu i odlaganju otpada koji nije opasan ima javno-privratno partnerstvo Beo Čista Energija, kompanija koja je imala prihod od 112,9 miliona evra prošle godine. Samo još Sekopak i Veolia Waste Vinča Operator imali su zaradu veću od tri miliona evra, a više od jednog miliona zaradili su još Energo-Zelena, JKP Duboko Užice, Inogaj, Regionalna deponija u Subotici i Grand Group iz Bačke Palanke.

• Beo Čista Energija

Ovu kompaniju osnovali su francuska Veolia, japanski ITOCHU i panevropski fond Marguerite, koji su sa gradom Beogradom zaključili ugovor o javno-privatnom partnerstvu 2017. godine sa ciljem projektovanja, izgradnje, finansiranja i upravljanja novim centrom za upravljanje otpadom u Vinči.

Kompanija se fokusira na otpad koji dolazi iz Beograd, a u narednih 25 godina – koliko traje ugovor sa gradom, ima zadatak da izgradi niz postrojenja.

"Od avgusta 2021. godine, Bio Čista Energija pruža usluge odlaganja komunalnog otpada na sanitarnu deponiju i tretmana otpada od građenja i rušenja, uz završetak radova na izgradnji postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, kogenerativnog postrojenja na deponijski gas i postrojenja za prečišćavanje procednih voda, i zatvaranje i sanacije nesanitarne deponije u Vinči," navodi se na sajtu Beo Čiste Energije.

Ova kompanija je 2019. godine imala neto dobitak od 744.380 evra, da bi se isti povećao na tri miliona u 2020. godini i onda skočio na 6,3 miliona 2021. godine.

Kapital Beo Čiste Energije porastao je sa 19,1 miliona evra u 2019. godini na 28,3 miliona 2021. godine a ukupni prihodi su u istom periodu porasli sa 31,5 miliona evra na 112,9 miliona evra. Međutim, uprkos tome što Beo Čista Energije ima ubedljivo najveće prihode u sektoru, njeni prihodi su pali ove godine u odnosu na 2020. godinu kada su iznosili 133,9 miliona evra.

• Sekopak

Sekopak je poznat po upravljanju ambalažnim otpadom, a rade od 2006. godine.

Oni se fokusiraju na saradnju sa pravnim licima koje su obavezna, prema Zakonu o upravljanju otpadom i Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, da uklanjaju svoj ambalažni otpad.

Depositphotos

Prema podacima Dun&Brandstreeta, kompanija je imala neto gubitak od 32.031 evra 2019. godine, ali su 2020. zabeležili neto dobitak od 140.553 evra. Neto dobitak kompanije prošle godine bio je 243.116 evra.

U prethodne tri godine, kapital Sekopaka porastao je sa 502.598 evra u 2019. godini na 886.291 u 2021. godini. Ukupni prihodi su 2019. godine iznosili 6,4 miliona evra da bi 2021. došli do 9,4 miliona evra.

• Veolia Waste Vinča Operator

Veolia ima udeo u kompaniji Beo Čista Energija, ali i sama po sebi ima postrojenje u Vinči koje se bavi upravljanjem tečnim, čvrstim opasnim ali i neopasnim otpadom.

Ova kompanija bavi se obnovom materijala, zbrinjavanjem otpada električne i elektronske opreme, plastikom, recikliranjem materijala i tečnih otpada, procesom prestanka rada i kompostom.

Veolia Waste Vinča Operator imala je neto dobitak od 394.290 evra prošle godine pošto je u prethodnoj, pandemijskoj godini zabeležila gubitak od 432.836 evra. U 2019. godini neto dobitak ove kompanije bio je 67.321 evro.

Ukupni prihod kompanije bio je 3,2 miliona evra u pretpandemijskoj godini, da bi 2020. godine porastao na 7,6 miliona evra, a 2021. godine na skoro osam miliona evra.

• Energo Zelena

Kompanija Energo Zelena iz Inđije izgradila je prvo postrojenje za neškodljivo uklanjanje otpada životinjskog porekla.

Iz kompanije napominju da kada njihova fabriku bude dostigla pun kapacitet, moći će da obradi 150.000 tona životinjskog otpada iz mesne industrije. Krajnji proizvod kompanije se koristi za proizvodnju energije.

Depositphotos

Energo Zelena je, pokazuju podaci Dun&Bradstreeta, u vlasništvu vlade Republike Srbije i pokrajinske vlade Vojvodine, a kompanija je 2021. imala neto dobitak od 130.743 evra, što je bio veliki rast u odnosu na gubitak od 846.246 evra u 2020. godini. U prethodnoj, 2019. godini Energo Zelena prijavila je neto dobitak od 19,7 miliona evra.

Kapital Energo Zelene porastao je sa 4,8 miliona evra 2019. godine na 7,2 miliona evra prošle godine.

• JKP Duboko Užice

Vlasnici JKP Duboko Užice su gradovi Užice i Čačak kao i opštine Ivanjica, Požega, Bajina Bašta, Lučani, Arilje, Čajetina i Kosjerić. Ove javne uprave osnovale su Duboko kao regionalnu sanitarnu deponiju.

Ovo preduzeće je 2019. godine imalo neto gubitak od 11.641 evra koji se 2020. godine povećao na 93.299 evra da bi se smanjio na 37.789 evra.

Za razliku od ostalih preduzeća na ovoj listi, Duboko jedino nije zabeležilo značajan rast prihoda u prethodne tri godine, a samo ovoj kompaniji se smanjio kapital.

Kapital Dubokog bio je na 6,5 miliona evra 2020. godine, ali se u godini posle toga smanjio na 4,6 miliona evra.