Nemica Maren u Berlinu završi sa nedeljnom kupovinom u supermarketu, ali ne pakuje odmah svoje otpatke u kese. Naprotiv, ona prvo izvadi kornfleks iz kutije kako bi kutiju odmah odvojila u kantu za karton u okviru lokalnog trgovinskog lanca. I nije u manjini.
S druge strane, građanima Srbije nije lako da recikliraju. Nemaju naviku, ali nemaju ni infrastrukturu koja ih aktivno podstiče da odvajaju svoj otpad. Međutim, čak i u haotičnom sistemu reciklaže u Srbiji, postoji način da se reciklira, a važan deo u tome igraju najveći trgovinski marketi koji sve češće pomažu kupcima i u Srbiji da lakše odvoje svoj korisni otpad.
Sva pravna lica u Srbiji u obavezi su da sami recikliraju kompletan ambalažni otpad koji stvore, a kog naročito u supermarketima ima dosta. Tako trgovinski lanci u logističkim centrima i prodavnicama tokom rada razdvajaju i sakupljaju razne vrste ambalaža koje onda dalje upućuju u reciklažne centre. Ove količine otpada su velike – primera radi, Delhaize Srbije je samo u prethodnoj godini reciklirao 13.000 tona otpada, od čega je 8.000 tona bio ambalažni materijal – ali su nevidljive za kupce kojima ostaju u rukama ambalaže proizvoda koje redovno koriste.
Opširnije
Sistem reciklaže u Srbiji ne odgovara ni građanima ni reciklerima
U Srbiji je generisano 2,92 miliona tona komunalnog otpada 2020. godine, a stepen reciklaže iznosio je 15,7 odsto.
03.11.2022
Otpadno jestivo ulje umesto u biodizelu završava u rekama
Milioni litara otpadnog ulja svake godine završe u slivnicima i rekama širom Srbije, iako bi iskoriščeno ulje moglo da se iskoristi za proizvodnju biodizela.
27.10.2022
"Bavljenje maloprodajom znači i da prodajemo robu u nekoj ambalaži, koja nakon potrošnje ostaje kod njih, a za koju smo prema nacionalnim ciljevima u obavezi da zbrinemo, s obzirom na to da smo je mi plasirali na tržište", navode iz kompanije Lidl Srbija za Bloomberg Adriju.
Rešenja za reciklažu je sve više
Ova kompanija na raspolaganju potrošačima ima kante za različite vrste otpada – PET, folije, papir, staklo i baterije. Međutim, upozoravaju na to da je veoma važno da otpad bude adekvatno razdvojen jer ako se tokovi otpada pomešaju, šalju se kao komunalni otpad dalje, a ne kao korisni.
"Zbog toga je izuzetno važno edukovati javnost i stvoriti naviku razdvajanja otpada", rekli su iz Lidla i dodali da su u dve prodavnice u Novom Sadu i jednoj u Nišu, polovinom septembra pokrenuli ekološko-humanitarni projekat "Dobro se reciklažom vraća" i postavili reciklomate koji prihvataju jednokratnu PET ambalažu i limenke od alkoholnih i bezalkoholnih pića kupljenih u Lidlu. "Za svaku ambalažu koju potrošači donesu i pošalju na reciklažu kroz aparat, Lidl donira po pet dinara Fondaciji 'Budi Human', čime želimo da motivišemo građane da se priključe recikliranju", kažu iz kompanije.
Ovakva vrsta aparata prepoznaje koju ambalažu može da primi, odnosno koju mora da odbije pa se postiže visoka čistoća prikupljene sirovine, čime se povećava mogućnost njene upotrebe. Ujedno, iz Lidla napominju da je ovakav sistem jednostavan za upotrebu, jer ne zahteva nikakav dodatan angažman potrošača (poput skidanja aplikacija) i odmah prikazuje količinu prikupljenih sredstava. Tako, za bilo kojih pet komada ambalaže, Lidl donira ukupno 25 dinara.
Bloomberg Adria
"Navedena jednostavnost sistema takođe pomaže većem odzivu građana reciklaži", dodaju iz Lidla.
Ranije, redakcija Bloomberg Adrije pisala je o tome kako građani u Srbiji žele da se odazovu pozivima da recikliraju otpad, ali ne znaju gde i kako to da učine pa pojedinačne akcije prilično pomažu.
Posebno kompleksan je opasni otpad iz domaćinstava poput elektronike ili baterija. Iz kompanije Delhaize Srbija navode da kroz postavljene kutije u 65 Maxi, Mega Maxi i Tempo prodavnica građani mogu odložiti svoj opasan otpad.
"Prikupljene baterije se predaju ovlašćenom operateru E-Ricklaža 2010 na dalje zbrinjavanje u skladu sa zakonskim propisima, a u 2021. godini je na ovaj način zbrinuto 1.150 kilograma baterija", kažu iz ove kompanije.
Osim toga, treću godinu zaredom Delhaize Srbija je u sezoni kupovine školskog pribora zajedno sa dobavljačem organizovala akciju u kojoj svi kupci koji donesu jedan kilogram istrošenih baterija ostvaruju pravo na 50 odsto popusta pri kupovini školskog ranca.
Bloomberg Adria
Važnost motivisanja potrošača da recikliraju primetila je i kompanija Mercator-S koja je krajem oktobra objavila da je u svim IDEA prodavnicama, Roda megamarketima i na šest javnih lokacija u Zrenjaninu počelo postavljanje pametnih sistema za reciklažu u okviru projekta koji je u ovom gradu organizovan u saradnji sa nemačkim Saveznim ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj.
Ovi pametni aparati sakupljaće ambalaže kompanija koje učestvuju u projektu "Pametno sakupljanje ambalažnog otpada". Tako će primati Tetra Pak, limenke, staklenu i PET ambalažu proizvoda kompanija Coca Cola HBC, Knjaz Miloš, Carlsberg, Imlek, Rauch, Nektar i Red Bull.
"Uvođenje pametnog sistema ide u prilog apsolutno svima, jer je reč o izuzetno efikasnoj metodi koja, prema studiji renomirane britanske kuće Eunomia, može da pomogne da se već u prve tri godine prikupi više od 90 odsto ambalažnog otpada", rekla je povodom postavljanja sistema izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović. "Naš cilj je da u Zrenjaninu za godinu dana sakupimo 30 odsto od plasiranih proizvoda obeleženih nalepnicom 'Recikliraj', što bi pokazalo da je ovakav model održiv i da se može primeniti i u drugim gradovima i opštinama, dodala je.
Za razliku od Lidlovog, ovaj sistem uključuje i aplikaciju pomoću koje građani očitavaju bar kodove, a tako skupljaju bodove koje onda mogu zameniti za vaučere u IDEA i Roda maloprodajnim objektima.
Edukacija i sistemska rešenja su ključni
"Uspostavljanje efikasnog sistema reciklaže podrazumeva edukaciju, izgradnju infrastrukture i odgovarajući regulatorni okvir, i na tome sinhronizovano moraju da rade privreda, država, lokalne zajednice, građanske organizacije, i svi drugi subjekti", kaže Tanja Basta, ekspert za održivost za Istočnu Evropu iz kompanije Tetra Pak.
"Prema analizama koje su nedavno rađene za Srbiju verujemo da bi uspostavljanje depozitnog sistema povraćaja ambalaže, koji bi podrazumevao da građani za svaki vraćeni upotrebljeni komad ambalaže dobiju određenu finansijsku nadoknadu, i koji bi obuhvatao sve vrste ambalaže, bio najefikasnije i najisplativije rešenje za domaće tržište i nadamo se da će Srbija uskoro krenuti u tom pravcu regulacije ovog pitanja. Time bi Srbija dobila priliku i da bude jedan od pionira savremenog upravljanja ambalažnim otpadom, uz brojne finansijske i ekološke benefite", dodaje Basta.
Depositphotos
Ona je takođe dodala da u Srbiji postoje dva postoje dva postrojenja za reciklažu Tetra Pak ambalaže, ali da su ona zbog nepostojanja sistemskog rešenja veoma slabo iskorišćena. "Na nivou Evropske unije imamo ambiciozne ciljeve prikupljanja i reciklaže upotrebljene ambalaže od 70 odsto do 2025. godine, odnosno 90 odsto do 2030, a verujemo da su ovi ciljevi ostvarivi i u Srbiji, sa izgradnjom kvalitetnog depozitnog sistema i odgovarajućom edukacijom stanovništva", zaključuje Basta.
Na to da bi napori trgovinskih lanaca trebalo da budu uspešni ukazuje istraživanje Centra za unapređenje životne sredine objavljeno ranije ove godine koje je pokazalo da se 99,7 odsto građana Srbije potpuno ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Većina kao delotvorno rešenje problema vidi uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu, oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi i oštriju kaznenu politiku za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti, pokazala je analiza istraživanja.
.webp){kind=icon}
