Tržište toplotnih pumpi u Srbiji je još u ranoj fazi razvoja, ali subvencionisani mehanizmi već stvaraju značajan prostor za rast prihoda. Planirane subvencije u vrednosti od gotovo milijardu evra samo za stambeni sektor, višestruko uvećavaju potencijal za rast u narednih pet godina.
Toplotne pumpe koriste električnu energiju za prenos toplote iz hladnije u topliju sredinu i obrnuto, pa se uz isti uređaj ostvaruju funkcije grejanja i hlađenja. Zahvaljujući koeficijentu efikasnosti koji višestruko nadmašuje energetski učinak gasnih ili uljnih kotlova, one omogućavaju značajno nižu potrošnju primarne energije i smanjenje operativnih troškova. Stambeni sektor i dalje prednjači u broju instalacija, ali industrija nudi sve veći prostor za ekspanziju. Toplotne pumpe mogu da dekarbonizuju niskotemperaturne procese u prehrambenoj, papirnoj i sličnim industrijama, ali visoka početna ulaganja usled manjka standardizacije komponenti koče široku primenu.
Za razliku od gasnih ili uljnih kotlova koji direktno emituju CO2, toplotne pumpe nemaju lokalnu emisiju, njihov ugljenični otisak zavisi od elektroenergetskog mrežnog miksa. Kako se elektroenergetski miks ubrzano dekarbonizuje, emisije po kWh toplotne energije iz toplotne pumpe opadaju.
Opširnije
Koliko se ulaže u obnovljive izvore energije u Adria regionu
U Adria regionu obnovljivi izvori energije beleže znatne promene, a sve države nastoje da ostvare ambiciozne ciljeve do 2030. godine.
11.06.2025
Zašto veštačkoj inteligenciji treba nuklearna energija za dalji razvoj
"Upotreba veštačke inteligencije naglo raste, a sa njom i energetski apetit industrije", navodi se iz IEA.
09.06.2025
Data centri povećali građanima troškove struje za 9,4 milijarde dolara
Potražnja za električnom energijom na istoku SAD je eksplodirala zbog rasta data centara sa veštačkom inteligencijom.
04.06.2025
Potrošači nisu u zakonskoj obavezi da sami očitavaju brojila za struju
Jednom u tri meseca radnici EDS očitaće brojila na terenu, a potrošači ne moraju da čekaju da im se očita brojilo, već stanje mogu da pošalju i sami.
28.05.2025
Zbog ovih atributa, toplotne pumpe su viđene kao važna stavka u ostvarivanju ciljeva klimatske neutralnosti. Prema istraživačko-konsultantskoj firmi Grand View Research, globalno tržište toplotnih pumpi generiše preko 80 milijardi evra godišnje, a očekivanja su da bi trebalo da taj iznos premaši 140 milijardi, sa prosečnim godišnjim rastom (CAGR) od 9.5 posto za period 2025-2030.
Depositphotos
Za postizanje klimatskih ciljeva Evropske unije (EU) prema PRIMES energetskom modelu potrebno je instalirati 60 miliona toplotnih pumpi. EU potpomaže implementaciju tehnologije regulatornim i fiskalnim merama poput zabrane instalacije samostalnih gasnih kotlova od 2029. i putem nacionalnih subvencionisanih šema. Program MaPrimeRénov' pokazao se kao posebno uspešan, pomogavši Francuskoj da postane najveće tržište za toplotne pumpe u EU.
Srpsko tržište je daleko manje razvijeno. Prema Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije za period do 2030 (INEKP), predviđeno je da se instalira oko 280 hiljada jedinica, ili oko 40 hiljada jedinica godišnje, iako je i broj od 30.000 iznesen kao konzervativna pretpostavka. Ne postoje podaci o broju već instaliranih jedinica sem navoda u INEKP-u, u kome piše da je u 2021. godini prodato tek oko 4.000 pumpi u Srbiji.
Ako to uzmemo u obzir, možemo izvesti zaključak da je tržište jako ograničeno. Zarad ovog cilja, planirane su subvencije i investicije do oko 2,5 milijarde evra za toplotne pumpe u periodu 2025-2030 godine, od kojih je do 910 miliona evra namenjeno stambenim zgradama. Programi poput "Čista energija i energetska efikasnost za građane" (engl. Sustainable Residential Clean and Efficient Energy Project - SURCE) za projekte energetske sanacije nudi 50-65 odsto subvencija standardnim korisnicima i do 90 odsto za energetski ugrožene.
Visoke cene električne energije u EU i pad cena gasa nakon vrhunca iz 2022. smanjio je operativnu prednost toplotnih pumpi, što se odrazilo na slabiju prodaju tokom 2023-2024. Pretpostavka je da je sličan trend je viđen i u Srbiji, pošto je prema podacima Eurostata uvoz toplotnih pumpi pao za šest odsto, a izvoz čak za 51 odsto.
Ako pretpostavimo da je godišnji rast prodaje toplotnih pumpi u poslednje tri godine pratio svetske trendove (CAGR ~8,4 odsto), to bi značilo da se u 2024. godini prodalo oko 5.100 jedinica. To je i dalje daleko ispod cilja od 40.000, što ostavlja manjak od 35.000 jedinica za postizanje ciljeva iznetih u INEKP-u.
U svrhu ove analize uzećemo da jedna toplotna pumpa jačine 10-12 kW, dovoljna da se reguliše temperatura od 100 m2, košta između 4.500 i 7.000 evra. Od toga, pumpa i dodatna oprema koštaju između 3.000 i 4.500 evra, dok ostali troškovi koje distributeri ne naplaćuju u vezi instalacije koštaju 1.500 - 2.500 evra.
Za potrebe analize potencijala tržišta ćemo pretpostaviti da je prosečna subvencija po jedinici 60 odsto. Ako upotrebimo gornju granicu cene pumpe od 7.000, u odnosu za planirane subvencije za stambeni sektor od 910 miliona evra, sa prosečnom subvencijom dolazimo do računice da ovaj program podržava implementaciju od oko 216 hiljada toplotnih pumpi.
Zarad računanja potencijalne dobiti, koristimo dve kompanije. Kotlarnica je srpska kompanija koja vrši prodaju toplotnih pumpi, kao i Energy Service Company (ESCO) model usluge. NIBE je švedska kompanija koja posluje kroz tri segmenta, Climate Solutions (toplotne pumpe, ventilacija, smart-grid), Element i Stoves, od kojih prvi nosi više od 60 odsto prihoda. NIBE ima prisustvo u više od 20 zemalja i distributivnu mrežu prodajnih centara na evropskom tržištu, kao i u Severnoj Americi i Aziji. Upravo se pad prodaje toplotnih pumpi u EU tokom 2023. odrazio na pad cena deonica ove kompanije.
Deonice NIBE-a zabeležile su pad od devet odsto od početka 2025. godine, što je slabiji rezultat u poređenju sa Carnegie Small Cap (SEK) indeksom na kome su listirane, koji je u istom periodu izgubio svega 0,7 odsto. U odnosu na rekordne vrednosti iz 2021. godine, deonice su trenutno niže za oko 70 odsto, što ukazuje na negativan sentiment investitora prema poslovnoj perspektivi NIBE-a, a potencijalno i sektora toplotnih pumpi. Iako ove dve kompanije nisu uporedive po veličini, predstavljaju dve vrste igrača koje mogu da se okoriste o širenje srpskog tržišta.
U 2024. godini, Kotlarnica je ostvarila EBITDA maržu od 11,2 odsto. Ako bismo računali tu maržu u kombinaciji sa projekcijom prodaje 25.000 toplotnih pumpi godišnje (u skladu sa postizanjem konzervativne projekcije INEKP od 30.000 jedinica manje projektovana trenutna prodaja), dolazimo do računice da tržište na godišnjem nivou može generisati 8,4-12,6 miliona evra EBITDA dobiti. Koristeći EBITDA maržu većih proizvođača poput NIBE-a, EBITDA dobit raste na 11,6-17,4 miliona evra. Ako uzmemo u projekciju optimističnija očekivanja iz INEKP-a, računajući da korišćenje subvencija dovede do prodaje dodatnih 35.000 toplotnih pumpi, dolazimo do EBITDA između 11,7 i čak 24,4 miliona evra. Povećanjem obima prodaje EBITDA marža bi trebala dodatno da raste zahvaljujući raspoređivanju fiksnih troškova na veći broj jedinica, dok bi nabavne cene padale kroz količinske rabate. Stoga svaka dodatna prodata jedinica donosi sve veću marginalnu dobit, što u perspektivi favorizuje veće proizvođače i distributere.
Ovo je marža samo na prodaju toplotnih pumpi, dok kompanije imaju potencijal i za ostvarivanje drugih prihoda. Ako kompanije pružaju i usluge u vezi sa instaliranjem sistema toplotnih pumpi, to širi potencijal tržišta na dodatnih 37,5 do 87,5 miliona evra prihoda prema projekciji. Uz samu instalaciju, kompanije mogu da nude i servisne ugovore za godišnje kontrole, kao i popravku kroz koju će raditi prodaju rezervnih delova radi bolje diverzifikacije ponude.
ESCO model nudi još jedan potencijalni kanal rasta. Ovaj model se zasniva na tome da kompanija finansira ili instalira toplotnu pumpu, a korisniku naplaćuje kroz sistem rata, uz ugovorenu garanciju uštede. Takav model donosi manju inicijalnu zaradu, ali donosi stalan "cash-flow" i predvidivost u poslovanju, koji je posebno pogodan kod sistema koji se koriste u industrijske svrhe. Ugovori gde ESCO finansira ceo projekat uglavnom imaju IRR od 12-15 odsto, često sa klauzulama koje prihod indeksiraju sa cenama fosilnih goriva ili struje.
Depositphotos
Na kraju, još jedna prilika za diverzifikaciju prihoda u kontekstu zaštite od tržišnih šokova u Srbiji čini izvoz. Prema podacima sa Eurostata, u periodu 2020-2024. cena izvezenih toplotnih pumpi je rasla više nego dvostruko brže od cene uvoza. Kako regulative poput zabrane instalacije samostalnih gasnih kotlova stupaju na snagu, kompanije sa proizvodnim kapacitetima koje su spremne za izvoz imaju priliku da se strateški pozicioniraju i kapitalizuju ovu priliku.
Dalji razvoj srpskog tržišta će zavisiti od konzistentnosti subvencionisanih programa, kao i od relativnog odnosa cena fosilnih goriva i električne energije. Dokle god regulatorni okvir ostaje ograničen, a inicijalni troškovi visoki stopa instalacija će biti ograničena. Skraćivanje perioda povrata investicije kroz subvencije će biti ključno za ubrzano širenje tržišta. Za kompanije koje nameravaju da se šire na tržištu toplotnih pumpi presudno će biti da usklade model finansiranja sa dostupnim olakšicama i da ponude rešenja koja minimizuju početni izdatak krajnjem korisniku, nakon čega će imati pristup velikom fondu prihoda.
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...