Mračni scenario se ostvaruje: hladnoća poskupljuje gas i struju

Od početka novembra prirodni gas je zbog hladnog vremena poskupeo za oko 20 odsto. Neuobičajeno niske temperature za novembar predstavljaju pretnju ionako zategnutom svetskom tržištu.

Optimizam koji je doskoro vladao više ne postoji, a pesimistični scenario se polako ostvaruje. Topla zima prošle godine doprinela da evropska skladišta gasa budu puna pre roka, što je uticalo i na stabilnost cena energenata.

Tada su upozorenja bila da ako zima bude kao prethodna, nema rizika po snabdevanje i cenu. Ali jesen već pokazuje da rizici rastu. Osim toga, hladna zima će naterati azijske i evropske potrošače da konkurišu za isti gas, što bi u narednom periodu moglo da dovede do poskupljenja.

"Koliko će ta borba postati velika, zavisiće potpuno od vremenskih prilika", rekao je izvršni direktor Equinora Anders Opedal u utorak tokom jesenje konferencije kompanije. Prema njegovim rečima, ne treba da se plašimo ekstremne volatilnosti kao 2022. godine, ali veruje da će male promene na tržištu imati veliki uticaj na cene jer smo na ivici kada je reč o krivoj ponude i tražnje."

Evropska skladišta će se puniti skupim gasom

Drugi problem koji je istaknut kao pretnja snabdevanju je tranzit ruskog gasa preko Ukrajine u centralnu Evropu. Sporazum o ovom procesu ističe u decembru i tranzit će se nastaviti samo ako se Moskva i Kijev dogovore o tome. Najnovija dešavanja na frontu ne idu u prilog ovoj tezi.

Narednih dana očekuje se ponovni pad temperatura, posebno u severozapadnoj Evropi. To doprinosi brzom iscrpljivanju evropskih skladišta gasa. Sada su zalihe na 88 odsto. Na kraju prošle grejne sezone pale su na 59 odsto. Uz trenutne temperature i prognoze za naredne mesece, očekivanja su da će na kraju ove grejne sezone skladišta imati samo 42 odsto rezervi gasa.

To znači da će Evropa biti snabdevena skupom energijom u trenucima kada ponovo treba da napuni skladišta. Trenutno cena gasa ide i preko 48 evra po megavat-satu. Prosečna cena tokom godine bila je oko 38 evra po megavat-satu.

Kretanje cene gasa u poslednjih 12 meseci/Bloomberg Terminal

Struja poskupljuje, inflacija se ponovo zahuktava

Više cene gasa diktiraju i višu cenu struje. Na berzi u Mađarskoj u poslednjih tridesetak dana ona je snažno oscilirala, prosečna cena je premašila 350 evra po megavat-satu, a najviša cena sredinom ovog meseca premašila je 530 evra, što podseća na period energetske krize tokom 2022. godine.

Visoke cene struje predstavljaju rizik za inflaciju. Analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić kaže da cene energenata imaju visoku transmisiju, pa će nadležni morati da mere efekte preduzimanja mera za regulisanje cene struje.

"Dok regulacija cena ima svoje troškove, ona takođe ima koristi u smislu obuzdavanja troškova (naročito u energetski intenzivnim industrijama) i na taj način ograničavanja efekata inflacije", kaže ona.

 

 

Američke sankcije Gasprombanci

Na poskupljenje gasa uticala je i odluka Sjedinjenih Američkih Država da uvede sankcije Gasprombanci. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija je prošle nedelje saopštila da je uvođenje sankcija sprovođenju obaveza koje su preuzeli lideri G7 da smanje rusku upotrebu međunarodnog finansijskog sistema za dalji rat protiv Ukrajine. Mnoge evropske banke koriste američki finansijski sistem za obradu transakcija, a ove sankcije sprečavaju Gasprombanku da koristi taj finansijski sistem.

Zbog ovog poteza američke administracije i Srbija bi mogla da se nađe u problemu. Generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović izjavio je nedavno da je ovom odlukom američka administracija pokušala da kazni sve evropske države koje kupuju gas od Rusije. Rekao je i da se nada da će nova administracija imati drugačiji pristup rešavanju pitanja snabdevanja Evrope gasom. Bajatović je kazao i da Srbija i Rusija rade na pronalaženju rešenja za nesmetano snabdevanje Srbije gasom.

Andrey Rudakov/Bloomberg

 

"Najveći kupci ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) su Francuska, Španija i Belgija, a gasovod snabdeva Mađarsku, Slovačku i, naravno, Srbiju, kao i mnoge druge", rekao je Bajatović za rusku državnu agenciju RIA Novosti.

Srbija želi da proširi gasna skladišta u Mađarskoj

Srbija želi da se osigura zakupljivanjem prostora za svoj gas u Mađarskoj, i to na duži niz godina. O pitanju proširenja gasnih skladišta predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno u Budimpešti razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

"Trenutno imamo 160 miliona kubnih metara koji su nam rezerva za ovu zimu, ali za 2025. i 2026. godinu moramo da napunimo ta skladišta da bismo mogli sa sigurnošću da imamo ne samo dovoljno gasa već i dovoljno električne energije", rekao je tada Vučić.

Srbija će ove zime moći da računa na dodatne količine ruskog gasa, nakon razgovora koji je Vučić imao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom krajem oktobra. Predsednik Srbije je otkrio da je ugovoreno da Srbija dobija šest miliona kubnih metara gasa dnevno po naftnoj formuli (što predstavlja stari dogovor po ugovoru iz 2022. godine), a dodatno je ugovoreno dva miliona kubnih metara gasa dnevno za ruske kompanije - Naftnu industriju Srbije, Petrohemiju, TETO Novi Sad i TETO Pančevo.

Bajatović je nedavno za TV Prva izjavio da ne očekuje da će nabavna cena ruskog gasa za Srbiju biti veća od 350 dolara. "Možemo u nekom baš nesrećnom razvoju događaja da dođemo do 370 dolara, a to je i dalje 100 dolara jeftinije nego što možemo da nabavimo na tržištu."

Depositphotos

 

Cena nafte se stabilizovala

Nakon pada za oko tri odsto prethodnih dana, cena nafte se stabilizovala i malo porasla. Brent je u četvrtak bio blizu 73 dolara, a WTI ispod 69 dolara po barelu. Ovih dana svi su očekivali ishod sastanka OPEC+ koji je trebalo da se održi tokom ovog vikenda. Međutim, sastanak je odložen za 5. decembar, jer će nekoliko ministara prisustvovati sastanku Saveta za saradnju u Zalivu u Kuvajtu 1. decembra, saopštio je sekretarijat OPEC-a, a preneo Bloomberg.

 

 

Tržište će i sledeće godine ostati prezasićeno, ma kakvu odluku donele zemlje izvoznice nafte na predstojećem sastanku, predviđaju međunarodne energetske agencije Citygroup i J.P. Morgan. Jedan od razloga za suficit na tržištu jeste Kina, koja se bori sa nizom izazova, zbog kojih tražnja u zemlji opada. Ovo tržište, koje je apsorbovalo najveći deo proizvodnje u poslednje dve decenije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju, dostiglo je vrhunac.

Prema prognozama, sledeće godine globalna potražnja za naftom će porasti za oko milion barela dnevno. To je polovina stope zabeležene 2023. Kako se predviđa, do 2028. svetska potražnja za naftom trebalo bi da iznosi 111 miliona barela dnevno. Ova prognoza je 800.000 barela dnevno iznad prošlogodišnjih prognoza. Za 2029. godinu predviđa se potražnja od 112,3 miliona barela dnevno.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar