Da li su SAD "povukle nogu" izdašnim ulaganjem u sektor odbrane ili su svojim stavom možda primorale druge nacije da se više okrenu jačanju vojnih kapaciteta, ulivajući u taj sektor milijarde evra? Prvi primer za to je EU, koja ulazi u novu eru ulaganja u odbranu, sa Nemačkom kao predvodnikom dvadesetsedmočlanog bloka.
Vojni analitičar Vlade Radulović je za Bloomberg Adria TV, u emisiji Start, rekao da će EU morati mnogo više da ulaže u odbranu nego što je to bilo dosad.
- Videli smo poslednje informacije da je EU namenila 800 milijardi evra, uključujući 150 milijardi evra kredita, za jačanje odbrambenih sposobnosti kontinenta. Šta to sada znači za EU?
Opširnije
EU u trgovinskom ratu cilja proizvode iz SAD vredne 26 milijardi evra
Evropska unija (EU) je u sredu pokrenula protivmere protiv novih američkih carina na metal.
12.03.2025
Ukrajina spremna da prihvati američki predlog o tridesetodnevnom primirju sa Rusijom
SAD i Ukrajina su razgovarale i o potrebi za razmenom ratnih zarobljenika sa Rusijom tokom primirja.
11.03.2025
Evropska trka u naoružanju u kojoj profitira – Amerika
Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću i njegovi prvi spoljnopolitički potezi doveli su do velikog preokreta u Evropi, koja je naprasno shvatila svoj strateški cilj broj jedan – naoružavanje.
12.03.2025
Trump odgovara Ontariju udvostručenim carinama na čelik i aluminijum
Sledi i osetno povećanje carina na kanadske automobilske delove 2. aprila.
11.03.2025
Zbog toga što se nije ulagalo podjednako, neke zemlje prednjače. To su zemlje na istočnom krilu Evropske unije ili NATO-a, a pre svega baltičke države. Recimo, Poljska najviše ulaže, negde oko pet odsto BDP-a u proteklom periodu i ima određene programe opremanja koji se mere desetinama milijardi evra. S druge strane, postoje zemlje koje su, rekao bih, na obali okeana, poput Španije ili Portugala i Francuske, kao i neke druge koje nisu toliko ulagale. Španija ulaže sa do 1,4 odsto BDP-a i ako je uporedimo sa Poljskom, tu zapravo vidimo disproporciju. To je i razumljivo, jer se ne osećaju sve zemlje podjednako ugroženo, naročito nakon 26. februara 2022. godine. Međutim, realnost je takva da je sada došao trenutak da svi moraju podjednako da ulažu u odbranu. Ne želim da pokrećem pitanje da li su neki mogli malo ranije da razmišljaju o tome ili ne, jer su svakako mogli. Imali su mnoštvo nekih najava godinama unazad, ali sada više nema nazad i u prilog tome vam govori činjenica da sada odjednom prave neke kompromise u budžetima. Odjednom neke zemlje, poput Nemačke, mogu da probiju svoje limite na određena zaduživanja, a sve sa ciljem da se pronađu dodatna sredstva koja će se uložiti u odbranu.
Vlade Radulović / Bloomberg
- Sad se postavlja pitanje da li se menja odbrambena paradigma EU u totalu, ako pogledamo EU kao takvu ili zemalja pojedinačno?
Ne bih to posmatrao kao promenu paradigme, ali svakako je posredi jedan drugačiji pristup, tu nema dileme. U prilog tome govore i poruke koje dolaze od zvaničnog Pariza i iz Nemačke. Jeste da je pažnja usmerena na EU, ali sada ponovo na snazi dobija Velika Britanija, koja je izašla iz te iste EU. Ta zemlja trenutno slovi za lidera koji pokreće određene inicijative, poziva na neke ad hok sastanke i sada daje predloge Evropi, koje će EU usvojiti.
- Kažu da se Velika Britanija našla između SAD i EU, negde na pola Atlantika praktično.
Jeste i biće vrlo interesantno. Pomenuli ste paradigme - nova realnost u Evropi je nastupila, to je činjenica. Evropa defakto mora pronaći novi pristup i način kako da odgovori na trenutnu situaciju, bez obzira na to što mi još uvek nemamo ništa konkretno, niti je došlo do konkretnog povlačenja američkih trupa iz Evrope. Neke najave su samo najave i ja bih čak rekao spekulacije, jer nije došlo ni do značajnijeg redukovanja broja vojnika. Da li će do toga doći - ostaje da se vidi. Nije došlo čak ni do najava povlačenja ili dodatnog razmeštanja, niti relociranja avio-bombi sa nuklearnim bojevim glavama. Neke od njih i nisu članice EU, poput Turske. Mnogo je pitanja za koja nemamo konkretizaciju na terenu. Obustavljena je svaka dalja pomoć i podrška Ukrajini, ali privremeno, tako da je pitanje šta će se ubuduće desiti.
- Šta mislite, kako će Donald Trump sada reagovati na tu odluku EU u perspektivi, šta bi moglo da se dogodi?
Kada posmatrate prvi mandat Donalda Trumpa kao lakmus papir, on nije stigao da realizuje sve ono što je najavljivao. Vrlo jasno - nemojte očekivati da vas mi čuvamo. Vi u vašoj kući treba da se brinete za sebe, a mi smo tu da pomognemo. Šta je, zapravo, tu pozadina cele priče, vrlo je jasno. Trump upućuje kritike Evropi iz jednog razloga, a to je nedovoljno ulaganje u sektor. Poručuje im "ne naoružavate se dovoljno, ne trošite dovoljno para". Kupovina oružja je trošenje enormnog novca, a znate kako stvari funkcionišu. Od prošle godine, što je interesantan podatak, Evropa je potrošila oko 360 milijardi evra na odbranu, a od toga nekih 78 odsto je došlo od spoljnih dobavljača. Daću vam još jedan podatak, ako gledamo biznis listu, u prvih 10 je samo jedna kompanija iz Evrope, proizvođač naoružanja, i to britanski BAE Systems.
BAE Systems / Depositphotos
- U kakvom su položaju zemlje poput Srbije koja je van EU, a koja ima jaku namensku industriju, pogotovo u svetlu opredeljenja zemalja EU da više ulažu u odbrambenu industriju, a s druge strane, u svetlu carina i trgovinskog rata između SAD i EU?
Što se tiče naše odbrambene industrije, mi proizvodimo ono što je nama potrebno i neke stvari koje se dobro kotiraju na svetskom tržištu. Uspevamo da pronađemo kupce za određene segmente, kao što je samohodni top haubica, naš projekat NORA ili neka vozila. Iz te perspektive, mi uspevamo da određena sredstva zaradimo i iz inostranstva. Ne treba zaboraviti, ono što medijima nije toliko interesantno, a to je municija i tog malog i srednjeg kalibra, a posebno velikog artiljerijskog kalibra. Pre svega mislim na kalibar 155 mm, koji je poslednje tri godine abnormalno tražen, nažalost. Vojna industrija je takva da je jasno šta proizvodi i gde, na kraju, sve to završava. Ako nema rata - nema ni vojne industrije.
- Srbija sada izdvaja rekordnih 2,5 odsto BDP-a, pola milijarde evra samo za opremu. Da li je to optimalno, imajući u vidu veličinu države i trenutnu situaciju?
Očigledno je da je neko proračunao zašto je to tako, a nama je velika stavka i pitanje rafala, koji su dodatno opterećenje. Da li je sve to potrebno? Morate se naoružavati i dalje. Mi jesmo dosta toga zanovili, ali naše snage se dobrim delom zasnivaju na tehnici koja je suštinski nasleđena iz perioda JNA. Dosta je kopnene vojske kupljeno, nabavljeno, dosta je i domaće proizvodnje, ali morate i dalje nabavljati i kupovati. Iz te perspektive mi je jasno zašto se uvećavamo. Suštinski, svi povećavaju izdavanja sa ODROM, tako da iz te perspektive nema nekih noviteta. Mi imamo tu sreću što neke stvari možemo da proizvodimo i da, uslovno rečeno, s te strane podmirimo kupce i na istoku i na zapadu.
- Hoće li naša namenska industrija biti pogođena trgovinskim ratom?
Ne očekujem, jer se to pre svega ne odnosi na nas. S druge strane, mi smo prisutni na nekim tržištima na kojima smo tradicionalno prisutni i tu problema nema. Uspeli smo da budemo jedan od vodećih, drugi najveći snabdevač izraelskih oružanih snaga.
- Da zaokružimo priču - da li se ta nova realnost odnosi na Srbiju, u smislu da će ubuduće izdvajati više novca za odbrambenu industriju?
Mi svakako idemo tim putem. Ako pogledate protekle godine, vidi se ta tendencija. Da li će razvoj situacije u EU i na Balkanu dodatno diktrirati odbranu, budžet, naoružavanje i nabavke novih sredstava remonta i modernizacije onoga što već postoji u operativnoj upotrebi - to je pitanje oružanih snaga, odnosno obaveznog vojnog roka.
.webp){kind=icon}
