Srpsko svinjarstvo u krizi, dok Evropa obara cenu mesa

Afrička kuga svinja pogodila je Srbiju u trenutku kada je domaća proizvodnja najslabija u poslednjih deset godina, i dodatno produbila probleme sektora koji se godinama suočava sa padom stočnog fonda. Istovremeno, evropsko tržište ima viška svinjskog mesa, što ograničava mogućnost značajnijeg rasta maloprodajnih cena uprkos novim gubicima na domaćim farmama.

Zemlje Adria regiona nisu samodovoljne u sektoru svinjskog mesa, dok je stepen samodovoljnosti čak i ispod 50 odsto kod Slovenije i Hrvatske.

"Iako bi trebalo da svinjetina poskupi s obzirom na ograničenja manipulacije svinjama u pojedinim regionima zbog afričke svinjske kuge, to se ne događa jer se velika većina potrošnje svinjetine ionako uvozi", kaže Mihael Blažeković, glavni analitičar Bloomberg Adrije.

Podseća da je analitički tim prošle godine već najavljivao nastavak pada cene svinjetine na evropskom tržištu. "Upravo se to i događa", dodaje analitičar. "Afrička svinjska kuga, prevelika proizvodnja za evropsku potražnju, te slabiji izvoz u Kinu zbog carinskih uslova, glavni su krivci nastavka niske tržišne cene. Otkupne cene svinjskih polutki niže su za 25 odsto nego prošle godine u istom periodu, te nastavljaju slobodan pad prema 140 evra po toni."

Prema dostupnim podacima velikih otkupljivača, cene u Srbiji su oko 150 evra, što je na nivou cena u Evropskoj uniji (EU). Situacija je, ističe, još i gora u susednoj Hrvatskoj, gde su trenutno cene i do 20 odsto niže nego što je prosek EU, s obzirom na neorganizovano tržište i veliki uvoz. "Ovakve cene su ispod granice isplativosti i profitabilnosti, što vidimo i kod finansijskih rezultata čak i velikih proizvođača poput Žito Grupe."

Evropsko tržište preplavljeno jeftinim mesom

Kada je reč o visokoj proizvodnji na području EU, Blažeković ukazuje na to da ona iz godine u godinu raste što zbog povećanja prirasta, što zbog povećanja broja svinja u zemljama s tradicijom velike proizvodnje poput Nemačke, Danske, Holandije, Španije i Poljske.

"Trenutno je EU na nivou samodovoljnosti od preko 115 odsto, dakle postoji višak svinjskog mesa. Takođe, s obzirom na to da se i deo stanovništva i način prehrane promenio, poput imigracija i zamene svinjskog mesa drugim mesom ili bezmesnim proizvodima, potrošnja mesa per capita opala je s 35 kilograma 2010-ih do 33 kilograma po glavi stanovnika danas", napominje.

Uporedo s tim, kao treći razlog niskih otkupnih cena svinja pojavljuje se izvoz u Kinu. "Nametnute kineske carine na uvoz evropske svinjetine smanjile su uvoz za više od tri puta u odnosu na rekordnu 2020. godinu."

U prvih pet meseci ove godine vidi se nastavak takve tendencije, pa je izvoz EU prema Kini pao za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

"Očekujemo nastavak pritiska na dalji pad cene otkupa svinjskih polutki, a samim tim očekujemo prelivanje na maloprodajne cene svinjskog mesa, što primećujemo poslednjih meseci širom Adria regiona. U Sloveniji i Severnoj Makedoniji stope inflacije svinjetine pale su na niske jednocifrene brojeve, dok u Hrvatskoj i Srbiji već vidimo deflaciju cena, što može obradovati potrošače, ali proizvođače sigurno ne", kaže analitičar.

Izvesno je, kako naglašava, da će doći do smanjenja broja manjih gazdinstava koja jednostavno ne mogu da izdrže duži pritisak nižih cena, što zbog produktivnosti, što zbog niskog radnog kapitala, dok će veliki sistemi održavati proizvodnju i čekati bolja vremena.

"Isto tako, verovatno će neki pokušati da iskoriste situaciju s afričkom svinjskom kugom pa će cene svinjetine ponegde i porasti u maloprodaji, ali opravdanja za to nema", zaključuje Blažeković.

Afrička kuga svinja u Srbiji - zašto je najveći teret na malim proizvođačima

Afrička kuga svinja u julu je potvrđena u Srbiji u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 734 gazdinstva, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede. Vanredna situacija proglašena je u devet opština, dok je oko 30.000 svinja uginulo ili eutanazirano.

Iako se epidemija smiruje, a pojava novih žarišta jenjava, neizvesno je da li će male farme, koje su najviše pogođene zarazom, uspeti da nastave sa poslovanjem.

"Pitanje je u kojoj meri će se mali proizvođači oporaviti", kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin, koji podseća da se aktuelna, kao i prethodne epidemije afričke kuge svinja, najbrže proširila upravo na malim gazdinstvima. "Velike farme preduzele su biosigurnosne mere, koje su uporedive sa merama koje se primenjuju u EU." 

Međutim, mali proizvođači, koji to ne mogu da priušte ili tove stoku za sopstvene potrebe, suočeni su sa štetom koja za njih predstavlja veliki udarac. "U najvećem problemu su oni koji tove po 10 ili 15 komada svinja za sopstvenu upotrebu - to daje socijalnu dimenziju čitavom problemu."

Virus se prenosi među domaćim i divljim svinjama, ali nije opasan za ljude niti za druge vrste stoke. Ipak, izuzetno je otporan i lako dospeva na gazdinstva preko odeće, obuće, traktora ili druge poljoprivredne mehanizacije. "Zbog toga raste rizik i za velike farme", dodaje agroekonomski analitičar.

Galetin ukazuje na to da problem nije samo epidemija, već i raspodela zarade u lancu proizvodnje, koja pogoršava opšte uslove bavljenja stočarstvom u Srbiji i dovodi u pitanje njegovu isplativost. "Kilogram žive mere prodaje se za 150 do 180 dinara, a potrošač plaća više od 800 dinara po kilogramu", kaže on, ocenjujući da su marže po kojima se meso prodaje izuzetno visoke. "Primarni proizvođač gubi, dok svaka naredna karika ima manji gubitak ili veću dobit." U takvim okolnostima, "prerađivačka industrija uspeva da svoje troškove uklopi u konačnu cenu proizvoda, dok najveći teret pada upravo na male proizvođače".

Odgajivači pesimistični

Srbija ima najmanje svinja u poslednjih 10 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Zaključno sa 1. decembrom 2025, u Srbiji je bilo oko 2,4 miliona svinja, što je 13,9 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek, koji se odnosi na period 2014 - 2024. godine. Pad opšteg broja povezan je sa prethodnom epidemijom afričke kuge, koja je Srbiju pogodila 2023. godine - uginulo je ili eutanazirano skoro 47.000 svinja.

Galetin ocenjuje da veliko ograničenje ovde predstavljaju finansijski kapaciteti države. "Agrarni budžet je veći nego što je bio prethodnih godina, dodeljuju se subvencije, ali potrebno je postepeno rešavanje sistemskih problema", ocenjuje.

U svojoj analizi državnih izdvajanja za poljoprivredu, slično je primetio i Fiskalni savet. Srbija je Fiskalnom strategijom za 2027. predvidela da poljoprivredne subvencije čine najveći deo subvencija iz republičkog budžeta. Međutim, "ova izdvajanja se dodeljuju bez dovoljne analize strukture davanja, ciljeva i efekata", ocenio je Savet.

Mada država isplaćuje naknade za eutanazirana grla i omogućava subvencije za obnovu proizvodnje, tačan efekat tih mera ostaje nejasan. "Naknada za eutanazirane životinje ublažava neposredni finansijski udar, ali ne zamenjuje ulaganja u biosigurnost malih farmi", ocenila je prethodno za Bloomberg Adriju Sanja Čelebićanin, predstavnica Udruženja odgajivača svinja Srbije.

Udruženje odgajivača svinja Srbije već je upozorilo da je domaće svinjarstvo dostiglo tačku u kojoj, bez ozbiljnijih promena, "više nema perspektivu". Ukoliko epidemija dovede do toga da veći broj malih proizvođača odustane od dalje proizvodnje svinjskog mesa, srpsko tržište će još više zavisiti od uvoza.