Zašto srpski IT-jevci mrze testove znanja za novi posao? 

Kao što je to slučaj širom sveta, tako i ovdašnji kandidati za posao u IT-ju neretko od kompanija kod kojih konkurišu dobijaju zadatak da prođu kroz tehničke testove znanja, pored onih uobičajenih razgovora sa predstavnicima tehnološkog i odeljenja za HR. I to je verovatno momenat kad dobar deo njih prevrne očima i teška srca prione na rad, makar ako je suditi prema nedavnoj analizi agencije za regrutaciju BPS Tech.

U ovom istraživanju lokalne IT scene učestvovali su stručnjaci različitog senioriteta, pri čemu rezultati pokazuju da najveći broj ispitanika (45,5 odsto) čine seniori, potom mediori (39,8 odsto), i na kraju oni sa najmanje iskustva - juniori (14,7 odsto).

Kako se pokazalo, zaključci nisu preterano optimistični.

Više od polovine kandidata ne voli testove, najčešče smatraju da ne odražavaju pravo stanje

Naime, u izveštaju se navodi da najveći broj ispitanika - njih 44 procenta, ima najčešće negativan stav kada je reč o testiranju, dok dodatnih 16 odsto ima potpuno negativan stav.

Procenat onih koji imaju potpuno pozitivan stav je svega četiri odsto, a onih koji imaju najčešće pozitivan stav 23 odsto.

Neutralni čine 13 procenata ukupnog broja odgovora.

Na pitanje koji razlozi utiču na negativan stav, u najvećoj meri se odgovoralo da testovi često ne mere pravo znanje i iskustvo potrebno za rad na poziciji za koju se kandidat prijavio.

"Odgovori poput prevelikog utroška vremena ili nedostatka smisla testova, jer se u nastavku intervjua sa tehničkim licem zadaci ponavljaju, takođe čine značajan procenat odgovora", navodi agencija u svom izveštaju.

Bilo je i onih koji su ocenili da je vreme dobijeno za izvršenje testa često prekratko, kao i da kompanije nekad nemaju razumevanja za privatne obaveze kandidata i očekuju jednaku posvećenost testu kao i njihovom primarnom poslu, što je u većini slučajeva neizvodljivo.

 

S druge strane, kada su u pitanju oni IT stručnjaci čiji je stav pozitivan, statistika kaže da trećina njih smatra da je putem testa moguće proceniti nečije trenutno tehničko znanje.

Zatim, približno isti procenat (preko 20 procenata) zauzeli su oni koji smatraju da testovi na objektivniji način mere znanje od tehničkih intervjua i oni koji smatraju da kandidati imaju slobodu da upravljaju vremenom koje će izdvojiti za izvršenje testa. Konačno, otprilike svaki peti kaže da se oseća komfornije da pismenim putem iskaže svoje znanje.

Kada vredi odraditi test

Na pitanje koji to faktori utiču na odluku o ulasku u proces čiji je sastavni deo test znanja, većina odgovora pokazala je da je IT-jevcima od velikog značaja kakvu reputaciju kompanija ima na tržištu, kakvi su utisci trenutno zaposlenih, te kakav je kvalitet projekata na kojima bi radili.

"Zanimljiv je podatak da su odgovori u vezi sa odsečnim stavovima gotovo u istom broju - 16 odsto odgovora ukazuje na to da kandidati ostaju pri stavu da je testiranje suvišno - nezavisno od okolnosti, dok 18 odsto odgovora upućuje na to da nema previše razmišljanja ukoliko je test obavezan segment procesa selekcije", navodi agencija za regrutaciju.

Među ostalim odgovorima, dodaju, istakao se i stav o nedostatku transparentnosti kada je reč o rangu plate za poziciju za koju se kandidat prijavio, uz istovremeno insistiranje na odvajanju vremena za izvršavanje testa. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar