Ako IT firme u Srbiji izgube ljude, gube i prednost na tržištu

Svetska kriza u IT industriji mogla bi - ukoliko ne dođe do većih neočekivanih poremećaja na tržištima - da se okonča do kraja ove godine. Dok zapadni tehnološki giganti već mesecima otvoreno najavljuju i sprovode oštre rezove troškova, situacija u Srbiji nije tako transparentna, pa kompanije retko istupaju u javnost sa objavama tog tipa. To, naravno, komplikuje prognoziranje stvari i dublju analizu izazova sa kojima se ovdašnje firme susreću, te su oči naše IT zajednice uglavnom uprte u dešavanja u inostranstvu. Ponajviše jer istraživanja našeg tržišta rada pokazuju da pratimo tendencije koje se beleže na Zapadu.

Uopšteno govoreći, prisutne su dve struje mišljenja, navodi Davor Odobašić, izvršni direktor platforme za zapošljavanje IT kandidata Helloworld.rs.

"Jedna struja smatra da je kriza privremena i da će se završiti prilično brzo. Druga očekuje da će krizni period sa talasima otpuštanja na Zapadu potrajati i da dosta toga zavisi od kretanja kamatnih stopa, to jest pretpostavlja se da će se, ako one krenu nadole - i IT oporaviti. Moje mišljenje, ili možda bolje reći nadanje, jeste da će se tržište stabilizovati do kraja godine", kaže naš sagovornik.

On podseća na pojedine projekcije prema kojima će samo u Evropi do 2025. godine nedostajati čak milion IT stručnjaka. "Ako ova kriza to prepolovi, opet će nedostajati pola miliona. Verujem da ćemo mi u tome naći svoje mesto i da nam u tom smislu cena kvaliteta igra značajnu ulogu."

Kako dodaje, posle stabilizacije bi trebalo da dođe do umerenijeg rasta u sektoru (dakle, ne do onih visokih stopa rasta zabeleženih od polovine 2021. do drugog kvartala 2022).

Aleksandar Bijelić, izvršni direktor u MVP Workshop Studiju, zadužen za podršku kompanijama da se transformišu kroz veb 3 tehnologiju, smatra da, gledano na svetskom nivou, trenutna situacija u IT-ju jeste loša zbog svih otpuštanja, ali istovremeno nudi i dobre prilike.

"Recimo, u jednom Facebooku su se desila otpuštanja ljudi koji su se bavili 'data scienceom' na takvom nivou da u regionu možda ima samo jedan čovek koji poznaje 'data science' na takvom nivou. Ako ode deset takvih zaposlenih, njih možda nema ko da zaposli u ovom trenutku, ali oni mogu da naprave svoj startap, kapitala ima dovoljno da podrži takav tehnološki razvoj", navodi Bijelić.

Depositphotos

 

Kratkoročno, kaže on, to jeste ozbiljan udar na njihove lične budžete, a dugoročno to može da propelira IT na još više nivoe, jer će neki od tih ljudi reći: "Neću više da radim ni za koga, evo nas trojica ćemo imati svoj startap". Grane kao što su blokčejn, "data science" ili veštačka inteligencija su na takvom nivou razvoja da trojica ljudi može da napravi drastičnu promenu, ocenjuje.

"Stoga globalno mislim da će izazovi biti kratkoročni - od šest do devet meseci, ako kriza, odnosno recesija, naravno, ne podivlja, a onda nakon devet do 12 meseci očekujem da se IT oporavi. Ne konkretno velike kompanije, već u smislu da će porasti veliki broj malih kompanija gde ljudi kreću da pružaju pojedinačne usluge", smatra on.

U Srbiji drastično skočio broj kandidata za posao

A šta kažu brojevi? Na nedavno održanom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, Odobašić je izneo neke od podataka njihovih istraživanja. Kada je reč o potražnji za radnicima u industriji, tendencije i u svetu, i u Srbiji prilično se poklapaju. Globalno, vrhunac je dostignut tokom marta i aprila, nakon čega je došlo do oštrog pada. Razlika je, kako je rekao, u tome što je kod nas posle pika u martu došlo do stagnacije, prve naznake iz kompanija o poteškoćama stigle su na leto, a pad broja oglasa za posao bio je vidan na kraju godine.

"Kriza je u Srbiji uticala na smanjenje obima radnih mesta, to jest oglasa na tržištu i pojačala aktivnost kandidata. Snažnije smanjenje broja oglasa videli smo u novembru i to se nastavilo tokom ove godine. Ako uporedimo taj četvrti kvartal sa trećim, pad iznosi oko 25 odsto. Ukoliko uporedimo januar i februar ove godine sa istim periodom prošle godine, to smanjenje je oko 40 odsto, ali pre nego što počnemo da paničimo, moram da napomenem da je prvi kvartal prošle godine bio rekordan po tom pitanju. Tržište oglašavanja se sada nalazi na nivou s početka 2021", poručio je on.

Depositphotos

 

Kandidati su, dodao je, od septembra počeli da pokazuju pojačanu aktivnost – porastao je kako broj aplikacija, tako i broj kandidata koji apliciraju. "Korisničko ponašanje se promenilo. Kandidati su počeli sve više da pregledaju profile kompanija tražeći informacije o onima koje trenutno zapošljavaju, provode više vremena prilikom pregleda oglasa, apliciraju na više oglasa..."

Rast broja kandidata koji apliciraju početkom ove godine u odnosu na isti period lane je 60 odsto, naveo je.

Kako nam je objasnio, među onima koji su u potrazi za poslom najviše je juniora. Kada je reč o "non-tech" pozicijama, teško je proceniti situaciju, budući da firme kod nas ne saopštavaju koliko je kojih pozicija na udaru. "U Americi su bili zahvaćeni svi - i 'tech' i 'non-tech'", podseća on.

Kako razmišljaju poslodavci u vreme krize

Bijelić smatra da ono o čemu bi vlasnici biznisa u ovoj krizi trebalo da razmišljaju jeste da kadrovima koji su im ključni ponude deo profita kompanije. "U startapovima postoji mogućnost da se zaposlenima da deo kapitala ili ponudi sistem ESOP-a. U inostranstvu se to radi sve više i naše kompanije isto bi mogle da razmisle da počnu to da rade."

Kao neko ko je deo blokčejn zajednice, on naglašava da treba imati u vidu i da naši IT-jevci nisu nimalo loše plaćeni, što je u skladu sa njihovim kvalitetom i reputacijom koju imaju širom sveta u razvoju blokčejn tehnologija.

"Samoj popularnosti blokčejn tehnologija u Srbiji svedoči i podatak da se više od 700 ljudi prijavilo za Web3 akademiju, koju organizujemo u okviru projekta Srbija Inovira, zajedno sa našim partnerima We3, uz podršku Srpske blokčejn inicijative, superklastera Odličan 3, USAID-a i ICT Huba. Ta činjenica me čini veoma ponosnim i daje nam vetar u leđa u našim ambicijama da gradimo veb 3 iz Srbije", priča Bijelić.

Odobašić veruje da će firme kod nas uraditi sve da zadrže ljude.

"Mnogo truda su uložile da dođu do njih. Ako izgube ljude, gube i prednost na tržištu", smatra on.

Kripto prati tendencije šireg sektora

I u blokčejn industriji se dešavaju ozbiljni poremećaji na tržištu, kaže Bijelić.

Depositphotos

 

"Velike blokčejn fondacije takođe otpuštaju ljude. Na primer, ConsenSys je otpustio 10 odsto, Coinbase 20, vodeća blokčejn istraživačka kuća Messari 15 odsto, a Polygon Labs je nedavno najavio otpuštanje 20 odsto radne snage. Neki od njih su jednostavno previše zapošljavali tokom perioda rasta, i u trenutku recesije ovo je posledica toga", ocenjuje on.

Osvrćući se na dešavanja u kripto-industriji, koja je u protekloj godini zabeležila niz krahova, naš sagovornik ističe da je očigledno loše to što je mnogo ljudi izgubilo novac, ali i da se stvar može posmatrati i iz pozitivnog ugla. "Dolaze regulacija i prava primena blokčejna", napominje, dodajući da ne veruje u kripto kao samo kripto-novac, već u blokčejn kao infrastrukturu na kojoj se gradi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar