Ko ne osigura radnika, plaća kaznu 1,5 miliona dinara

Iako je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usvojen, simbolično na Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu, u aprilu 2023. godine, poslodavci su imali rok od dve godine da usklade svoje poslovanje u skladu s zakonom. Puna primena trebalo je da počne 7. maja 2025. godine, ali je ipak rok za četiri nova pravilnika odložen za 1. januar 2026.

Zakon je usaglašen sa evropskim standardima i uvodi niz novina, ali najvažnije je to što će poslodavci sada morati da obezbede mnogo veći nivo bezbednosti na radu. S druge strane, i sami radnici će morati da primenjuju zaštitne mere.

Poslodavci moraju da angažuju savetnike ili saradnike za bezbednost ili polažu ispit

Velika novina koja je stupila na snagu odnosi se na organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom.

"Poslodavci koji su sami obavljali poslove bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je da od sada imaju stručni ispit za obavljanje tog posla. Poslodavci koji ne žele da polažu stručni ispit potrebno je da angažuju licenciranu agenciju", objašnjava Vladan Mitrović, strukovni master inženjer za zaštitu na radu, za Bloomberg Adriju, i napominje da su poslodavci u zavisnosti od broja zaposlenih, dužni da angažuju propisan broj savetnika.

"Poslodavac koji zapošljava između 251 i 500 zaposlenih, recimo, u sektoru građevinarstva, rudarstva, prerađivačke industrije ili snabdevanja električnom energijom i gasom, dužan je da angažuje najmanje dva saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, a za 500 zaposlenih potrebno je angažovati tri savetnika", kaže Mitrović.

Za većinu delatnost poslodavac koji zapošljava više od 500 zaposlenih obavezan je da angažuje dva savetnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Osiguranje na radu postaje obaveza, a ne opcija, kazne do 1,5 miliona dinara

Novina je i da su poslodavci od 7. maja obavezni da osiguraju zaposlene u slučaju povrede na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Za nepoštovanje zakona propisane su stroge novčane kazne.

Pravno lice može biti kažnjeno sa 1.000.000 do 1.500.000 dinara ako ne osigura zaposlene u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. A preduzetnici za isti prekršaj plaćaju od 200.000 do 400.000 dinara.

Pored toga, poslodavac je obavezan i da zaposlenom koji radi noću, u skladu s zakonom obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled.

"Poslodavac je dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda. Pravilnik kojim će se definisati lekarski pregledi u ovom trenutku nije donet. Njegovim donošenjem će se bliže definisati način vršenja ovih i drugih lekarskih pregleda zaposlenih", pojašnjava Mitrović.   

Rad od kuće konačno dobija pravila  

Rad od kuće i rad na daljinu do sada nisu bili jasno uređeni, što je stvaralo pravnu nesigurnost kako za poslodavce tako i za radnike. No, situacije je sada znatno jasnija.

"Poslodavci su dužni da u saradnji sa zaposlenim omoguće bezbedne uslove za rad i u ovim okolnostima, pri čemu je  poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstava za rad, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem ovih poslova i da propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad", objašnjava on.

Donošenje akta o proceni rizika u pisanoj formi, kaže Mitrović, nije obaveza već mogućnost uz učešće zaposlenog.

Jedan inspektor kontroliše 1.550 preduzeća 

Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata upozoravaju da je u Srbiji  registrovano 400.000 privrednih subjekata, koje kontroliše 250 inspektora.

"To znači da jedan inspektor pokriva 1.550 preduzeća. Možemo doneti najbolji mogući Zakon, a ukoliko se ne obezbedi kontrola poštovanja Zakona – on će biti mrtvo slovo na papiru", navode na svom sajtu.

 

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar