Ekspanzija stranih radnika u Srbiji u stalnom je porastu. Broj od 52.000 dozvola za rad stranim državljanima, koliko je izdato prošle godine, već je premašen.
Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije (NZS) izdala je od početka godine do sredine oktobra skoro 17.000 dozvola za rad stranim državljanima. Preko portala za strance, koji radi od 1. februara ove godine, zaključno sa 30. novembrom, dodeljeno 34.146 jedinstvenih dozvola za privremeni boravak i rad stranih državljana.
Sabiranjem ta dva broja, plus kada na to dodamo MUP-ove baze o radnicima sa Zapadnog Balkana tj. područja "Otvorenog Balkana", ali i onih koji rade na crno, dolazimo do konačnog broja stranih državljana koji rade u Srbiji.
Opširnije
Beograd sve skuplji za strane radnike, rekord regiona drži Tirana
Svetska finansijska središta Hongkong i Singapur nalaze se na vrhu nove globalne liste najskupljih gradova na svetu za strane radnike u 2024.
18.06.2024
Zašto italijanske kompanije u Srbiji ne zapošljavaju nijednog stranca
U Srbiji je broj stranih radnika poslednjih godina rapidno porastao.
12.03.2024
Iza kulisa zapošljavanja stranaca u Srbiji i Adria regionu
U manje od 10 godina gotovo dva miliona ljudi preselilo se iz Adria regiona u zemlje EU i EFTA.
22.11.2023
Preko 'Otvorenog Balkana' 2.200 Makedonaca hoće da radi u Srbiji
Svako ko ima nalog na portalu e-Uprava može da aplicira za posao u Albaniji i Severnoj Makedoniji.
11.04.2024
Novo tržište rada potencijal za ekonomski rast Srbije
Od 1. marta ove godine, Srbija, Severna Makedonija i Albanija zajednički će deliti tržište rada, predstavljajući značajan korak ka olakšanju kretanja radne snage između ovih zemalja.
25.01.2024
Prema projekcijama, Srbija će 2024. godinu završiti sa preko 70.000 izdatih radnih dozvola. A ni na broj od 100.000 stranih radnika, koji je Hrvatska već prebacila, verovatno nećemo dugo čekati.
"Sigurno u finišu Ekspa 2027. Dakle kraj 2026. ili već 2026", rekao je Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije za RTS.
Ima posla, nema ko da radi
Srpsko tržište rada već izvesno vreme suočava se sa krizom nedostatka radne snage, pre svega usled starenja stanovništva, depopulacije i emigracije, pa potreba za radnicima koji dolaze iz inostranstva raste. Počela je polovinom 2019. godine i od tada beleži konstantnu ekspanziju tokom godina.
Dolazi nam polukvalifikovana i nekvalifikovana radna snaga
Najveći deficit u Srbiji vlada među zanimanjima u građevinarstvu, ugostiteljstvu, poljoprivredi i saobraćaju, pa logično u tim sektorima ima i najviše zaposlenih stranaca. Poseban doprinos daju u građevinarstvu, gde zamenjuju veliki broj domaćih radnika koji u potrazi za većim platama odlaze u zemlje Evropske unije. Često nas upravo oni u javnom saobraćaju voze do posla ili kuće, projure na biciklu ili motoru, žureći da nekom odnesu hranu, a neretko primaju i narudžbine u restoranima brze hrane.
Tokom prošle godine najveći broj dozvola za rad izdat je Rusima (39 odsto), koji dolaze zbog rata u Ukrajini, a među njima je velik broj IT stručnjaka i lekara, i Kinezima (20 odsto), koji uglavnom rade za kineske firme koje sprovode brojne projekte u našoj zemlji. Zatim slede Turci i Indijci sa udelom od 10 procenata. Dolaze i radnici iz Pakistana, Šri Lanke, Kube, Nepala, Kenije.
Velik broj stranih radnika angažovanih u Srbiji pripada takozvanoj nekvalifikovanoj ili polukvalifikovanoj radnoj snazi.
Država olakšala procedure
Prošle godine izmenjena su dva zakona kojima se olakšava zapošljavanje stranaca. Time je država na neki način trasirala put i strategiju za zapošljavanje radnika iz inostranstva i izašla u susret poslodavcima i potrebama privrede.
"U ovom trenutku to zadovoljava potrebe, ali će one biti još veće zbog naših demografskih karakteristika i emigracije naših ljudi ka Nemačkoj. Odakle ćemo naći taj kontingent – sve upućuje da će to biti iz Jugoistočne Azije, a postavlja se pitanje da li će naši infrastrukturni projekti biti vezani za naše strateške partnere. Sve dok za te velike projekte potpisujete ugovore sa Kinom, Turskom, Azerbejdžanom, s tim strateškim sporazumima dolaze i njihovi radnici. Postaviće se pitanje, ako prestanu ti projekti, na primer, posle 2027, odakle će dolaziti ljudi", rekao je Jevtović.
'Open Balkan' nije dao željene rezultate
Međutim, procenat radnika iz regiona koji žele da rade u Srbiji je godinama izuzetno mali, a povećanju ovog broja nije doprineo ni Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu potpisan u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".
Za prvih sedam meseci ove godine, kako se navodi u analizi Instituta za razvoj i inovacije, samo 243 dozvola izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana, dok je dodatnih 174 zatražilo odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu "Otvorenog Balkana". Najveći broj dozvola izdat je državljanima Severne Makedonije, 39 odsto, zatim Bosne i Hercegovine 31 odsto, Crne Gore 31 procenat, i Albanije devet procenata.
.webp){kind=icon}