Zašto italijanske kompanije u Srbiji ne zapošljavaju nijednog stranca

U Srbiji je broj stranih radnika poslednjih godina rapidno porastao. Tome su, naročito prošle godine, doprinele izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, koje su donele veću liberalizaciju kada je reč o dolasku i zapošljavanju stranih radnika na srpsko tržište.

Prema podacima Nacionalne služe za zapošljavanje (NSZ), u 2021. godini broj izdatih radnih dozvola strancima iznosio je više od 23.000, zatim je u 2022. godini taj broj porastao na 35.000. Najveći porast izdatih radnih dozvola bio je prošle godine i iznosio je 52.180. Od tog broja najveći broj radnih dozvola izdat je u Beogradu, čak 34.000.

Na panelu "Budućnost bez radnika?" u okviru Kopaonik biznis foruma, bivši ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović izneo je ove podatke NSZ-a i dodao da najveći broj radnih dozvola izdat Kinezima, oko 10.000.

Ovaj podatak ne iznenađuje zbog činjenice da je veliki broj građevinskih kineskih kompanija angažovano na izgradnji puteva, pruga i drugih infrastrukturnih projekata u Srbiji, pa je sa njihovim dolaskom došao i veliki broj kineskih radnika.

Goran Svilanović na Kopaonik biznis forumu (Izvor: Kopaonik biznis forum)

Drugi na listi po broju izdatih dozvola prošle godine bili su Rusi, njih 8.000. Ni ovaj podatak ne iznenađuje s obzirom na to da Srbija nije uvela sankcije Rusiji pa je veliki broj Rusa nakon početka rata u Ukrajini odlučio da nastavi život u Beogradu, Novom Sadu ili u nekom drugom gradu. Deo njih je preseljenjem u Srbiju preselio i svoj biznis.

Treći na listi su Turci, a njima je prošle godine izdato 5.500 radnih dozvola. I ovaj podatak nije iznenađenje, s obzirom na to da su pojedine turske kompanije angažovane na pojedinim državnim projektima i takođe su sa dolaskom u Srbiju povele svoje radnike.

Ostali strani radnici dolaze iz Kube, Nepala, Bangladeša, a onda i iz susednih zemalja.

Strani radnici nisu isplativi

Međutim, bez obzira na liberalizaciju tržišta rada i veliki broj dolazaka stranih radnika, italijanske kompanije u Srbiji trenutno ne zapošljavaju nijednog stranca zbog, kako je rekao potpredsednik udruženja Konfindustrija Srbija Romano Rossi, velikih troškova koje strani radnici nose sa sobom.

Učesnici panela (Izvor: Kopaonik biznis forum)

"Zasad mi nemamo strance kao zaposlene, ima nekoliko Italijana u upravama pojedinih kompanija. Razlog tome je što ima više nedostataka nego prednosti kada zapošljavate strance u Srbiji", rekao je Rossi na Kopaonik biznis forumu u okviru panela "Budućnost bez radnika?".

Rossi je naveo nekoliko nedostataka kada je reč o zapošljavanju stranih radnika:

1. Trošak

Prema njegovim rečima, trošak za kompaniju je veći kada zapošljava strance nego domaću radnu snagu. Pre svega, kako kaže, tim strancima treba obezbediti smeštaj, hranu, platiti proviziju agenciji koja je posrednik i putnu povratnu kartu. "To sve utiče i na njihovu ukupnu zaradu, koja je obično manja od one koju imaju lokalni radnici."

2. Lokalno stanovništvo uvek ima prednost

Rossi je naveo da strani radnici služe da popune prazninu kada nema određene radne snage koja je potrebna za određene poslove, međutim, zasad je slučaj u Srbiji da se mogu naći kvalifikovani radnici i da oni imaju prednost u dobijanju posla.

3. Strani radnici se ne zadržavaju duže od pet godina

Rossi je ukazao da je još jedan u nizu nedostataka zapošljavanja stranih radnika to što se ne zadržavaju duže od pet godina. "Tokom nekog perioda ti ljudi često žele ili da odu dalje u Zapadnu Evropu ili da se vrate u matičnu zemlju. Oni se najčešće zadržavaju od tri do pet godina, i to je problem za kompaniju."

4. Jezička barijera

Rossi ističe da strani radnici imaju jezičku barijeru i da zbog toga ne mogu da imaju integraciju sa kolegama i zbog toga su, kako kaže, manje privlačni za italijanske kompanije.

5. Mogućnost zloupotrebe

"Uvek postoji i mogućnost zloupotrebe od strane preduzetnika ili poslodavca. Imamo takve slučajeve, kao što su neadekvatan smeštaj, njih sedmorica ili osmorica u jednoj sobi, tretiraju ih kao puku radnu snagu...", ukazao je Rossi.

Međutim, Rossi ističe i neke od prednosti zapošljavanja stranih radnika.

Navodi da su najviše na ceni radnici sa određenim veštinama kojih na tržištu nema dovoljno. Zatim, strani radnici su posebno interesantni građevinskim firmama koje traže i do 30, 40, 50 radnika. "Postoji mogućnost da se sa njima zasnuju ugovori na određeno vreme i onda to daje mogućnost da imaju nešto veće zarade."

Apelovao je na Vladu Srbije i ostale nadležne organe da uspostave adekvatan regulativni okvir za angažman stranih radnik i izneo mišljenje da će ih u Srbiji u narednom periodu biti sve više.

Apel ministarke da se u menadžmentu kompanija nalaze domaći radnici

Ministarka za brigu o porodici i demografiju, koja je pre ove funkcije bila na mestu ministarke za rad, Darija Kisić rekla je na Kopaonik biznis forumu da su u vladi ponosni na značajan procenat povećana stranih radnika i dodala da je do povećanja radnika jedinim delom došlo zbog smanjenja broja radnika koji su radili u sivoj zoni. Tome je, kako je rekla, doprinelo bolje uređenje tržišta rada zahvaljujući novim zakonima.

Istakla je da su se svi strani radnici dobro integrisali u društvo i da je deo njih čak upisao decu u škole.

Kisić je navela da očekuje i veći broj radnika u narednim godinama, naročito onih koji će biti angažovani na projektima u okviru EXPO centra u Surčinu.

Darija Kisić na Kopaonik biznis forumu (Izvor: Kopaonik biznis forum)

Ministarka je saslušala komentare Rossija oko negativnih strana zapošljavanja stranih radnika i ukazala da će ih država uzeti u razmatranje, ali i apelovala na predstavnika Konfindustrije Srbije da italijanske kompanije u svom menadžmentu imaju više domaćih radnika.

Istakla je da je to jedna od stvari na koju se domaći sindikati najviše žale. "Sindikati se žale da strane kompanije dovode menadžment kada ulaze u zemlju i da ne postoji mogućnost zaposlenja u menadžmentu domaće radne snage. Radnici i sindikati su ukazivali da, ukoliko ne postoje radnici sa takvim veštinama u Srbiji, poslodavci obave kvalifikaciju u zemlji domaćina", rekla je Kisić i dodala da tu ne misli samo na italijanske kompanije, već na sve.

Podsetimo, nedavno je nemačka kompanija Wacker Neuson u Kragujevcu, koja je u junu otvorila fabriku i obećavala nova zapošljavanja, zamenila domaće menadžere i umesto njih dovela njihove kolege iz Nemačke.

Šta su omogućili novi zakoni

Srbija je prošle godine usvojila izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, čime je objedinjen postupak dobijanja prava na privremeni boravak i na rad, te se od februara (kada je nova regulativa počela da se primenjuje) umesto dve dozvole dobija jedna - za boravak i rad.

Procedura se sada vrši elektronskim putem, a NSZ ima 10 dana da dostavi svoju procenu Ministarstvu unutrašnjih poslova o ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole.

Prema ranijim najavama, administrativna procedura zapošljavanja stranaca trebalo bi da se skrati na 15 dana, u poređenju sa dva meseca, koliko je ranije bio slučaj. Privremeni boravak i radna dozvola mogu da se izdaju na period od tri godine.

- U pisanju teksta pomogla Ana Ristović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar