Četvorodnevna radna nedelja – korak ka većoj produktivnosti?

Nemačka je postala najnoviji poligon za testiranje četvorodnevne nedelje. U toj državi je planiran novi pilot-projekat, koji podrazumeva učešće 45 kompanija, a trebalo bi da započne u tekućem mesecu. Upravo je ovaj projekat ponovo aktuelizovao ideju četvorodnevne nedelje. Ideja skraćene radne nedelje uzela je maha tokom pandemije virusa korona, kada su restriktivne mere za suzbijanje širenja date bolesti prinudile kompanije širom sveta da se prilagode novonastaloj situaciji tako što su menjale svoju strukturu i način rada.

Neke od trajnih latentnih posledica lokdauna tokom pandemije jesu povećan obim trgovine preko interneta, proširenje poslovnog obima kompanija za dostavu robe, ali i rad na udaljenosti, to jest onlajn.

U sociopolitičkom smislu produbljenje osećaja otuđenosti individua svakako neće doprineti društvenoj solidarnosti niti političkoj stabilnosti, pošto se ljudi apstrahovani od društva lakše okreću različitim radikalnim sistemima vrednosti ili ideologijama.

U ekonomskom smislu jedan krizni period doveo je do pojave novih kreativnih rešenja, koja mogu imati dugoročne pozitivne posledice. Klasno posmatrano, jasno nam je da se debate oko rada van kancelarije ili skraćene nedelje pre svega odnose na srednju klasu. Ljudi koji su zaposleni u proizvodnom sektoru, od čijih radnih sati zavisi količina proizvedene robe neće moći da skraćuju svoje vreme rada i budu podjednako kompenzovani za isti.

Vrsta posla - ključna

Uzimajući u obzir razne vrste kancelarijsko-birokratskih poslova koji se izvršavaju ciklično – na mesečnom ili nedeljnom nivou, moguće je skratiti radnu nedelju i zadržati isti nivo produktivnosti. Jednostavnije rečeno, postoje određeni poslovi koji se mogu završiti i za manje utrošenog vremena. Ovde se zapravo radi o zaposlenima u administrativnom korporativnom sektoru čiji proizvod rada nije opipljiv, ali omogućava funkcionisanje složenih kompanijskih struktura.

Depositphotos

Ti poslovi su i te kako neophodni za pokretanje kompanija koje naposletku na tržište izbacuju finalni proizvod ili pružaju konkretnu uslugu, ali se mogu drugačije rasporediti. Suština je podići opštu produktivnost, uključujući i produktivnost srednjeg menadžmenta, tako što bi se manje korporativnog radnog vremena trošilo na repetativne birokratske procese putem sabijanja njihovog izvršenja u kraće vremenske rokove. To bi oslobodilo vreme menadžmenta i upravne resurse kompanije da mogu da se usredsrede na uslužnu ili proizvodnu delatnost svog sistema.

Zaposleni kojima se skraćuje nedelja dobili bi dodatan dan za odmor, ali i više stresa i pritiska tokom četvorodnevne radne nedelje.

Šta se krije u pozadini

Iza čitave ideje krije se prećutna premisa da korporativna birokratija namerno radi sporije nego što može time što razvlači ispunjenje pred sobom postavljenih zadataka na pet radnih dana, kada ih može izvršiti za četiri. Nameće se pitanje da li je sabijanje njihovog posla u kraći vremenski rok jedini, pa i najbolji, način da se njihova produktivnost poveća. Sistemski posmatrano, dakle izuzimajući iz analize negativne karakteristike pojedinca koje se uvek mogu javiti, niska produktivnost je po pravilu proizvod mešavine triju faktora – premale novčane kompenzacije za ostvareni rad, neadekvatnog radnog okruženja i prevelike opterećenosti radnim obavezama.

Neutralisanje negativnih efekata bilo kog od ovih faktora zahteva ulaganje finansijskih sredstava korporacije, skraćivanje radne nedelje to ne zahteva. Naprotiv, četvorodnevna radna nedelja snižava troškove rada time što za jedan dan eliminiše utrošak struje, rabaćenje mašina potrebnih za rad i svih propratnih troškova održavanja jednog radnog prostora. Dakle, dolazi do uštede u toku procesa rada, obim urađenog posla ostaje nepromenjen, a menadžment je slobodan da se bavi dodatnim pitanjima. Sve to bez ulaganja ijednog dodatnog centa.

Ako zamislimo da deo tih poslova može biti obavljen i onlajn, pa mu pridodamo pozitivne efekte skraćene nedelje, ušteda se uvećava, a produktivnost ne pati. Nije ni čudo da različite korporacije isprobavaju ovaj metod i, naravno, ne iz razloga da svojim zaposlenim podare još jedan neradni dan koji oni mogu provesti uz svoju porodicu. Razlozi su finansijske prirode, sve ostalo je korporativni marketing.

Kapitalne zamke

Dok se u društvu održava percepcija da više radnog vremena znači i više efektivnog rada, upravne korporativne strukture počele su ta dva koncepta da posmatraju odvojeno - više radnih sati ne znači nužno više izvršenog posla kada su u pitanju kancelarijska zanimanja. Problem primene ove mere se svodi na ubeđivanje samih korporativnih struktura da je to novi put ka većoj produktivnosti, ali treba i prodati istu koncepciju i zaposlenima, kao i sindikatima (u onim državama zapadne Evrope gde isti zadržavaju veliki uticaj).

Novi trend u korporativnom svetu jeste povratak predkovidnim praksama poslovanja u uslovima opadanja vrednosti njihovih deonica na tržištu. Viši menadžment često optira da vrati zaposlene u kancelarije ili da im produži radno vreme kako bi na taj način uzdrmao zaposlene i primorao ih da povise sopstvenu produktivnost. Iste mere, takođe, šalju signal krupnim, pa i sitnim, deoničarima da viši menadžment razume ozbiljnost situacije, dakle radi se i o demonstrativnoj meri, produktivnost tu može biti od drugorazrednog značaja.

Opisani nemački pilot-projekat, koji će obuhvatati 45 kompanija i trajati šest meseci, nije jedini takav u razvijenim zemljama. Britanija, SAD, Portugalija i Belgija sprovodili su slične eksperimente kako bi u praksi potvrdili hipotezu o povećanoj produktivnosti usled skraćivanja radnog vremena. Prethodni eksperimenti su pokazali da one firme koje su prevashodno orijentisane ka mušterijama ne mogu da priušte smanjenje radnih sati svom osoblju koje date usluge pružaju. Ma koliko bili motivisani da dobiju dodatni dan odmora za istu platu, zaposleni nisu mogli da ispune konkretne uslužne funkcije u potrebnom obimu.

Depositphotos

Firme koje traže kreativno razmišljanje koje treba da se pretoči u finalni proizvod u okviru zadatih rokova, poput marketinških kompanija, došle su do pomešanih rezultata. Takve kompanije su se uglavnom odlučivale za opcionalno skraćenje radne nedelje za one zaposlene kojima taj ritam više odgovara. Kreativnost je takav proces koji može funkcionisati i kroz socijalizaciju, pa je zato skraćenje provođenja vremena sa kolegama u timu ponekad i kontraproduktivno.

S druge strane, većina kompanija je ostala zadovoljna skraćenjem radne nedelje, kao što je bio slučaj sa većinom zaposlenih. U Britaniji je 92 odsto kompanija koje su učestvovale u istraživanju uspešno prošla kroz šestomesečni period sa skraćenim radnim vremenom, dok se 30 odsto njih odlučilo da tu promeni učini trajnom. Kako uključivanje veštačke inteligencije u proces rada izgleda neminovnim, ne treba smetnuti s uma da će kumulativni efekti korišćenja AI i skraćivanja radne nedelje gotovo pa sigurno delovati sinergijski, nadopunjavaće se. Četvorodnevna radna nedelja tako ima budućnost u delu korporativnog sveta, ali sama po sebi ne predstavlja panaceju za rešenje problema snižene produktivnosti.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.