.webp){kind=icon}
Nastojanje Nemačke da oživi privrednu aktivnost ima i eksperimentalnu dimenziju, budući da se deo firmi odlučio da testira kraće radno vreme. Šestomesečni program u Nemačkoj koji je počeo prvog februara i u kome učestvuje 45 firmi podrazumeva dodatan slobodni dan svake nedelje za stotine zaposlenih uz punu platu. Cilj je da se utvrdi da li je takav način rada zaposlene čini srećnijim, ali i produktivnijim.
Koliko bi četvorodnevna radna nedelja koštala srpsku privredu i da li je uopšte moguća, razgovarali smo sa Tanjom Jakobi, izvršnom direktorkom centra za istraživanje javnih politika, Sašom Popovićem, suosnivačem i CEO Vega IT, i Nebojšom Matićem, izvršnim direktorom kompanije Mikroelektronika. Oni se slažu da uspeh četvorodnevne radne nedelje zavisi od karakteristika kompanije i od njenih ciljeva i ambicija.
Bloomberg Adria
“Prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju nije jednostrana odluka, to zahteva ogromnu pripremu i mnogo automatizacije. Neophodna je digitalizacija svih procesa i složnost svih zaposlenih da se uvede ovakva promena jer je to zajednički poduhvat i menadžmenta i zaposlenih”, ističe Matić.
Opširnije
Počeo najveći eksperiment novog modela rada na svetu
Više hiljada zaposlenih u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) upravo započinje probni period praktikovanja skraćene radne nedelje.
06.06.2022
Elita u Davosu počinje da primećuje koristi radne nedelje od četiri dana
Čak i najveći radoholičari na svetu počinju da uviđaju da bi možda bilo efikasnije raditi kraće.
26.05.2022
“Dobri rezultati ovakvog pristupa najviše zavise od toga da li je kompanija spremna za četvorodnevnu radnu nedelju, da li je prebačena na takav režim rada kosenzusom sa radnicima i da li je ona u lancu gde takva organizacija moguća”, kaže Jakobi.
Bloomberg Adria
“Kompanijama koje se bave uslugama je teže da uvedu četvorodnevnu radnu nedelju i to bi poskupelo njihovo poslovanje. U nekim kompanijama nije dovoljno dobro se organizovati jer poslovanje iziskuje da kompanija svakodnevno radi, kao na primer kada su u pitanju bolnice. Jedino rešenje jeste zapošljavanje dodatne radne snage, a mnoge kompanije imaju relativno skromne marže te bi to ugrozilo njihov opstanak”, navodi Popović.
Rezultati, prednosti i mane ovog pristupa
Kada su u pitanju prednosti i mane ovakvog pristupa, Jakobi kaže da bi ovakva radna nedelja omogućila “ljudima koji se brinu o deci ili starijima, prvenstveno ženama, da iz honorarnog rada uđu u radni odnos sa punim radnim vremenom. Prednost je i veći balans između posla i slobodnog vremena, zbog koga su ljudi u Americi masovno davali otkaze. Rezultati mnogih kompanija pokazuju povećanje produktivnosti, što je dodatan plus. Ono što može biti mana je iscrpljivanje radnika ako procesi nisu dobro definisani i sprovedeni”, navodi Jakobi.
Bloomberg Adria
Četvorodnevna radna nedelja je 2021. uvedena u proizvodnju kompanije Mikroelektronika, a Matić ističe da su efekti odlični. “Produktivnost proizvodnje se povećala za 30 odsto, a efekti su odlični do te mere da su se ljudi razvili u delu gde nismo ni očekivali. Razvili su se u menadžerskom delu jer odlično znaju posao koji rade, a sada su i veoma zainteresovani i fokusirani da posao urade jer imaju direktnu dobit. Suštinska promena koja dovodi do dobrih efekata je promena u mindsetu ljudi koji postanu potpuno fokusirani na posao ta četiri dana, a fokusiran čovek daje mnogo više autputa od onog koji nije fokusiran“, kaže Matić.
Bloomberg Adria
Popović navodi da je važno uzeti u obzir i ciljeve i ambicije kompanije. „Kompanija Vega IT je sada u periodu kada značajno ulaže u širenje svog poslovanja, osnivanje kancelarija širom sveta, zapošljavanje velikih profesionalaca. Nije moguće postići ogroman razvoj sa četvorodnevnom radnom nedeljom, kako god da se organizujemo“, kaže Popović a Matić ističe da je lakše manjoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom da uvede ovaj sistem nego velikoj kompaniji koja se bavi uslugama.
„Firma koja želi da proširi poslovanje i uđe na nova tržišta, ne može to da uradi sa četvorodnevnom radnom nedeljom. Važno je uzeti u obzir put kojim kompanija želi da ide i u kom pravcu želi da se razvija“, dodaje Matić.
Popović izražava sumnju u dugoročnu efikasnost ovakvog pristupa uprkos tome što su na početku ljudi motivisaniji zbog dodatnog slobodnog vremena. „U praksi sam video da ljudi kada imaju više slobodnog vremena, to iskoriste da rade freelance ili neki drugi posao i zbog toga ne vidim dugoročno povećanje produktivnosti. Kada su ljudi zbog pandemije prešli na rad od kuće, mnoga istraživanja su pokazala da su u početku bili 20 odsto produktivniji, ali da je posle dve godine produktivnost prilikom rada od kuće značajno opala“, kaže Popović.
Ceo intervju pogledajte u videu.
