Vučić: SAD privremeno ukidaju carine Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će od noćas po srpskom vremenu američke carine na srpsku robu, koje su od avgusta prošle godine iznosile 35 odsto, biti nula odsto.

"Ono što je dobra vest, to je da od noćas, po našem vremenu - tarife za Srbiju su nula odsto. U nekom periodu, svakako, u budućnosti će biti između 10 i 12 odsto, ali za sada i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić u izjavi za RTS.

Kako je ocenio, to Srbiji otvara veliku priliku. "Čak i to kada dođe do tih 10 ili 12 odsto biće u redu", rekao je i istakao da je srećan zbog ovih vesti jer će biti više investicija i, samim tim, boljeg investicionog rejtinga za Srbiju.

Objašnjavajući proceduru američkog ministarstva finansija, Vučić je rekao da su analizirane četiri oblasti.

"Prva se odnosila na takozvani prinudni rad, po osnovu kojeg su sve zemlje Evropske unije dobile dodatne carine od 10 odsto. Druga oblast bile su nepovoljne trgovinske prakse, a Srbija je posle analize skinuta sa te liste. Treća se odnosila na farmaceutsku industriju i visoke cene lekova, pri čemu su u fokusu pre svega Nemačka i Švajcarska, dok Srbija nije obuhvaćena. Četvrta oblast ticala se nepovoljnih praksi u oblasti digitalnih poreza, gde Srbija takođe nije predmet američkih mera", naveo je.

Ranije ove godine američka carinska i granična služba odlučila je da zaustavi uvoz bakra koji proizvodi kineska rudarska grupacija Zijin u Srbiji, navodeći pribegavanje prinudnom radu kao razlog. Sličan potez lane je povučen protiv kineskog Linglonga, kom je zabranjen izvoz guma proizvedenih u Srbiji.

 

Podsetimo, pre nego što je Trump prošlog leta obavestio Srbiju da joj se uvode carine od 35 odsto, on je prvobitno u aprilu objavio osnovnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja i dodatne carine koje se kreću do 50 odsto. Tada je najavljeno da će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD ubuduće biti carinjen po stopi od 37 odsto, što je bio najgori rezultat među zemljama Adria regiona.

Mera je bila zasnovana prema računici američke administracije po kojoj je Srbija opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74 odsto. Međutim, izneti ekonomski parametri nisu bili potpuno jasni, naročito imajući u vidu da je srpska zvanična statistika zapravo pokazivala da su SAD u trgovinskom suficitu u razmeni robe sa Srbijom.

Kome su objavljene carine ovog puta?

Sjedinjene Američke Države (SAD) naplaćivaće carine od 10 do 12,5 odsto na uvoz iz većine svojih najvećih trgovinskih partnera (oko 60 zemalja), što predstavlja dosad najveći korak u obnovi carinskog zida predsednika Donalda Trumpa, koji je ranije narušila odluka Vrhovnog suda, preneo je Bloomberg.

U nastavku je pregled carina objavljenih 23. jula, prema podacima kancelarije američkog trgovinskog predstavnika (engl. US Trade Representative - USTR).

Bloomberg

Kako Trump održava carinske barijere

Od početka svog drugog mandata, Trump je jasno stavio do znanja da će carine biti u središtu ekonomske politike SAD. Kada je Vrhovni sud poništio sveobuhvatne carine na uvoz koje je uveo pozivajući se na vanredna ovlašćenja, iskoristio je drugu odredbu - član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine - kako bi uveo jedinstvenu carinu od 10 odsto na uvoz. Međutim, takve carine su vremenski ograničene, a Trumpove su istekle 24. jula.

Dan pre isteka roka, njegova administracija objavila je da koristi član 301 istog zakona kako bi te carine zamenila dugotrajnijim i približno jednakim carinama zasnovanim na optužbama u vezi sa prinudnim radom. Vlast je uvoz iz Brazila obuhvatila carinama po članu 301 od 25 odsto, iako su mnogi proizvodi široke potrošnje, poput kafe i govedine, izuzeti. Administracija postavlja temelje za moguće dodatne carine po članu 301 pokretanjem istrage o tome da li 16 velikih trgovinskih partnera održava prevelike proizvodne kapacitete.