Vlada daje poslednju reč o minimalcu od 551 evra

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta koja je održana u utorak, poslodavci, sindikati i Ministarstvo finansija nisu uspeli da se dogovore koliko će biti povećana minimalna zarada za narednu godinu, pa će konačna odluka biti doneta na sednici Vlade Srbije u četvrtak.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je posle redovne sednice SES-a da će od 1. januara 2026. godine minimalac biti 551 evro, što je povećanje od 10,1 odsto.

"Ovo je poslednji u nizu sastanaka koji smo imali u proteklih nekoliko nedelja, a tema je upravo bila redovno povećanje minimalne zarade od 1. januara 2026. godine. Mi ćemo na sednici vlade u četvrtak, dakle za dva dana, doneti odluku o redovnom povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine na 371 dinar po radnom času. To je ukupno 64.554 dinara ili 551 evro", rekao je Mali na konferenciji za medije u Palati "Srbija".

Ministar je naveo da to povećanje ide na vanredno povećanje koje sledi već od 1. oktobra ove godine, kada će minimalac biti povećan na 500 evra. Mali je rekao i da se u isto vreme izlazi u susret poslodavcima, kako bi mogli da nastave poslovanje, da ne bi došlo do otpuštanja i porasta nezaposlenosti.

"Dakle, mi ćemo od 1. januara takođe povećati neoporezivi deo dohotka za upravo onaj iznos procentualno koliko je povećanje vanredno minimalne zarade od 1. oktobra i redovno od 1. januara naredne godine, dakle 20,4 odsto, na 34.221 dinar. Na takav način ćemo dalje nastaviti trend spuštanja opterećenja na zarade", rekao je Mali.

 

 

Istakao je da je, na primer, 2018. godine ukupno opterećenje na zarade u Srbiji bilo 63 odsto. Prema njegovim rečima, sada je 59,9 odsto, a sa ovim povećanjem neoporezivog dela dohotka biće 59,7 odsto. "Pri čemu držimo i dalje opterećenje na minimalnu zaradu na nivou koji je bio i prošle godine, a to je 55,6 odsto."

Beta/Milan Obradovic

 

Sindikati su tražili povećanje do 600 evra (oko 70.000 dinara), što bi približilo minimalac evropskom standardu od 60 odsto prosečne plate, a poslodavci su ocenili da minimalac ne treba da bude veći od 500 evra.

Predsednica UGS "Nezavisnost" Čedanka Andrić istakla je da je interes radnika jedina sindikalna politika kojom se taj sindikat rukovodio.

"Minimalna zarada treba da je izuzetak i da je uvedu preduzeća koja imaju probleme u poslovanju, i minimalnu zaradu ne treba i ne sme da isplaćuje niko ko nema problema u poslovanju", rekla je ona, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Zamenik člana Samostalnog sindikata Srbije i generalni sekretar sindikata Slađan Bobić istakao je da taj sindikat smatra da je vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra 2025. dobra mera, ali da je zahtev sindikata da minimalna zarada iznosi najmanje 70.000 dinara.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da Unija redovno sprovodi anketu koja je pokazala da većina od otprilike 67,68 odsto poslodavaca smatra da treba povećati minimalnu zaradu, uz određene napore Vlade da ne budu samo poslodavci ti koji će imati veće troškove. Dodao je i da poslodavci svake godine imaju iste zahteve, a to je da se stepen povećavanja minimalne zarade zasniva na povećanju bruto domaćeg proizvoda za narednu godinu i stepenu inflacije.

Vanredno povećanje u oktobru

Podsetimo, pre povećanja minimalca za narednu godinu uslediće još jedno, vanredno povećanje za 2025. Od 1. oktobra, minimalna cena rada u Srbiji iznosiće 58.630 dinara, saopšteno je u julu, nakon tadašnje sednice SES-a. Oktobarsko povećanje predstavlja rast od 9,4 odsto u odnosu na dosadašnjih 53.592 dinara minimalne zarade.

Nebojša Atanacković rekao je nedavno da trećina privrede Srbije neće moći da isplati minimalnu zaradu za 2026. godinu ako se poveća na 550 evra, koliko je predložila Vlada Srbije.  On je pojasnio tada za Betu da taj deo privrede smatra da je povećanje minimalca sa sadašnjih 53.500 ili 457 evra na 58.630 dinara, odnosno na 500 evra od 1. oktobra, koje će važiti do kraja 2025, dovoljno i za 2026. godinu.

 

 

"Novo povećanje 'minimalca' za 2026. godinu sa 500 na 550 evra biće za trećinu privrede veliko opterećenje, jer nema dovoljno prihoda da to isplati i neke firme će morati da ugase proizvodnju, ili traže druga rešenja", rekao je Atanacković.

Povećanju minimalca za 2026. godinu se, prema njegovim rečima protive ne samo male firme već ima i velikih koje proizvode delove za auto-industriju. "I u velikim firmama iz sektora automobilske industrije rekli su da im je neprihvatljivo povećanje 'minimalca' jer su izgubili deo tržišta, pošto je Nemačka u recesiji", rekao je on.

Depositphotos

 

Atanacković je tada za Betu objasnio da je dobrostojećim preduzećima, u kojima su zarade 90.000 i 100.000 dinara, svejedno u ovom trenutku koliko će se povećati "minimalac", jer oni i sada isplaćuju plate veće od tog iznosa. Ta preduzeća će, prema njegovim rečima, čak dobiti "poklon" od 600 dinara po jednoj zaradi zbog povećanja neoporezivog iznosa zarade sa 28.423 dinara na 34.322 dinara. On je istakao i da će minimalna zarada sa povećanjem na 550 evra u januaru pokriti i premašiti troškove minimalne potrošačke korpe za 11 odsto.

Minimalac prima oko 90.000 ljudi

U Srbiji trenutno minimalac prima oko 90.000 građana. Poređenja radi, minimalna plata u Sloveniji iznosi 1.277,72 evra, u Hrvatskoj 970 evra, a radnici u Bosni i Hercegovini primaju 1.000 konvertibilnih maraka (511 evra) u FBiH i od 900 do 1.300 maraka (450-650 evra) u Republici Srpskoj, u zavisnosti od stepena obrazovanja. Najniža minimalna zarada je trenutno u Severnoj Makedoniji - 22.567 denara (367 evra).

 

 

Prema poslednjim podacima, prosečna plata u Srbiji u junu ove godine je bila 107.075 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za jun 2025. godine nominalno su veće za 11,8 odsto, a realno za 6,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Medijalna neto zarada za jun iznosila je 83.525 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa.

Zvanični podaci pokazuju i značajne razlike u prosečnim zaradama u različitim delatnostima. Tako zaposleni u IT sektoru zarađuju, u proseku, gotovo tri puta više u odnosu na republički prosek, dok su najslabije plaćeni građani koji obavljaju uslužne delatnosti.

Prema zvaničnim podacima za jun ove godine, najplaćeniji su bili zaposleni u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih usluga, sa prosečnom neto zaradom od 294.853 dinara. S druge strane, na dnu lestivce nalaze se radnici koji se bave "ostalim ličnim uslužnim delatnostima". Tu spadaju najrazličitiji poslovi – od hemijskog čišćenja, preko kozmetičarskih, pa sve do pogrebnih usluga. Njihova prosečna plata u junu je iznosila svega 59.229 dinara.

- U pisanju pomogla Ana Ristović.