EU razmatra da li Srbija ispunjava uslove za dobijanje novca

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je u ponedeljak u Briselu da je Evropska unija (EU) sve više zabrinuta zbog onog što se dešava u Srbiji i da Brisel ispituje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata Unije. Za Srbiju je u okviru višegodišnjeg Plana rasta predviđeno više od 1,5 milijardi evra, a Komisija, prema izvorima, namerava da obustavi zemljama regiona deo novca od ukupno 700 miliona evra ako do juna ne sprovedu potrebne reforme.

Na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET), koji izveštava o stanju procesa proširenja EU i izgledima za narednih šest meseci, Kos je rekla da EU od vlasti Srbije očekuje da uskladi pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije. Iznela je pozitivne ocene o napretku većine zemalja na evropskom putu, dok je u vezi sa Srbijom i Gruzijom pre svega govorila o problemima, navela je i da EU želi da vidi konstantan napredak u usklađivanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, prenosi Beta.

"Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU. Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka EU, ali očekujemo da vlasti Srbije usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije i da povrate nezavisnost medija, putem reformi Regulatornog tela za elektronske medije", dodala je Kos.

 

Bloombergovi izvori prethodno su rekli da je Evropska unija upozorila šest zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana da rizikuju da izgube oko 700 miliona evra iz fondova EU ukoliko do kraja juna ne sprovedu potrebne reforme, naveo je izvor upoznat sa situacijom. Tih 700 miliona evra deo su novca koji je EU namenila za šest zemalja Zapadnog Balkana iz Plana rasta za 2024. godinu. U okviru tog instrumenta ukupno je za zemlje regiona izdvojeno šest milijardi evra do 2027. pod uslovom da sprovode reforme.

Prema rečima predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, Srbija ima rok do utorka da odgovori na preliminarne nalaze koje je dobila prošle nedelje. Ona je u ponedeljak izjavila da je Beograd u komunikaciji sa Komisijom i da će brzo reagovati kako bi otklonio eventualne primedbe pravnih stručnjaka i izbegao negativan izveštaj. 

Brnabić je rekla da je Srbija petak dobila nacrt mišljenja Venecijanske komisije i da će i pre finalnog mišljenja ekspertskog tima tog savetodavnog tela, koje se očekuje do kraja aprila, krenuti da radi na izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona.

Formalno mišljenje Venecijanske komisije o izmenama seta pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije usvojila krajem januara biće potvrđeno na plenarnoj sednici u junu. Srbija je u februaru ovom telu Saveta Evrope dostavila zahtev za hitno mišljenje o izmenama ovih zakona čije usvajanje je izazvalo podeljena mišljenja i kontroverze.

Dok su predstavnici vlasti isticali da će ove izmene doprineti efikasnijem i boljem funkcionisanju pravosudnog sistema, opozicija i deo stručne javnosti je upozoravao da novi propisi mogu ugroziti nezavisnost pravosuđa. U međuvremenu, Evropska komisija je preporučila da se primena izmenjenih zakona odloži dok se ne dobije konačno mišljenje Venecijanske komisije, a Marta Kos je više puta upozoravala da će evropska sredstva, koja su u tesnoj vezi sa sprovođenjem reformi, biti uskraćena ako se ne povuku izmene.

U međuvremenu, u ponedeljak je saopšteno da je Vlada Srbije naložila svim državnim organima da prilikom pripreme zakona ili podzakonskih akata posebnu pažnju posvete usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, kao i tome da li je predloženi propis bio prethodno konsultovan sa Evropskom komisijom.

Ovaj proces će nadgledati Ministarstvo za evropske integracije, odnosno svi predlagači propisa kojima se transponuju pravne tekovine EU biće u obavezi da prethodno pribave mišljenje ovog ministarstva. Na sajtu Vlade Srbije se ističe da bez provere ovog ministarstva neće biti moguće usvajanje zakona i podzakonskih akata koji su relevantni za proces pristupanja Srbije EU.

 

Bloomberg

Koliko bi para Srbija mogla da izgubi

Srbija bi mogla da, ako ne postupi u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, ostane bez novca koji joj je namenjen u okviru  Plana rasta za Zapadni Balkan. Srbiji je u okviru ovog instrumenta ukupno dodeljeno 1,588 milijardi evra, ali su ta sredstava usko povezana sa sprovođenjem reformi.

Zasad, Srbija je u okviru pretfinansiranja dobila 111 miliona evra, što je bio fiksni avans od sedam odsto ukupnih sredstava koji su dobile sve zemlje regiona bez posebnih reformskih uslova. Deo tih sredstva, odnosno 51,7 miliona evra uplaćen je u vidu povoljnih zajmova u budžet Srbije, a dodatnih 59 miliona evra u obliku bespovratne pomoći i kredita usmereno kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za unapređenje infrastrukture širom zemlje. 

U januaru ove godine Srbiji je sa zakašnjenjem odobrena prava tranša od 56,5 miliona evra od ukupno 112 miliona evra. Evropska komisija Srbiji je sedam meseci odlagala uplatu ove tranše, a glavni problem je bio to što je Srbija ispunila manje od polovine planiranih obaveza.

Sredstva Evropske komisije odnosila su se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine, a od sedam koraka koliko je predviđeno Reformskom agendom za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila tri: implementaciju trećeg energetskog paketa, uvođenje 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU. Komisija je ocenila da Srbija nije u predviđenom roku sprovela korake povezane sa izmenom medijskih zakona, revizijom biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izborom novog saveta REM-a i drugim.

 

 

 

 

U toku procena uslova za drugu tranšu

Trenutno je u toku proces ocene ispunjenosti uslova za drugu tranšu, dok je treći zahtev, u vrednosti od 95 miliona evra, podnet 15. januara i obuhvata osam dodatnih reformskih koraka.

Srbija je za 2025. godinu u teoriji mogla da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno. U 2026. je predviđeno 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz Plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende Srbije.

Isplata sredstava iz Plana rasta funkcioniše po principu: prvo reforme, pa onda novac. Dva puta godišnje Evropska komisija na osnovu izveštaja zemalja regiona procenjuje da li su ugovorene mere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši isplate.

Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine. Sredstva koja ne budu povučena u tom periodu mogla bi da budu trajno izgubljena ili preusmerena na druge zemlje.

Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, s ciljem jačanja procesa približavanja regiona Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva u EU, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja. Cilj Plana je da se ubrza ekonomski rast i doprinese bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.

 

 

 

 

EU najveći donator 

Evropska unija je, kao najveći donator, od 2000. godine kroz različite instrumente i fondove Srbiji obezbedila više od sedam milijardi evra bespovratne pomoći za podršku reformama u različitim oblastima, podaci su Ministarstva za evropske integracije. 

Srbija je, sa sticanjem statusa kandidata za članstvo 2012, dobila pristup IPA fondovima (Instrument za pretpristupnu pomoć) koji obuhvataju finansijsku i tehničku pomoć u reformama. Srbija trenutno koristi sredstva iz IPA II za period 2014-2020. za koji joj je do sada dodeljeno oko 1,5 milijardi evra i IPA III za period 2021-2027, u okviru koga joj je odobreno preko 530 miliona evra, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Srbija ima pristup i IPARD Programu koji je namenjen podršci u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a EU je kroz dva programa, IPARD II i IPARD III, obezbedila bespovratnu pomoć u iznosu od ukupno 463 miliona evra (175 i 288 miliona evra).

Srbija koristi i sredstva dostupna preko Višekorisničke IPA, instrumenta kojim se podržavaju inicijative od regionalnog značaja za Zapadni Balkan. U periodu 2014-2020. kroz Višekorisničku IPA je za sve korisnike instrumenta bilo alocirano 2,98 milijardi evra, dok je u periodu 2021-2027. godine za iste svrhe do sada alocirano oko 3,6 milijardi evra. Preko Programa teritorijalne saradnje ili programa Interreg koji podstiču prekograničnu saradnju, u periodu 2004-2022. u Srbiji  je ugovoreno više od 400 miliona evra, a za period 2021-2027 EU je za sprovođenje prekogranične saradnje u Srbiji izdvojila 589 miliona evra. 

(Tekst ažuriran u prva tri pasusa, izjavama Marte Kos.)