Kos: EU bi mogla da uskrati Srbiji novac iz fondova ako ne povuče izmene pravosudnih zakona

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da Srbija nazaduje u pogledu vladavine prava, slobode medija i obrazovanja i upozorila da bi Evropska unija, ukoliko Srbija ne povuče izmene zakona o pravosuđu, mogla da počne da obustavlja sredstva iz finansijskih instrumenata namenjenih zemljama u procesu pristupanja. 

Skupština Srbije usvojila je krajem januara set pravosudnih zakona za koje predstavnici vlasti navode da će doprineti boljem i efikasnijem radu pravosudnog sistema, dok opozicija i pojedini pravni stručnjaci smatraju da novi propisi ugrožavaju nezavisnost pravosuđa, kao jednu od tri grane vlasti.

"Ako ne promene ove izmene, počećemo da ukidamo sredstva iz finansijskih instrumenata", rekla je Kos za Bloomberg News. "To smo im vrlo jasno stavili do znanja."

Pregovori o članstvu Srbije u EU pokrenuti su 2014, a obuhvatali su 35 poglavlja koja su se odnosila na različite sektore i politike. Nova metodologija proširenja EU predstavljena je 2020. godine i u skladu s njom pregovori se sada vode po tematskim blokovima, odnosno klasterima umesto po poglavljima. Srbija je do sada otvorila dva klastera, odnosno 22 od 35 poglavlja, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. 

U međuvremenu je, međutim, došlo do usporavanja pregovora i Srbija već četiri godine čeka na otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Taj klaster je još od 2021. tehnički spreman za otvaranje, ali čeka na političku odluku, odnosno saglasnost članica EU. Ta saglasnost nije postignuta ni u decembru prošle godine, zbog čega je Srbija bojkotovala Samit EU-Zapadni Balkan u Briselu, prvi put posle mnogo vremena. 

Vladi Srbije je zatim odlučila da osnuje Operativni tim za pristupanje Srbije EU kako bi podstakla proces reformi i integracija, a prvi sastanak ovog tima i predstavnika Evropske komisije održan je u februaru.

EU najveći donator 

Evropska unija je, kao najveći donator, od 2000. godine kroz različite instrumente i fondove Srbiji obezbedila više od sedam milijardi evra bespovratne pomoći za podršku reformama u različitim oblastima, podaci su Ministarstva za evropske integracije. 

Srbija je, sa sticanjem statusa kandidata za članstvo 2012, dobila pristup IPA fondovima (Instrument za pretpristupnu pomoć) koji obuhvataju finansijsku i tehničku pomoć u reformama. Srbija trenutno koristi sredstva iz IPA II za period 2014-2020. za koji joj je do sada dodeljeno oko 1,5 milijardi evra i IPA III za period 2021-2027, u okviru koga joj je odobreno preko 530 miliona evra, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Srbija ima pristup i IPARD Programu koji je namenjen podršci u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a EU je kroz dva programa, IPARD II i IPARD III, obezbedila bespovratnu pomoć u iznosu od ukupno 463 miliona evra (175 i 288 miliona evra).

Srbija koristi i sredstva dostupna preko Višekorisničke IPA, instrumenta kojim se podržavaju inicijative od regionalnog značaja za Zapadni Balkan. U periodu 2014-2020. kroz Višekorisničku IPA je za sve korisnike instrumenta bilo alocirano 2,98 milijardi evra, dok je u periodu 2021-2027. godine za iste svrhe do sada alocirano oko 3,6 milijardi evra. Preko Programa teritorijalne saradnje ili programa Interreg koji podstiču prekograničnu saradnju, u periodu 2004-2022. u Srbiji  je ugovoreno više od 400 miliona evra, a za period 2021-2027 EU je za sprovođenje prekogranične saradnje u Srbiji izdvojila 589 miliona evra. 

Bloomberg

Kako se navodi na sajtu Ministarstva za evropske integracije, Srbija učestvuje u 11 programa Unije. 

Srbija učestvuje i u Planu rasta za Zapadni Balkan (2024–2027), finansijskom paketu EU vrednom šest milijardi evra (dva milijarde bespovratnih sredstava i četiri milijarde zajmova) čiji je cilj da podstakne ekonomski rast regiona, ubrza integraciju u jedinstveno tržište EU i pomogne u sprovođenju ključnih reformi.

Srbija je ove godine zvanično dobila odobrenje Evropske komisije za isplatu prve tranše u iznosu od 56,5 miliona evra iz Instrumenta za reforme i rast, u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

Crna Gora napredovala, ali mora još da radi na ispunjavanju uslova za članstvo

U razgovoru za Bloomberg News, u kome je pre svega govorila o integraciji Ukrajine, Marta Kos je istakla da nema popuštanja kada je reč o vladavini prava, borbi protiv korupcije, slobodi medija ili funkcionisanju demokratskih institucija.

Ti standardi važe i za druge kandidate, poput Crne Gore, dodala je Kos. Ta zemlja se smatra vodećim kandidatom za članstvo u EU i nada se da će se pridružiti Uniji 2028. godine. Ipak, prema rečima Kos, još mora da ostvari značajan napredak u oblasti osnovnih prava, borbe protiv korupcije i u pravosudnom sistemu.

"Još nisu na tom nivou", rekla je Kos. "Podržavamo ih, ali moraju da ispune ono što se od njih traži."

Kos za promenu metodologije kako bi se ubrzalo pristupanje Ukrajine EU 

Komesarka za proširenje je rekla da nove okolnosti u svetu zahtevaju nova pravila kako bi se ubrzao proces pristupanja Ukrajine, potvrdivši da ta zemlja, prema sadašnjoj proceduri, neće moći da se pridruži EU do 2027. godine.

"Metodologija koju koristimo nije osmišljena za izazovna vremena u kojima živimo", rekla je Kos u razgovoru za Bloomberg News.

Pitanje revizije dugotrajnog procesa pristupanja EU dobilo je u proteklih nekoliko nedelja na značaju nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen poručila da Unija ne može da se obaveže da će Ukrajinu primiti u svoje redove 2027. godine. Umesto toga, Komisija priprema scenarije koji bi Ukrajini omogućili postepeno sticanje prava članstva, izvestio je Bloomberg.

To pitanje podelilo je zemlje EU, pri čemu neke zemlje, poput Nemačke, upozoravaju da ne treba ublažavati uslove za članstvo, navode upućeni izvori. Mađarska se takođe već dugo protivi pristupanju Ukrajine. Lideri EU razgovaraće o tom pitanju na samitu 19. marta.

Kos je rekla da EU mora imati pravila koja odražavaju stvarnost. Ako Unija ne može da pokaže verodostojan put ka članstvu, ne samo za Ukrajinu već i za druge kandidate poput Crne Gore i Moldavije, rizikuje da te zemlje prepusti ruskom uticaju, tvrdi ona.

"Ako ne budemo u stanju da te zemlje integrišemo brže ili uz drugačiji pristup ili metod nego ranije, najviše se plašimo da se neko drugi ne umeša ili uspostavi uticaj nad tim državama i iskoristiti ih protiv nas", rekla je ona.

Međutim, još nije odlučeno da li bi eventualne izmene važile samo za Ukrajinu ili i za druge kandidate, rekla je Kos. Takođe je ocenila da će proširenje zahtevati i preispitivanje načina na koji EU donosi odluke o brojnim političkim pitanjima, s obzirom na to da je to već sada teško sa 27 država članica.

Iako Evropska komisija može da predloži izmene pravila o proširenju, sve države članice morale bi da ih odobre. Ipak, Kos kaže da jača osećaj da se nešto mora hitno preduzeti.

Vremenski okvir pristupanja za Ukrajinu zavisiće i od sposobnosti zemlje da sprovede potrebne reforme. Kos je rekla da je Ukrajina, uprkos teškim uslovima, napredovala impresivnim tempom, ali da je u proteklim mesecima došlo do usporavanja, jer nekoliko zakonskih predloga trenutno stoji u parlamentu.