Groot: Povezivanje Zapadnog Balkana ključno je za rast, EIB ulaže 822 miliona evra

Saobraćajna infrastruktura, obnovljiva energija i zdravstvo u središtu su investicija Evropske investicione banke na Zapadnom Balkanu, koja je tokom 2025. godine uložila 822 miliona evra s ciljem jačanja regionalnog povezivanja i ubrzanja integracije regiona u Evropsku uniju. Očekuje se da ova ulaganja mobilišu ukupno 1,5 milijardi evra novih investicija.

"Za direktan doprinos klimatskim merama i održivosti životne sredine namenjeno je 58 odsto sredstava, što je u skladu sa ambicijama banke da do 2030. godine podrži zelene investicije sa najmanje hiljadu milijardi evra na globalnom nivou."

 

 

 

Kako geopolitička i unutrašnja pitanja u državama regiona utiču na strategiju Evropske investicione banke, kakvi su dosadašnji rezultati i šta su prioriteti u narednom periodu – o tome je govorio Robert de Groot, potpredsednik Evropske investicione banke u emisiji "Spotlight" na Bloomberg Adria TV.

Evropska investiciona banka globalno je obezbedila niz transformativnih finansiranja širom regiona. Koliko su te odluke bile vođene dugoročnim strateškim prioritetima banaka, i u kojoj meri su bile oblikovane geopolitičkim razmatranjima i unutrašnjim političkim razvojem ovde u zemljama Zapadnog Balkana?

Portfolio koji smo dostavili prošle godine odražava osnovni mandat banke koji podržava povezanost, posebno železnicu, zelenu i digitalnu tranziciju. To podrazumeva obnovljivu energiju kao prioritet, i jače, konkurentnije ekonomije za mala i srednja preduzeća, i naravno, obrazovanje. Dakle, 822 miliona evra na koje smo se obavezali u 2025. godini usmereno je na ove prioritetne sektore i direktno unapređuju integraciju regiona i put ka pristupanju EU.

U isto vreme geopolitička dinamika neosporno igra veliku ulogu. Novi Plan rasta EU za Zapadni Balkan, sa pratećim Instrumentom za reformu i rast čija je vrednost šest milijardi, stvara snažne podsticaje za partnere na Zapadnom Balkanu. Podjednako zavisimo od vlada da predstave projekte koje možemo finansirati. Politički razvoj na tom nivou utiče na brzinu i kvalitet projekata.

Srbija je apsorbovala neke od najvećih pojedinačnih finansiranja u 2025. godini, 134 miliona za železničku prugu Niš-Dimitrovgrad i 157 miliona evra za modernizaciju bolnica u četiri grada. Koje biste investicije istakli kao vodeće o kojima je odlučeno u prošloj godini u regionu? I kakve merljive povrate očekujete u periodu od četiri ili pet godina?

Veoma smo ponosni na direktan uticaj na život ljudi i na poslovanje koje će doneti projekti koje smo potpisali širom zemalja u regionu. U Srbiji smo posebno ponosni na gotovo 200 miliona ugovorenih za modernizaciju bolnica i sistema prečišćavanja otpadnih voda širom Srbije. Ove operacije će proširiti kliničke kapacitete u četiri najveća grada Srbije, modernizovati opremu i poboljšati prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, čime će direktno poboljšati pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i zaštiti okoline.

U Crnoj Gori smo potpisali ugovor o kreditu od 18 miliona i grant od 2,3 miliona za modernizaciju i digitalizaciju predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.

 

 

U Albaniji, unapređenje železničke pruge Drač - Koridor 8 predstavlja stratešku investiciju koja je spremna da skrati vreme putovanja, podstakne teretni saobraćaj i integriše Albaniju dublje u evropske transportne mreže. Očekuje se da će modernizacija ove linije od 34 kilometra mobilisati trgovinu i podstaći regionalnu konkurentnost mnogo pre 2030. godine.

U Bosni i Hercegovini finansiramo vetropark od 132 megavata. To je velika operacija obnovljive energije, za koju se očekuje da će proizvesti oko 436 gigavata godišnje. Ovaj projekat je kamen temeljac za postizanje ciljeva dekarbonizacije do 2030. godine. I kad zajedno vidimo ove vodeće operacije iz koherentnog portfolija, tu su moderni transportni koridori, obnovljiva energija, unapređeni zdravstveni sistem i obrazovanje.

Do 2030. godine, merljivi povrati će se pretvoriti u veću regionalnu mobilnost, veću energetsku sigurnost, poboljšano obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kao i inovativnija preduzeća spremna za izvoz. To je sve neophodno da se ubrza put zemalja ovog regiona ka EU.

Zašto EIB posebno prioritizuje ove oblasti kada je reč o održivom transportu? Šta je vaš glavni cilj ovde?

Evropska investiciona banka je dobro pozicionirana da to učini. Finansiramo investicije u mobilnost i transport širom Evrope decenijama. Imamo tehničku stručnost, stručnjake za nabavke i ekonomiste. Dakle, ne samo stručnost u finansiranju, već i tehničku stručnost potrebnu za uspeh ovih projekata. 

Potom, održivi transport donosi veliki uticaj na regionalnu integraciju, što je veoma važno za Zapadni Balkan. Zahteva velike, dugoročne kredite, a projekti su kompleksni. I to je ono u čemu je EIB takođe dobra. Videli smo to širom Evropske unije. Povezanost je suštinski uslov za rast ovog regiona. Moramo da zatvorimo infrastrukturni jaz. Moderne i efikasne železnice, bezbedniji putevi i plovni putevi neophodni su za produbljivanje trgovinskih veza, privlačenje investicija i ubrzanje vaše integracije u EU. Ulaganja u transport pružaju opipljive, svakodnevne koristi za građane i poslovne subjekte. Veoma su relevantna za ekonomiju.

 

 

Energetska sigurnost i dalje ostaje usko grlo ovde u regionu i samo 13 odsto vašeg finansiranja je namenjeno obnovljivim izvorima energije. Pomenuli ste vaše ulaganje u Bosni i Hercegovini. Šta planirate da uradite u narednom periodu, ako govorimo i o obnovljivim izvorima energije u ovom regionu?

Zemlje u regionu su mi rekle da je za njih energetska sigurnost pravi prioritet, diverzifikacija energetskih izvora, pristupačne cene energije za domaćinstva i preduzeća, pa ćemo im pružiti našu pomoć i podršku. Već smo prošle godine uložili 103 miliona evra, ali u širem regionu želimo da učinimo više. To znači obnovljivu energiju, modernizaciju mreže, rehabilitaciju hidroelektrana, vetar i sunce. Rado ćemo razvijati ove zelene kreditne linije. One su tu da pomognu malim i srednjim preduzećima.

Na primer, u Severnoj Makedoniji preko 50 projekata dodalo je 105 megavata kapaciteta obnovljive energije zemlje. Dakle, gledajući unapred, želeli bismo da učinimo više u svim ovim sektorima i da ulažemo u kapacitet prenosa. Unapređivanje nacionalnih mreža je mesto odakle treba da počnemo.

Ko su vaši glavni partneri u pogledu ovih obnovljivih energija? Da li su to vlade ili privatni sektor, finansije ili bankarski sektor? Kakvo je vaše iskustvo po tom pitanju?

Potrebni su nam dobri projekti koji imaju čvrstu finansijsku strukturu. Potrebno nam je da administracija unutar zemalja postavi projekte, ali i podrška vlada u regionu. EIB nudi kredite. Imamo grantove od Evropske komisije. Dakle, zajedno sa privatnim sektorom i komercijalnim bankama u regionu, moramo realizovati te projekte. 

To je ujedno i veliko pitanje širom regiona za mala i srednja preduzeća koja se suočavaju sa visokim troškovima usklađivanja sa CBAM-om i klimatskim pravilima, u okviru Instrumenta za inovacije i zelenu transformaciju vrednog 187 miliona. Kako očekujete da će ova mala i srednja preduzeća imati koristi ove godine?

Ovo predstavlja rastući trošak za njih. I kako bi MSP dobili pristup povoljnijem finansiranju za ove investicije u zelenom i digitalnom segmentu, EIB će usmeriti 117 miliona u kredite i 17 miliona u EU grantove lokalnim finansijskim institucijama, koje će zatim pozajmljivati malim i srednjim preduzećima.

I MSP će imati koristi od ovih ciljanih finansijskih podsticaja jer ovaj instrument uključuje povraćaj sredstava finansiran iz EU koji efektivno smanjuje iznos koji MSP moraju da ulože kada preduzimaju korake ka inovacijama ili dekarbonizaciji. I ovakva vrsta podsticaja je posebno važna za manje firme koje se suočavaju s početnim troškovima usklađivanja sa CBAM-om. Tako da nećemo samo ponuditi finansijsku podršku, već i savetodavnu podršku, odnosno tehnički savet za njih kako bismo im pomogli da saznaju šta moraju da urade da bi pristupili ovim finansijama.

Kada je u pitanju vaša strategija i vaša tačka gledišta, gde vidite najveći izazov za ovaj region, i u pogledu implementacije svih tih strategija sa vaše strane, ali i sa strane vlade i privatnog sektora ovde u regionu?

Smatram da je potrebno ozbiljno raditi na načinu rada administracije u pojedinim zemljama. Potrebna vam je sposobna javna administracija. Potrebna vam je politička podrška, jer je to početak realizovanja dobrog projekta, koji se zatim može finansirati. I nekoliko zemalja se suočava sa preprekama u oblastima kao što su nezavisnost sudstva, upravljanje i borba protiv korupcije.

Dakle, politička stabilnost je bitna jer veliki infrastrukturni projekti, na primer, zahtevaju kontinuitet, administrativne kapacitete i predvidivo političko okruženje. Evropska investiciona banka je posvećena podršci svim partnerima u regionu, nudeći tehničku stručnost kako bi projekti bili pravilno realizovani, a zatim nudeći i finansiranje zajedno sa grantovima Evropske komisije. Spremni smo da 2026. godine nastavimo rad.

Koje su vaše glavne brige kada je reč o političkoj stabilnosti, ali i kada govorimo o ekonomiji?

Mislim da moramo raditi na svim tim oblastima. I ako dođe do promene vlade, uvek postoji razumljivo kratak period neaktivnosti. Ali moramo održavati zamah na ovim projektima, posvetiti resurse unutar administracije projektima, obezbediti političku podršku, kako bismo dobili dozvole koje su nam potrebne za investicije i za izmene infrastrukture koje tražimo.