Novčana injekcija Evropske unije 'pozitivan signal' za Srbiju

Evropska unija je Srbiji odobrila novi transfer novca u okviru Plana rasta, u iznosu od 56,5 miliona evra. "Novac koji Srbija sada dobija isplaćuje se u skladu sa reformama, koje je trebalo da budu završene do kraja decembra 2024. godine", kaže za Bloomberg Adria TV Marko Todorović, viši istraživač Centra za evropske politike.

Od ukupne sume od skoro 57 miliona evra, direktno u državni budžet biće uplaćeno 26,3 miliona evra, dok je 30,2 miliona evra namenjeno projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (engl. Western Balkans Investment Fund – WBIF). "Kroz Investicioni okvir uglavnom se finansiraju infrastrukturni projekti", pojašnjava Todorović. 

Plan rasta za Zapadni Balkan 2024 - 2027. ukupno vredi šest milijardi evra, od čega se dve milijarde odnose na bespovratna sredstva, a oko četiri milijarde je namenjeno za povoljne kredite. Sume koje se izdvajaju za svaku od zemalja proporcionalne su broju stanovnika. "Srbija dobija najveći iznos, kao najmnogoljudnija država Zapadnog Balkana", kaže Todorović. Kroz ovaj program, Srbija u periodu od četiri godine može da dobije oko 1,6 milijardu evra. "To će zavisiti od toga da li se reforme sprovode ili ne", kaže Todorović.

 

 

 

 

Evropska komisija je isplatu nove tranše odobrila nakon višemesečnog odlaganja. "Srbija je zahtev za finansiranje podnela u martu prošle godine, a od tog trenutka, Evropska komisija imala je rok od 90 dana da oceni koji su od tih reformskih koraka ispunjeni, pošto se za svaki vezuje određena suma novca", pojašnjava stručnjak.

Međutim, od trenutka kada je Srbija podnela zahtev, do trenutka kada je isplata odobrena, prošlo je duže od očekivana tri meseca. "Nema zvaničnog objašnjenja zašto se tako dugo čekalo sa ocenom, ali u ekspertskim krugovima to se tumači kao politička odluka", kaže Todorović. Kako ističe, "društvena i politička kriza u Srbiji već dugo traje, a u ocenu ispunjenosti uslova za isplatu sredstava ulaze dodatni preduslovi, kao što su vladavina prava i demokratski standardi".

"Evropska komisija je verovatno oklevala, čekajući da se situacija malo smiri, kako [isplata sredstava] ne bi izazvala problematičan publicitet kod dela javnosti", ocenjuje Todorović.

Reformska agenda na koju se Srbija obavezala sadrži 98 reformskih koraka koji su poređani po semestrima. "Zasad su ocenjivani samo oni koraci koje je Srbija trebalo da ispuni do decembra 2024. godine", kaže Todorović. Kako dodaje, Evropska komisija je ocenila da je Srbija ispunila tri od sedam reformskih koraka, na koje se obavezala, a u pitanju su bezbednost 5G mreže, integracija u tržište električne energije i usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije.

 

Depositphotos

Od ostalih reformskih koraka koje Srbija treba da ispuni, dva se odnose na političke kriterijume. "U pitanju su revizija biračkog spiska i izbor novog sastava saveta REM-a, što još uvek nije urađeno", podseća Todorović.

Kako dodaje, Srbija je u međuvremenu popisala šeme državne pomoći i usvojila medijske zakone, koji će ući u naredni period ocenjivanja, koji se odnosi na prvu polovinu 2025. godine. "Postoji niz koraka na kojima Srbija trenutno radi, a sredstva će biti isplaćivana kako budu stizale ocene Evropske komisije", kaže Todorović.

Srbija je, u skladu sa rokovima koje je postavila Evropska komisija, već podnela drugi zahtev za pristup sredstvima do 15. jula 2025. godine. 

Jedan od ciljeva Plana rasta jeste da se ubrza približavanje tržišta zemalja kandidata sa tržištem Evropske unije. "Region Zapadnog Balkana je zasad dostigao oko 35 odsto prosečnog nivoa razvijenosti Unije, dok je Srbija na približno 46 odsto", navodi se na sajtu Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i proširenje. Prema njihovoj proceni, Plan rasta mogao bi da udvostruči veličinu privreda Zapadnog Balkana u narednih deset godina.