Na koje sve načine Trump napada Harvard

U svojoj kampanji da izvrši pritisak na elitne američke univerzitete kako bi ih naterala da sprovedu širok spektar promena u politici, administracija američkog predsednika Donalda Trumpa najžešće je udarila na Univerzitet Harvard.

Vlada, predstavljajući svoje poteze kao kampanju protiv antisemitizma na kampusima i u cilju sprovođenja zakona o građanskim pravima, zapretila je oduzimanjem akreditacije Harvarda, ukidanjem novca za istraživanja i federalnih ugovora, i pokušala da blokira upis stranih studenata.

Harvard tvrdi da je Trump prekršio njihovu autonomiju i pravo na slobodu govora, dok njegova administracija pokušava da diktira odluke univerziteta o zapošljavanju profesora, akademskim programima i prijemu studenata. Univerzitet je 3. septembra postigao veliku pravnu pobedu kada je sud presudio da je zamrzavanje federalnog finansiranja istraživanja bilo nezakonito.

Međutim, možda sledi još veći udarac za najstariji i najbogatiji američki univerzitet. Trump i ministar finansija Scott Bessent izjavili su da će administracija ukinuti Harvardu poreski status koji nalaže da je oslobođen plaćanja poreza. Takođe, zakon "jedan veliki prelep zakon" (engl. One Big Beautiful Bill Act - OBBBA) koji je Trump potpisao 4. jula, uvodi znatno veće poreze na neto prinose iz fondova privatnih univerziteta. Harvard upozorava da bi ukupni troškovi federalnih mera protiv univerziteta mogli da dostignu čak milijardu dolara godišnje.

Koji je Trumpov problem sa elitnim univerzitetima

Trump već dugo kritikuje elitne univerzitete, tvrdeći da oni promovišu ideje koje su suprotne američkim vrednostima i sprovode politike koje krše zakone protiv rasne diskriminacije. Tokom svoje predsedničke kampanje 2024. godine, Trump je zapretio da će koristiti oporezivanje, kazne i tužbe kako bi umanjio "prekomerno velike privatne fondove" i napisao da će "povratiti naše nekada velike obrazovne institucije od radikalne levice i marksističkih manijaka".

Šta Trump konkretno zamera Harvardu

Trumpova kritika Harvarda uglavnom se fokusira na navodno neadekvatnu borbu uprave univerziteta protiv antisemitizma. Rat između Izraela i palestinske grupe Hamas, koju Sjedinjene Američke Države (SAD) smatraju terorističkom organizacijom, izazvao je proteste na Harvardu i drugim američkim fakultetima. Neki jevrejski studenti i jevrejske organizacije izvan univerziteta tvrde da su ti događaji doveli do rasplamsavanja antisemitizma.

Predsednik Harvarda Alan Garber preduzeo je neke mere kao odgovor, uključujući formalno prihvatanje definicije antisemitizma i uvođenje novih obrazovnih programa za studente. Međutim, Trump i drugi konzervativci smatraju da to nije bilo dovoljno da bi se zaštitili jevrejski studenti. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti u saopštenju od 22. maja navelo je da je rukovodstvo Harvarda "stvorilo nesigurno okruženje dozvoljavajući antiameričkim, proterorističkim agitatorima da maltretiraju i fizički napadaju pojedince". Navodi se da su mnogi od tih agitatora bili strani studenti.

Ministarstvo je takođe optužilo rukovodstvo Harvarda za saradnju sa Komunističkom partijom Kine. Republikanski poslanici u Kongresu su 19. maja poslali pismo Garberu zahtevajući informacije o vezama univerziteta sa kineskom vladom i vojskom, tvrdeći da je Harvard bio domaćin i obučavao pripadnike paravojnih organizacija koje učestvuju u genocidu nad Ujgurima, muslimanskom etničkom grupom.

Šta je Trumpova administracija preduzela protiv Harvarda

Administracija je u aprilu zamrzla više od 2,2 milijarde dolara za istraživanja, zbog navodnih neuspeha univerziteta u borbi protiv diskriminacije.

U pismu od 11. aprila, administracija je navela niz zahteva u vezi sa upravljanjem koje Harvard mora da ispuni kako bi nastavio da prima federalni novac. Ti zahtevi su: obezbeđivanje različitosti mišljenja u akademskim odeljenjima; usvajanje striktno meritokratskih kriterijuma za prijem i zapošljavanje; ukidanje programa za raznolikost, jednakost i inkluziju (engl. diversity, equity and inclusion - DEI); smanjenje uticaja profesora više posvećenih aktivizmu nego nauci; i zabranu upisa stranih studenata, neprijateljski nastrojenih prema američkim vrednostima.

U maju su usledile nove mere. Trump je objavio da će Harvard izgubiti svoj poreski status, povlasticu koja mu je 2023. godine uštedela najmanje 465 miliona dolara, prema analizi Bloomberg Newsa. Administracija je takođe ukinula sertifikaciju Harvarda za studentske i programe razmena, čime je onemogućila stranim studentima da pohađaju univerzitet.

Trump je 4. juna potpisao proklamaciju kojom se stranim državljanima zabranjuje ulazak u SAD radi studiranja na Harvardu. Administracija je 9. jula obavestila akreditaciono telo da Harvard možda krši zakone protiv diskriminacije.

Kako je Harvard odgovorio

Garber je odbio zahteve iz aprila, izjavivši: "Nijedna vlada, bez obzira koja partija je na vlasti, ne bi trebalo da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga da primaju i zapošljavaju, niti koje oblasti studiranja i istraživanja da razvijaju."

Harvard je tužio Trumpovu administraciju zbog obustave federalnog finansiranja. Okružni sudija Allison Burroughs je 3. septembra presudila da je američka vlada nezakonito zamrzla pomoć u iznosu od 2,2 milijarde dolara. Burroughs je rekla da je administracija prekršila pravo Harvarda na slobodu govora, kao i zakone o građanskim pravima i administrativne propise.

Trumpova administracija je, kako je napisala u svojoj presudi od 84 strane, "iskoristila antisemitizam kao dimnu zavesu za ciljani, ideološki motivisan napad na najuglednije univerzitete u zemlji, i to na način kojim se krši zakon". Fokus na antisemitizam na Harvardu je, prema njenim rečima, u najboljem slučaju bio "proizvoljan, a u najgorem - izgovor".

Harvard je podneo i posebnu tužbu u kojoj navodi da naredba da se odmah prestane sa upisom stranih studenata krši njegovo pravo na pravičan postupak i ne poštuje federalne propise. Sudija Burroughs je usvojila zahtev univerziteta za privremenu zabranu sprovođenja ove mere. SAD su uložile žalbu.

Bloomberg

Univerzitet takođe osporava Trumpovu proklamaciju od 4. juna, kojom se zabranjuje ulazak stranih studenata u SAD. Trump tvrdi da je ta mera preduzeta radi zaštite nacionalne bezbednosti, ali Harvard u tužbi navodi da predsednik sprovodi "vladinu osvetu". Sudija Burroughs je donela još jednu privremenu meru zabrane sprovođenja ove uredbe. SAD su uložile žalbu.

Kakav bi bio uticaj zamrzavanja pomoći ako Trumpova administracija pobedi u žalbenom postupku

Presuda od 3. septembra otvorila je put za ponovno oslobađanje novca Harvardu, ali sudija nije naredila da univerzitet odmah bude isplaćen. Portparolka Bele kuće Liz Huston izjavila je da će administracija uložiti žalbu.

U pismu upućenom zajednici univerziteta u aprilu, predsednik Garber je napisao da bi posledice zamrzavanja novca bile "ozbiljne i dugoročne". Naveo je da bi to uticalo na istraživanja u vezi sa dečjim kancerom, multiplom sklerozom, Parkinsonovom i Alchajmerovom bolesti. Prema navodima iz tužbe, zamrzavanje bi takođe negativno uticalo na obrazovanje hiljada postdiplomaca i istraživača u oblastima nauke, tehnologije, medicine i javnog zdravlja.

U prethodnoj akademskoj godini, Harvard je od različitih federalnih agencija, uključujući ministarstva zdravlja i socijalnih službi, odbrane i energetike, primio oko 700 miliona dolara za istraživanja.

Federalno finansirana istraživanja čine 11 odsto prihoda Harvarda│Izvor prihoda univerziteta za fiskalnu godinu koja se završila 30. juna 2024; Izvor: Dokumenta o obveznicama Univerziteta Harvard

Može li Harvard nadoknaditi gubitak iz svog fonda

Harvard raspolaže fondom čija vrednost premašuje 53 milijarde dolara. Ali, za razliku od običnog bankovnog računa, taj fond nije u potpunosti likvidan. Samo deo fonda se svake godine koristi za finansiranje budžeta univerziteta, dok je veći deo namenjen za specifične svrhe ili je uložen u nelikvidnu imovinu.

Kakav bi bio uticaj zabrane upisa stranih studenata

Na Harvardu studira oko 6.800 stranih studenata iz više od 140 zemalja, što čini 27 odsto ukupnog broja studenata, u poređenju sa 19,6 odsto iz 2006. godine, prema podacima univerziteta. Ako vlada uspe da sprovede zabranu, gubitak školarina od stranih studenata dodatno bi pritisnuo finansije univerziteta.

Kako Trumpova administracija može da blokira upis stranih studenata

Da bi mogle da upisuju strane studente, obrazovne institucije u SAD moraju da imaju sertifikaciju kroz studentski i program razmene (engl. Student and Exchange Visitor Program – SEVP), koji je pod nadležnošću ministarstva unutrašnje bezbednosti. Cilj te sertifikacije je da se osigura da su i studenti i obrazovne ustanove legitimni.

Institucije moraju da dokažu da imaju adekvatne objekte, finansije i kvalifikovano osoblje. Takođe su dužne da redovno izveštavaju o statusu studenata, promenama adrese, zaposlenju i drugim podacima. Sertifikacija se obnavlja na svake dve godine i omogućava školama da izdaju formular koji je potreban stranim studentima za apliciranje za vizu.

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti je 9. jula izreklo sudske pozive zvaničnicima Harvarda, navodeći da je univerzitet "više puta odbijao neformalna traženja potrebnih informacija" za sertifikaciju kroz ovaj program.

Može li predsednik SAD ukinuti poreski status univerzitetu

Prema američkom poreskom zakonu, doprinos Harvarda društvu kroz obrazovanje i istraživanje daje mu pravo na oslobađanje od poreza, uz oko 1.700 drugih univerziteta koji posluju kao neprofitne organizacije.

Trump je 2. maja na svojoj platformi Truth Social napisao: "Oduzećemo Harvardu poreski status. To im s pravom sleduje!" Ovu izjavu je dao nakon više nedelja pretnji o promeni poreskog tretmana univerziteta.

Četiri demokratska senatora pozvala su na istragu da bi se utvrdilo da li Trumpovo ciljanje Harvarda krši krivični zakon koji predsedniku zabranjuje da naređuje poreskoj upravi (engl. Internal Revenue Service - IRS) da sprovodi istrage i revizije protiv pojedinaca i organizacija iz političkih razloga.

 

Prema pravilima IRS-a, nijedna organizacija ne može izgubiti poreski status dok se ne sprovede detaljna, objektivna revizija i dok ne dobije priliku da se žali na odluku.

Koje su koristi Harvarda od poreskog statusa

Oslobađanje od poreza donosi značajne prednosti univerzitetima poput Harvarda. Donatori mogu da odbiju svoje donacije od poreza, a Harvard svake godine prikupi više od milijardu dolara kroz takve donacije. Takođe, Harvard izdaje obveznice na koje se ne plaća porez na kamatu. Univerzitet ne plaća ni klasične poreze na imovinu za objekte koji se koriste u obrazovne svrhe, već umesto toga plaća dobrovoljne nadoknade gradovima Kembridž i Boston.

Može li predsednik SAD ukinuti akreditaciju univerzitetu

Trumpova administracija ne preti direktnim ukidanjem akreditacije, već je obavestila organizaciju koja je nadležna za akreditaciju Harvarda, NECHE (engl. New England Commission of Higher Education), da univerzitet možda krši zakone protiv diskriminacije i da ne ispunjava kriterijume za akreditaciju.

Akreditacione organizacije kao što je NECHE su nezavisne i neprofitne i jedine imaju ovlašćenje da ukinu akreditaciju nekoj obrazovnoj ustanovi. Međutim, one same mogu izgubiti priznanje od strane američkog ministarstva obrazovanja, ako ne poštuju federalne standarde. Ukoliko NECHE izgubi to priznanje, više neće moći da potvrdi da univerziteti poput Harvarda imaju pravo na federalnu finansijsku pomoć.

Trump je akreditaciju nazvao svojim "tajnim oružjem", i tokom kampanje obećao da će reformisati sistem, dozvoljavajući osnivanje novih akreditatora koji će uvesti "prave" standarde, poput ukidanja nepotrebnih administrativnih funkcija i zaštite slobode govora.

Administracija je takođe optužila Univerzitet Kolumbija da više ne ispunjava uslove za akreditaciju.

Kako su drugi univerziteti reagovali na Trumpov pritisak

Trumpova administracija zamrzla je novac i drugim elitnim univerzitetima, uključujući Kolumbiju, Braun, Kornel, Nortvestern, Prinston i Pensilvaniju, pozivajući se na nepridržavanje zahteva za promenu politike i navodne neuspehe u suzbijanju antisemitizma.

Bloomberg

Odgovor Kolumbije bio je znatno drugačiji od Harvarda. Kolumbija je 21. marta najavila da će prihvatiti zahteve administracije i započeti pregovore o vraćanju 400 miliona dolara zamrznute pomoći. Između ostalog, univerzitet je pristao da zabrani nošenje maski tokom protesta, zaposli 36 specijalnih službenika sa ovlašćenjem za hapšenje, i stavi odeljenje za studije Bliskog istoka, Južne Azije i Afrike pod pojačan nadzor.

Kolumbija je 23. jula pristala da plati 200 miliona dolara u periodu od tri godine kako bi rešila više istraga o građanskim pravima, čime je otvoren put za povraćaj većine novca i pristup milijardama dolara u budućim grantovima. Takođe su pristali da plate dodatnih 21 milion dolara da bi rešili tvrdnje da su jevrejski profesori i zaposleni bili izloženi diskriminaciji na radnom mestu nakon napada Hamasa na Izrael u oktobru 2023.

Univerzitet Braun se takođe nagodio sa administracijom. U julu je Braun najavio da će uložiti 50 miliona dolara tokom naredne decenije u programe razvoja radne snage u Rod Ajlendu, preduzeti mere za poboljšanje studentske klime za jevrejske studente, kao i za poboljšanje studentske klime za jevrejske studente, i revidirati niz politika koje se odnose na rodni identitet. U zamenu za to, Trumpova administracija je pristala da odmrzne istraživačko finansiranje i obustavi sve otvorene istrage protiv univerziteta.

Da li bi Harvard mogao da postigne nagodbu sa Trumpovom administracijom

Trump je izjavio da u bilo kakvoj potencijalnoj nagodbi sa Harvardom "ne želi ništa manje od 500 miliona dolara". Ipak, presuda od 3. septembra bi mogla da ojača poziciju Harvarda u eventualnim pregovorima o nagodbi.

Nagodbe koje su postigli Kolumbija i Braun mogli bi da posluže kao model za Harvard i druge univerzitete. Trump je na društvenim mrežama poručio da su slični dogovori sa drugim školama "u pripremi".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar