Sukob Trumpa i Harvarda - šta treba da znate

Administracija predsednika Donalda Trumpa vrši pritisak na Harvard i druge privatne američke univerzitete da promene politiku. Američke vlasti tvrde da univerziteti moraju više da urade u borbi protiv antisemitizma i zaštiti prava građana na kampusu, a Harvard je kažnjen zamrzavanjem 2,6 milijardi dolara federalnih grantova. Najbogatiji američki privatni univerzitet ovo tumači kao novi pritisak, nakon što su stranim studentima ovog univerziteta ukinute vize.

Trumpova administracija traži od Harvarda da revidira politiku upravljanja, zapošljavanja i prijema studenata, tvrdeći da nije u skladu sa vizijom Bele kuće. Trumpova administracija je prethodno pokušala da zabrani stranim studentima upis na Harvard, a u toku je pokušaj poništavanja sertifikata za programe na koje se upisuju međunarodni studenti. Za sada, sud je privremeno sprečio vladu da do kraja sprovede zamisao.

Harvard je odbacio zahteve. “Nijedna vlada, bez obzira na to ko je na vlasti, ne treba da diktira univerzitetima koga da zaposle, kao ni koje naučne oblasti treba da razvija”, navodi se u saopštenju. Američka vlada je samo nekoliko sati kasnije zamrzma 2.2 milijarde dolara grantova namenjenih Harvardu, a univerzitet je 21. aprila tužio vladu.

Eskalacija se produbila kada je američka ministarka prosvete Linda McMahon uputila pismo Harvardu 5. maja, gde ih obaveštava da će biti uskraćeni za nekoliko federalnih grantova sve dok ne pokažu “odgovorno upravljanje”. Nekoliko dana kasnije, osam američkih agencija je ukinulo 450 miliona dolara grantova univerzitetu. Harvard je 13. maja proširio tužbu na dodatna smanjenja finansiranja.

Predstavnički dom, predvođen republikancima, usvojio je zakon koji uključuje značajno povećanje poreza na neto investicije privatnih koledž fondova, među kojima je i Harvard. Osim toga, Trump tvrdi da Harvard nema efikasan način da se bori protiv antisemitizma - studenti su u više navrata protestovali zbog rata Izraela i palestinskog Hamasa, a pojedini jevrejski studenti žale se da je antisemitizam itekako prisutan. 

Harvard, najstariji i najbogatiji privatni univerzitet u Americi, podneo je tužbu u kojoj tvrdi da američka vlada ugrožava njihovu nezavisnost i guši slobodu govora suspenzijom federalnih istraživačkih grantova. Blokadu upisa stranih studenata nazivaju nezakonitom.

Craig F. Walker/The Boston Globe/Getty Images

 

Šta piše u Harvardovoj tužbi

Harvard je tužio grupu agencija izvršne vlasti Amerike i visoke zvaničnike, tvrdeći da se zamrzavanjem grantova krši pravo univerziteta na slobodu govora zagarantovano Prvim amandmanom američkog Ustava. Uskraćivanjem sredstava, vlada je pokušala da „prisili Harvard da se prilagodi vladajućoj ideologiji“, navodi se u tužbi. Harvard tvrdi da vlasti pokušavaju da uspostave kontrolu nad univerzitetom, kao i da im oduzmu pravo na samostalno odlučivanje. 

U tužbi se takođe tvrdi da je vlada ukidanjem finansiranja prekršila savezne propise. Trumpova administracija se poziva na Zakon o građanskim pravima iz 1964. godine, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu rase, boje kože i porekla, kako bi opravdala svoje postupke protiv Harvarda. Harvard tvrdi da mu zakon daje pravo da dobrovoljno sarađuje sa vladom kako bi ispravio sve propuste u poštovanju propisa, ali da vlada nije pružila univerzitetu nikakvu priliku da to učini pre nego što su sredstva zamrznuta.

U dopunjenoj tužbi se navodi da su vladine agencije naglim prekidom finansiranja prekršile ne samo Prvi amandman, već i Zakon o administrativnom postupku.

Šta znači zamrzavanje finansiranja

U otvorenom pismu, predsednik Harvarda Alan Garber ocenio je da će posledice biti „teške i dugotrajne“. Rekao je da će to uticati na istraživanje univerziteta o raku kod dece, multiploj sklerozi, Parkinsonovoj bolesti i Alchajmerovoj bolesti. Prema tužbi, zamrzavanje će takođe uticati na obrazovanje hiljada diplomiranih studenata.

U prošloj akademskoj godini, Harvard je od raznih federalnih agencija dobio oko 700 miliona dolara za finansiranje istraživanja od raznih saveznih agencija, kao što su ministarstva zdravlja, odbrane i energetike. Svake godine, univerzitet na istraživanja troši oko 500 miliona dolara. Harvard je najavio da će iz sopstvenih sredstava nadoknaditi 250 miliona za istraživačke projekte, a Garber je najavio da će od 1. jula primati 25 odsto manju platu. 

Harvard raspolaže fondom vrednim više od 53 milijarde dolara, ali taj novac ne može da se koristi kao sredstva sa bankovnog računa. Deo fonda se isplaćuje kao godišnja raspodela za podršku budžetu univerziteta, dok je ostatak vezan za nelikvidnu imovinu.

Oko 30 odsto studenata na Harvardu su stranci, ima ih skoro 6.800. Dolaze iz više od 140 zemalja, pokazuju zvanični podaci. Ako američka vlada uspe da sprovede zamisao do kraja, oni će izgubiti pravo na stipendije. 

Za međunarodne studente koji su planirali da krenu na jesen, tajming nije mogao da bude gori. Rok za podnošenje prijava istekao je 1. maja. 

Kako su reagovali drugi univerziteti

U martu i aprilu, Trumpova administracija je zamrzla federalno finansiranje za druge elitne univerzitete, među kojima su Kolumbija, Kornel, Nortvestern, Prinston i Univerzitet u Pensilvaniji, navodeći nepoštovanje zahteva za promenu politike i navodne propuste u rešavanju antisemitizma.

Odgovor Kolumbije bio je potpuno drugačiji od Harvardovog. Kolumbija je 21. marta saopštila da će se pridržavati zahteva Trumpove administracije da započne pregovore o vraćanju 400 miliona dolara zamrznutog finansiranja. Obećali su da će zabraniti maske na protestima na kampusu, zaposliti 36 „specijalnih službenika“ sa ovlašćenjem da sprovode hapšenja, kao i da će odseke za studije Bliskog Istoka, Afrike i Južne Azije staviti pod pojačan nadzor. 

 Više od 200 lidera akademskih institucija u Americi je krajem aprila potpisalo zajedničko pismo, u kojem se protive "neprimerenom mešanju vlade u živote onih koji uče, žive i rade na kampusima“ i instrumentalizaciju "javnog finansiranja kao mere prisile". 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar