Lecornu dobio ključnu podršku socijalista uoči glasanja o nepoverenju

Premijer Francuske Sebastien Lecornu dobio je ključnu podršku Socijalističke partije u Nacionalnoj skupštini Francuske, što značajno povećava šanse da njegova nova vlada preživi dva glasanja o nepoverenju u četvrtak.

Socijalisti, koji imaju uticaj u donjem domu parlamenta, saopštili su da ove nedelje neće glasati za rušenje Lecornuove novouspostavljene vlade, nakon što je Lecornu predložio suspenziju zakona o penzijama koji podiže starosnu granicu za penzionisanje, što je bio uslov za podršku partije.

"Pravimo opkladu, rizičnu opkladu", rekao je Boris Vallaud, šef socijalista u donjem domu parlamenta, poslanicima u utorak. "Ako smo svi posvećeni republici, moramo prihvatiti rizik i ponuditi zemlji pravedan budžet."

Nakon što je francuski predsednik Emmanuel Macron prošle godine raspisao vanredne izbore, Nacionalna skupština je bila podeljena, a centar oslabljen. Nijedna politička grupa nema većinu, ali socijalisti imaju disproporcionalan uticaj jer imaju dovoljno mandata da budu ključni u glasanjima o nepoverenju.

 

                      

Nova francuska vlada sa starim-novim premijerom Sebastienom Lecornuom na čelu započinje proces suspenzije reforme penzionog sistema. Taj potez je, s jedne strane, pobeda za Lecornua koji je samo nekoliko dana ranije bio premijer u ostavci - podstignut je kompromis sa francuskim socijalistima, koji će omogućiti opstanak krhke vlade i usvajanje budžeta za narednu godinu. Suspenzija je, s druge strane, još jedan u nizu simboličnih poraza za predsednika Emmanuela Macrona, čiju ekonomsku politiku je obeležila mantra veće produktivnosti zarad višeg privrednog rasta. O posledicama ovih odluka i posledicama po francusku vladu za TV Bloomberg Adria govorio je ekonomista Miloš Grujić. „Ako Lecornuova vlada privremeno suspenduje penzionu reformu, to će imati različite posledice i to znači ustupke i levici i desnici. Odraziće se na finansijsku održivost, poverenje tržišta i strukturne reforme. Poništava se smanjenje dugoročnog deficita i povećavaju se rashodi i deficit, što tržišta vide kao znak političke nestabilnosti. Porašće troškovi zaduživanja, čime se poništava deo Macronovog ekonomskog nasleđa koje je bilo usmereno na modernizaciju ekonomije. To znači sporiji rast u budućnosti, povećava se politički rizik, što povećava neizvesnost na tržištima“, rekao je Grujić. Pred Francuskom je dosta problema, ali postoje alternativne opcije kada se radi o penzionoj reformi i one se, pre svega, odnose na povećanje prihoda i smanjenje rashoda, ali na načine koji ne uključuju podizanje starosne granice za penzionisanje. Jedna od opcija je povećanje doprinosa, što nije dobro na dugi rok jer Francuska već ima jedan od najvećih poreskih tereta u Evropi i smanjilo bi njenu konkurentnost, kao i obeshrabrilo zapošljavanje. Spominjalo se i uvođenje poreza na bogate, što bi kratkoročno rešilo deo problema i povećalo prihode, zatim postoji opcija smanjenja ostale javne potrošnje, što je politički jako teško, ocenio je Grujić, dodajući da su poslednja opcija ciljani radni podsticaji, koji bi podstakli ostanak starijih radnika na radnim mestima, ali to bi, po njegovim rečima, imalo manji efekat na dug.

  

Desetogodišnja stopa prinosa Francuske pala je za sedam baznih poena na 3,40 odsto, što je najniže od sredine avgusta, čime se premija u odnosu na nemačke stope prinosa smanjila na najniži nivo u skoro mesec dana. Spred se u utorak zatvorio na 79 baznih poena, što znači da je za pet baznih poena uži nego prethodnog dana, što je jedan od najvećih dnevnih padova ove godine. Francuski indeks referentne vrednosti CAC 40 zatvorio je sesiju za 0,2 odsto niže, nakon što je preokrenuo većinu dnevnih gubitaka. Indeks je u ranom trgovanju pao i do 1,4 odsto.

Lecornu je napravio ustupak u vezi sa zakonom o penzijama dok mu premijerska funkcija visi o koncu. Podneo je ostavku pre osam dana usred sukoba u svom kabinetu, pre nego što je u petak prihvatio novi mandat. Macron mu je dao punu slobodu (fr. carte blanche) da pronađe izlaz iz krize.

 

Marine Le Pen i njena krajnje desničarska Nacionalna skupština, kao i krajnja levica, obećali su da će pokušati da ga obore na glasanjima o nepoverenju koja će biti održana u četvrtak ujutro.

"Neki bi želeli da vide ovu parlamentarnu krizu kao krizu režima", rekao je Lecornu. "To se neće dogoditi zahvaljujući institucijama Pete Republike i njihovim pristalicama."

Macronova kontrola vlasti znatno je oslabila otkako je prošle godine preduzeo nesmotrenu opkladu sa vanrednim izborima, koja je dovela do parlamenta podeljenog između nespojivih blokova.

Poslanici su već prisilili oba Lecornuova prethodnika - Michela Barniera i Francoisa Bayroua - da podnesu ostavke zbog planova da suzbiju ono što je postalo najveći budžetski deficit u evrozoni. Ako Nacionalna skupština ove nedelje prisili Lecornua na odlazak, Macron je ministrima rekao da bi to predstavljalo "predlog za raspuštanje", što ukazuje da bi mogao raspustiti parlament i raspisati nove izbore.

Lecornu je rekao da mu je jedina misija da obezbedi budžet za Francusku, ali je priznao da mora omogućiti poslanicima veći uticaj na zakon i druge politike kako bi izbegao još jedan kolaps vlade.

"Francuska mora imati budžet, jer postoje hitne mere koje moraju biti preduzete bez odlaganja", rekao je Lecornu u utorak. Predlog budžeta predstavljen parlamentu u utorak predviđa smanjenje deficita sa 5,4 odsto ove godine na 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dve trećine prilagođavanja zasnovano je na merama za smanjenje troškova, uključujući nepopularna zamrzavanja penzija i socijalnih davanja. Predlog takođe podrazumeva produženje prvobitno privremenog povećanja poreza na korporacije za najveće firme, namet za najbogatije i novi porez na bogatstvo u holding kompanijama. Vlada očekuje ukupno 6,5 milijardi evra od toga.

 

Lecornu je rekao da poslanici mogu slobodno da izmene te planove, ali da deficit ne bi trebalo da bude veći od pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Predloženi tekst može biti izmenjen i mi ćemo to učiniti", rekao je Vallaud. "Vaša startna linija neće biti naša ciljana linija."

U poslednjim nedeljama, Macronovi saveznici, uključujući Elisabeth Borne, premijerku koja je sprovela reformu penzija, pozivali su Lecornua i Macrona da popuste pred zahtevima opozicije. Ekonomista Philippe Aghion, koji je savetovao Macrona o ekonomskom programu za izbore 2017. i dobitnik Nobelove nagrade ove nedelje, takođe je rekao da promene treba ostaviti po strani do izbora 2027.

"To je jednostavno zaustavljanje sata na godinu dana", rekao je u ponedeljak za televiziju France 2. "Ne znam da li je reč 'suspenzija' zastrašujuća, ali jasno je da je to ono što treba učiniti, to je način da se stvari smire."

Potpuna suspenzija koštala bi 400 miliona evra naredne godine i 1,8 milijardi evra 2027, prema Lecornuu.

"Živimo i nastavićemo da živimo u vremenu krize", rekao je Lecornu. "Možemo ili da patimo kroz to ili da okrenemo u svoju korist. Možemo ili da menjamo ili da budemo promenjeni", dodao je.