Trump i Xi u novom trgovinskom zastoju: 'Lopta je sada u vašem dvorištu'

Najnoviji trgovinski okršaj između američkog predsednika Donalda Trumpa i kineskog lidera Xi Jinpinga u ponedeljak je ušao u fazu zastoja, pri čemu su obe zemlje tvrdile da je lopta sada u dvorištu one druge strane.

Nakon što je Trump najavio da je spreman na dogovor sa Pekingom, potpredsednik SAD JD Vance izjavio je u nedelju da će "ishod zavisiti od toga kako će Kina reagovati". Samo nekoliko sati kasnije, kinesko ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da će Peking svoje naredne korake uskladiti sa potezima Vašingtona, nakon što je već preduzeo ono što smatra odmazdom.

"Ako SAD nastave pogrešnim putem, Kina će odlučno preduzeti potrebne mere da zaštiti svoja legitimna prava i interese", rekao je portparol ministarstva Lin Jian na redovnom brifingu u Pekingu.

Kina još nije odgovorila na Trumpovu pretnju da će uvesti stopostotne carine zbog poslednjih ograničenja izvoza retkih zemnih minerala, jer te mere još nisu zvanično pretočene u politiku. Kineska tržišta pokazala su otpornost: indeks CSI 300 pao je svega 0,5 odsto u ponedeljak, što ukazuje da investitori nove napetosti vide kao deo strateškog nadmudrivanja.

Fjučersi na američke akcije takođe ukazuju na mogući oporavak nakon pada u petak, kada je Trump ublažio ton. Analitičari, među kojima i oni iz Nomura Holdingsa, smatraju da dve najveće svetske ekonomije imaju previše toga na kocki da bi otkazale susret lidera ovog meseca u Južnoj Koreji.

Taj stav podržao je i američki ministar finansija Scott Bessent, koji je u ponedeljak izjavio da veruje kako će sastanak Trumpa i Xija "ipak biti održan". Do tada se očekuju sastanci na nižem nivou između predstavnika SAD i Kine, kao i potezi Vašingtona da mobiliše saveznike kako bi povećao pritisak na Peking.

Kineski zvaničnici, sa svoje strane, naveli su da bi moglo biti "izuzetaka" u primeni ograničenja izvoza retkih zemnih minerala, kako bi se olakšala trgovina.

Sad je pitanje ko će prvi popustiti.

 

Iako je teško precizno odrediti ko ima veću pregovaračku moć, jasno je da kineski izvoz može da izdrži američke carine do oko 50 odsto, izjavio je Christopher Beddor, zamenik direktora istraživanja o Kini u Gavekal Dragonomicsu.

"Pekingu bi smetale carine iznad 100 odsto, ali dok se taj scenario ne ostvari, one nisu glavni prioritet", rekao je Beddor. "Ograničenja na retke zemne minerale imaju za cilj da iznude američke ustupke oko kontrole izvoza tehnologije, ali ni jednoj strani nije u interesu da pregovori potpuno propadnu."

Podaci o trgovini objavljeni u ponedeljak pokazuju da kineski izvoz raste najbržim tempom u poslednjih šest meseci, čime se ublažava efekat mogućeg povećanja američkih carina.

Trump, međutim, ima i druge instrumente pritiska - već je zapretio da će ograničiti pristup Pekinga delovima za avione i prestati da prodaje Kini ključne softvere.

Govoreći za Fox Business, Bessent je rekao da očekuje susret sa svojim kineskim kolegom, vicepremijerom He Lifengom, u Aziji, pre sastanka dvojice lidera. Još prošlog meseca, pre aktuelnog sukoba, kao mogući domaćin naredne runde razgovora pominjao se Frankfurt, sa ciljem produženja devedesetodnevnog primirja koje ističe početkom novembra.

Kina, ipak, smatra da ima prednost, kaže Josef Gregory Mahoney, profesor međunarodnih odnosa na East China Normal Universityju u Šangaju.

"Kina veruje da je u boljem položaju od SAD da podnese šokove trgovinskog rata", izjavio je on. "Trumpu je potreban dogovor pre praznične sezone kupovine, možda čak i pre nego što Vrhovni sud presudi protiv njega", dodao je Mahoney, misleći na odluku o legalnosti carina.

                      

Blokada rada američke vlade ulazi u treću nedelju, a posledice su već počele da se osećaju. Hiljade ljudi otpušteno je kao rezultat blokade, saopšteno je krajem prošle nedelje iz Bele kuće. O tome hoće li demokrate i republikanci uspeti uskoro da se dogovore i kakvo je generalno stanje američke ekonomije, za TV Bloomberg Adria govorila je osnivač i izvršni direktor Algorithm Researcha Ketaki Sharma. "Smatram da trenutno nijedna strana ne oseća pritisak da se blokada vlade okonča u neko skorije vreme. Imajući to u vidu, prelomna tačka bi mogao biti 15. oktobar, kada vojska treba da primi platu i ako Kongres dozvoli da se taj rok propusti, verujem da bi blokada mogla potrajati do kraja oktobra. Ako se nastavi i posle 1. novembra, kada treba da budu isplaćene premije, mogla bi da potraje i duže, tako da verujem da će blokada trajati duže nego što se prvobitno očekivalo", rekla je Sharma. Uticaj inflacije na američku ekonomiju do sada je bio ograničen, imajući u vidu da se situacija sa carinama konstantno menja i da još nije poznat konačan nivo carina za većinu zemalja, navela je ona, dodajući da je za procenu uticaja carina potrebno vreme. Američka Uprava federalnih rezervi pomno prati dešavanja na tržištu rada i blokada vlade povećava šanse da će Fed sniziti kamatne stope, ocenila je Sharma.

  

Podsećanja radi, kada su trgovinski pregovori SAD i Kine propali u maju, nakon što je Vašington pooštrio mere protiv Huawei Technologies Co., Peking je blokirao izvoz magneta od retkih minerala, ključnih za proizvodnju od mobilnih telefona do raketa. Trump je tada ublažio deo kontrola izvoza, što je predstavljalo veliki zaokret u američkom pristupu.

Ako SAD sada ne ponude slične ustupke, Xi bi mogao ponovo da uspori izvoz retkih minerala u SAD, koristeći sistem licenci uveden ranije ove godine. Ipak, ukidanje američkih ograničenja uvedenih iz "bezbednosnih razloga" naišlo bi na otpor takozvanih jastrebova u Vašingtonu, koji i dalje zagovaraju tvrđi pristup Pekingu.

Na Trumpa dodatno pritisak vrše američki poljoprivrednici iz ključnih saveznih država, koji traže nova tržišta za izvoz soje - proizvoda koji Kina više ne kupuje.

Takođe, eventualni gubitak ranije postignutog dogovora sa Xijevim timom o održavanju TikToka u SAD mogao bi da oslabi Trumpovu komunikaciju sa biračima na toj platformi uoči izbora za Kongres 2026. godine.

Kineski okvir za kontrolu izvoza retkih minerala - koji sada važi i za strane kompanije - podseća na američke mere za izvoz naprednih čipova, koje Vašington primenjuje godinama. Iako je Peking te mere ranije nazivao "eksteritorijalnom jurisdikcijom", sada izgleda da koristi iste metode protiv SAD.

Kina je možda počela da primenjuje neke od tipičnih Trumpovih taktika pregovaranja", ocenjuje Ting Lu, glavni kineski ekonomista u Nomura banci. To, kaže, uključuje "ekstremne početne ponude, korišćenje poluga i slabosti protivnika, kao i uverljive pretnje povlačenjem iz pregovora".

Direktor Centra za američke studije na Univerzitetu Fudan Wu Xinbo smatra da SAD moraju da ublaže mere uvedene nakon prošlomesečnog telefonskog razgovora Trumpa i Xija, ako žele da se održi njihov prvi susret od 2019.

"Ako želite da samit bude održan, morate prilagoditi svoje propise i politike. Ako ne - u redu. Mi ne molimo za sastanak na vrhu", rekao je Wu.