Trumpova ideja o podeli imovine izaziva zabrinutost uoči razgovora sa Putinom

Predsednik Donald Trump rekao je da SAD i Rusija već razgovaraju o podeli "imovine" u okviru napora da se okonča sukob u Ukrajini, što je najnoviji znak da je možda spreman da žrtvuje interese Kijeva kada bude razgovarao sa Vladimirom Putinom u utorak.

Jedan od ciljeva tog poziva trebalo bi da bude postizanje dogovora sa ruskim predsednikom o primirju u trajanju od 30 dana, koje je Trump predložio ovog meseca, a Ukrajina prihvatila. Putin je dosad bio neodređen, rekavši da je prihvatio ideju u principu, ali želi da se ispune određeni uslovi.

"Sutra ujutro ću razgovarati sa predsednikom Putinom u vezi sa ratom u Ukrajini", napisao je Trump u ponedeljak uveče u objavi na društvenim mrežama. "Mnogi elementi konačnog sporazuma su već ugovoreni, ali mnogo toga još preostaje."

Ove izjave, zajedno sa Trumpovim komentarima koje je dao novinarima u nedelju uveče, da se dve strane već dogovaraju o tome kako da podele imovinu, sugerišu da su mnoge odluke već donete — sa Ukrajinom ili bez nje.

Kijev i njegovi evropski saveznici zabrinuti su da bi Trump mogao da pokuša da ih prisili da prihvate dogovor prema uslovima Rusije, što bi Ukrajinu ostavilo oslabljenom i ranjivom na Kremlj u budućnosti. Pored primirja, poziv u utorak, drugi između Trumpa i Putina od početka trenutnog predsedničkog mandata američkog lidera, verovatno će se baviti širim komercijalnim interesima i mogućim sastankom dva predsednika uživo, dok Bela kuća pokušava da ponovo uspostavi odnose sa Moskvom.

Uprkos tome što Putin nije javno pristao na plan primirja od 30 dana koji su prošle nedelje ugovorili zvaničnici SAD i Ukrajine, Trump i njegov tim su optimistični u vezi sa izgledima za napredovanje u primirju koje bi zaustavilo borbe duž granice dugačke čak 1.200 milja (1.900 kilometara).

Bloomberg

 

Međutim, dešavanja dosad izazivaju zabrinutost kod Trumpovih kritičara, koji smatraju da bi Trump, koji je tokom kampanje obećao da će okončati rat u kratkom roku, možda čak i pre nego što se vrati u Belu kuću, mogao da ponudi ustupke Rusiji bez saglasnosti Ukrajine, stavljajući predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u opasnu poziciju.

"Najgori slučaj iz ukrajinske perspektive bio bi da Putin ubedi Trumpa da su ovi ruski zahtevi legitimni i prihvatljivi, a zatim da izvrši pritisak na Ukrajinu da ih prihvati", rekla je Ann Marie Dailey, istraživač politike za Rusiju i vojna pitanja u RAND-u. "Pošto je Trumpov 'glavni cilj' samo završetak borbi, mislim da je vrlo moguće da bi izvršio pritisak na Ukrajinu da se odrekne određenih delova svoje teritorije ili određenog pristupa ekonomskim ili industrijskim objektima kako bi postigao mir."

Senatorka Jeanne Shaheen, najviša demokratska članica Senatskog komiteta za spoljne poslove, apelovala je na Trumpa da "ne bude prevaren lažnim laskanjem Vladimira Putina ili manipulativnim taktikama".

Specijalni izaslanik Bele kuće Steve Witkoff, koji je 13. marta razgovarao sa Putinom u pokušaju da ga ubedi da potpiše nacrt tridesetodnevnog primirja koji su SAD i Ukrajina ugovorile ranije tokom nedelje u Džedi u Saudijskoj Arabiji, opisao je u nedelju svoje razgovore sa ruskim predsednikom kao pozitivne.

Detalji pregovora između SAD i Rusije dosad su bili nejasni. Međutim, Trump je, govoreći novinarima u nedelju uveče na "Air Force One", rekao da dve strane razgovaraju o "podeli određenih imovina", uključujući elektrane, što se odnosi na rusku okupiranu nuklearnu elektranu u ukrajinskom regionu Zaporožje.

"Razgovaraćemo o elektranama", rekao je Trump. "To je veliko pitanje, ali mislim da smo već o mnogo toga diskutovali sa obe strane, Ukrajinom i Rusijom."

Ruske hartije od vrednosti

Kao znak potencijalnog ekonomskog približavanja, Putin je dozvolio nekim međunarodnim fondovima, uključujući američke, da prodaju ruske hartije od vrednosti. U predsedničkom ukazu, Putin je dozvolio američkom fondu 683 Capital Partners LP da kupi hartije od vrednosti ruskih kompanija koje su bile u vlasništvu desetak zapadnih fondova za upravljanje imovinom i hedž-fondova. Franklin Advisers Inc., Templeton Asset Management Ltd. i Baillie Gifford Overseas Ltd. su među fondovima koji su dobili pravo da prodaju imovinu.

Međutim, ruski lider je više puta odbacio pozive za brzi prekid rata koji je započeo, rekavši da traži trajniji dogovor, insistirajući na nizu uslova koje bi Ukrajini bilo teško da prihvati.

To su ukrajinski i neki evropski zvaničnici shvatili kao znak da on igra na kartu vremena, i da možda ne pregovara u dobroj veri. Ruske snage, u međuvremenu, nastavljaju da pobeđuju na bojištima, uključujući povlačenje ukrajinskih snaga sa većine delova ruske regije Kursk, koju su zauzele prošle godine i koju su planirale da zadrže kao pregovarački adut za mirovne pregovore.

"Ukrajina je spremna na bezuslovno tridesetodnevno primirje", napisao je Zelenski na X-u nakon razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Macronom u ponedeljak. "Međutim, za njegovu implementaciju, Rusija mora prestati sa postavljanjem uslova."

Moskva je postavila zahteve koji uključuju zadržavanje teritorija koje su ruske snage zauzele u Ukrajini, dok bi ograničila veličinu ukrajinske vojske i smanjila tokove zapadne vojne pomoći.

Rusija je takođe najavila da bi ukrajinska težnja za eventualnim članstvom u NATO-u bila crvena linija, što je stav koji je Trump podržao. Međutim, nije jasno kako bi takav zahtev mogao biti svrstan u dogovor, s obzirom na to da bi to bio cilj kojeg bi Ukrajina morala da se odrekne, zajedno sa svih 32 članice vojnog saveza.

Evropski lideri nisu skrivali svoju zabrinutost da bi Trump mogao da popusti u pitanjima koja bi mogla oslabiti bezbednost Ukrajine i Evrope u njegovom direktnom razgovoru sa Putinom.

"Trump bi trebalo da kaže Putinu da prihvati prekid vatre "ili će to biti loš dogovor sutra, a onda još gori prekosutra", rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Kęstutis Budrys u intervjuu za Bloomberg u ponedeljak u sedištu NATO-a u Briselu.

"Rusija nema interesa da postigne dogovor i nema naznaka da će odustati od svojih zahteva", dodao je.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar