Trump će u utorak razgovarati sa Putinom o primirju u Ukrajini

Predsednik SAD Donald Trump najavio je da će u utorak razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok raste pritisak SAD za prekid borbi u Ukrajini, a evropske zemlje pokušavaju da pojačaju svoju podršku Kijevu.

"Mislim da se prilično dobro slažemo sa Rusijom", rekao je Trump novinarima u avionu predsedničke flote u nedelju. "Videćemo da li ćemo imati nešto da objavimo do utorka", dodao je, napomenuvši da postoji "veoma dobra šansa" za postizanje sporazuma.

Trumpova administracija zalagala se za primirje između Rusije i Ukrajine usled obnovljenih pregovora između Vašingtona i Moskve, tri godine nakon ruske potpune invazije. Međutim, taj napor izazvao je zabrinutost među evropskim liderima koji strahuju da bi Trump mogao previše da popusti u pregovorima sa Putinom u ime Ukrajine i ostavi Kijev bez dugoročnih sigurnih garancija.

Kada su ga pitali o ustupcima koje bi tražio od Putina, koji je više puta odbacio pozive za brzo zaustavljanje borbi, Trump je rekao da će se veliki deo razgovora odnositi na teritoriju.

"Veliki deo zemlje je sada mnogo drugačiji nego što je bio pre rata, kao što znate", rekao je Trump novinarima. "Razgovaraćemo o teritoriji, razgovaraćemo o elektranama - a to je, kao što znate, veliko pitanje."

"Već o tome razgovaramo, delimo određenu imovinu", dodao je.

Putin je odbio napore da se zaustavi borba dok njegove trupe, uz podršku severnokorejskih vojnika, postižu postepen uspeh na bojnom polju, uključujući proterivanje ukrajinskih snaga iz delova ruske Kurske oblasti koje su zauzeli u iznenadnom ofanzivnom napadu prošle godine. Američki izaslanik Steven Witkoff sastao se sa Putinom prošle nedelje, ali nije uspeo da postigne sporazum o obustavi sukoba.

Putin je rekao da traži trajniji sporazum, insistirajući na nizu uslova koje bi Ukrajini bilo teško da prihvati. Rusija je prethodno zahtevala da Ukrajina postane neutralna zemlja, znatno smanji veličinu svojih oružanih snaga i prepusti teritoriju, počevši od teritorija koje je Rusija već zauzela u ratu.

Blok evropskih zemalja, međutim, saopštio je da su se u subotu dogovorili da nastave sa pooštravanjem sankcija ruskoj ekonomiji, iako nije bilo jasno kako će to dalje sprovesti, više od tri godine nakon što su sankcije SAD i Evrope u vezi sa ratom stupile na snagu.

"Veoma je važno u ovom trenutku da izvršimo maksimalan pritisak na Rusiju", rekao je britanski premijer Keir Starmer u subotu nakon razgovora sa više od 20 drugih lidera, uključujući predsednike Australije, Kanade, Novog Zelanda i nekoliko evropskih zemalja.

Evropski zvaničnici takođe su razrađivali planove mirovnih snaga koje broje više od 10.000 vojnika za Ukrajinu, izveštava Sunday Times, pozivajući se na visoke vladine izvore. Veći deo snaga verovatno će doći iz UK i Francuske, prema ovom listu, koji je takođe naveo da je oko 35 zemalja pristalo da obezbedi oružje, logističku i obaveštajnu podršku misiji.

Međutim, evropski lideri žele da sve snage na terenu u Ukrajini budu podržane američkim sigurnosnim garancijama u vidu vazdušne podrške, obaveštajnih podataka i nadzora granica. Nije jasno da li bi Trump bio spreman to da učini. Iako je rekao da bi mogao da pojača ekonomski i politički pritisak na Rusiju ako Putin ne pristane na pregovore, on je generalno bio mnogo kritičniji prema Ukrajini i predsedniku Volodimiru Zelenskom.