Nakon nekoliko dana čekanja na to da li će Rusija prihvatiti predlog od 30 dana privremenog primirja rata u Ukrajini, o kojem su se američki i ukrajinski predstavnici dogovorili na razgovorima u Saudijskoj Arabiji, predsednik Rusije Vladimir Putin je na konferenciji za novinare u Moskvi izjavio da je Rusija "saglasna", ali pritom izneo brojne uslove i "pitanja koji se moraju raspraviti". Između ostalog, on je dodao da će naredni potezi po pitanju primirja "zavisiti od toga kako se razvija situacija na terenu" u Kurskoj oblasti, delu Ruske Federacije, koji je od avgusta prošle godine ukrajinska vojska delom osvojila.
"Slažemo se sa predlogom o prekidu vatre kako bi se prekinula neprijateljstva, ali polazimo od činjenice da bi ovaj prekid vatre trebalo da dovede do trajnog mira i da otkloni osnovne uzroke ove krize", rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, nakon bilateralnog susreta u Moskvi. "Postoje pitanja o kojima tek treba da razgovaramo."
Nakon brojnih pohvala na račun američkog predsednika Donada Trumpa i "dobrog" predloga SAD o prekidu vatre, Putin je počeo da se pita šta bi značio prekid vatre u Kurskoj oblasti i da li bi "to značilo da će svi tamo otići", misleći očigledno na ukrajinske trupe. Prethodno je rekao da ukrajinske trupe više ne mogu da napuste to područje i da će morati da se "predaju ili umru".
Opširnije
Sporazum između Ukrajine i SAD o predlogu prekida vatre stavlja teret na Putina
Sporazum koji su američki i ukrajinski pregovarači postigli u Saudijskoj Arabiji o prekidu sukoba od 30 dana, sada zavisi od Vladimira Putina.
12.03.2025
SAD i Ukrajina razmatraju opcije za prekid rata, kaže Rubio
Cilj razgovora između predstavnika SAD i Ukrajine u Saudijskoj Arabiji u utorak jeste da se pomogne u razjašnjavanju koji bi kompromisi mogli biti mogući u nastojanju da se prekine vatra sa Rusijom, izjavio je američki sekretar Marco Rubio.
11.03.2025
Rusija spremna da pregovara o primirju u Ukrajini
Rusija je voljna razgovarati o privremenom primirju u Ukrajini
07.03.2025
Putin pristao da pomogne Trumpu u nuklearnim pregovorima sa Iranom
Trump je slao mešovite signale o Iranu otkako se vratio u Belu kuću.
04.03.2025
"Da ih pustimo nakon što su tamo počinili brojne zločine nad civilima ili će im ukrajinsko rukovodstvo narediti da se predaju? Šta će se to desiti? To nije jasno", rekao je Putin, dodajući da bi prekid vatre Ukrajini mogao da pruži šansu da se ponovo naoruža i povrati zamah "u trenutku kada Rusija napreduje".
"Kako će se rešavati drugi aspekti duž 2.000 kilometara linije sukoba? Kao što znate, ruske trupe napreduju praktično u svakom sektoru linije dodira i postoje svi uslovi da osvojimo prilično velike teritorije. Pa šta bi se desilo tokom tih 30 dana? Da li bi to omogućilo Ukrajini da nastavi sa prinudnom mobilizacijom i snabdevanjem Ukrajine oružjem kako bi novomobilisane jedinice mogle da budu obučene ili to neće biti urađeno?"
Bloomberg
Putin je istakao da je neodređeno i ko bi kontrolisao prekid vatre, ko će izdati naređenje da se prekinu neprijateljstva, kao i koliko će to zaista vredeti duž 2.000 kilometara dugog fronta.
"Ko će odlučiti gde je došlo do kršenja mogućeg sporazuma o prekidu vatre duž cele linije od 2.000 kilometara i ko će biti kriv? Ko će biti okrivljen za kršenje primirja? Sva ova pitanja moraju pažljivo, mukotrpno proučiti obe strane", rekao je Putin, zaključivši da je "ideja dobra".
"I mi je apsolutno podržavamo, ali postoje pitanja o kojima treba da razgovaramo i mislim da treba da pregovaramo sa našim američkim kolegama i partnerima, možda telefonskim razgovorom sa predsednikom Trumpom, ali samu ideju o okončanju ovog sukoba mirnim sredstvima mi podržavamo."
U prvoj reakciji Trump je rekao da je Putin "dao veoma obećavajuću izjavu, ali nije bila potpuna" te da je voljan da razgovara sa ruskim predsednikom kako bi obezbedio prekid vatre, preneo je Reuters.
"Nadajmo se da će Rusija učiniti pravu stvar", rekao je on.
'Imitiranje' mirovnih akcija
U četvrtak su mediji širom sveta sa nestrpljenjem čekali ruski stav, pokušavajući da dobiju bar naznaku stava Kremlja, budući da je konferencija za novinare Putina i Lukašenka nekoliko puta odlagana.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je samo izjavio da će Rusija da razmotri svoj stav o Ukrajini nakon što dobije informacije od predstavnika SAD, pri čemu je danas u Moskvu doleteo američki specijalni izaslanik za Bliski istok Steven Witkoff, američki milijarder kojeg je Trump zadužio i za pregovore sa Ukrajincima u Džedi.
Peskov je dodao da će ruski stav da bude formulisan "nakon bilateralnog dijaloga, a ne putem medija", što je pojedinim posmatračima ukazalo da Putin prvo očekuje ne samo da razgovara sa Witkoffom već verovatno telefonski i sa samim Trumpom.
Čak su mediji preneli da se taj telefonski razgovor očekuje u toku dana, ali je nešto kasnije ruska novinska agencija Interfax prenela reči Putinovog spoljnopolitičkog savetnika Jurija Ušakova da će SAD i Rusija "tek da se dogovore" o razgovoru dva predsednika, te da Kremlj ne očekuje da se to dogodi u četvrtak.
Ušakov je nešto ranije podstakao zapadne medije da objave da Rusija odbija predlog o primirju, jer je u izjavi za prvi kanal ruske državne televizije rekao da "nikome nisu potrebni koraci koji samo imitiraju mirovne akcije". On je rekao da je u razgovoru sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Michaelom Waltzom izneo ruski stav "da je to ništa drugo do privremeni predah za ukrajinsku vojsku, i ništa više".
"Naš cilj je dugoročni mirovni sporazum, koji bi uzeo u obzir legitimne interese naše zemlje i naše dobro poznate zabrinutosti. Meni se čini da nikome nisu potrebni koraci koji samo imitiraju mirovne akcije", rekao je Ušakov, pa je na insistiranje novinarke da kaže da li to znači da je ruska strana odbila ovaj dogovor – dodao da je to samo njegovo način razmišljanja, a da će konačan stav formulisati predsednik Rusije.
Putin predlaže bezbednosnu zonu
Putin je u sredu uveče u uniformi neočekivano došao u Kursku oblast na jugozapadu Rusije, koja je mesecima bila dobrim delom osvojena od ukrajinske vojske. Proteklih dana ukrajinske trupe su bile prinuđene na povlačenje zbog jačine nadiranja ruskih trupa, koja je oslobodila grad Sudžu.
Na sastanku sa generalima ruske vojske, Putin je predložio formiranje bezbednosne zone duž rusko-ukrajinske državne granice, dodavši da ruske trupe treba da "savladaju neprijatelja" u Kurskoj oblasti "što je pre moguće", te da potpuno oslobode taj ruski pogranični region.
One istakao da će zarobljene ukrajinske trupe u Kursku tretirati kao teroriste, te da je u Kurskoj oblasti Rusija postupala "humano", dodajući pritom da strani borci "nemaju prava po Ženevskoj konvenciji".
Bloomberg
U međuvremenu poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski potvrdio je da se isporuka američkog oružja Ukrajini preko Poljske vratila na prethodni nivo, nakon što ju je Trump privremeno obustavio u toku ovog meseca.
Zelenski: Moskva hoće da produži rat
Govoreći o američkim predlozima za prekid vatre, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je optužio je Rusiju da "nastoji da produži rat", pozvavši SAD da "primoraju" Moskvu da okonča rat.
"Svet tek treba da čuje smislen odgovor Rusije na predloge. Moskva nastoji da produži rat i odloži mir, što je duže moguće. Nadamo se da će pritisak SAD biti dovoljan da primora Rusiju da okonča rat", rekao je Zelenski, koji je prethodnih dana izrazio sumnju da će Rusija prihvatiti prekid vatre, ponavljajući da Ukrajina nikada neće priznati teritorije, koje je Rusija okupirala.
Bloomberg
Agencija Reuters je, pozivajući se na izjave dvojica neimenovanih zvaničnika, javila da je Moskva Vašingtonu već predstavila listu svojih zahteva za sporazum o primirju. Izvori su uslove Kremlja opisali kao široke i slične zahtevima koje je Rusija ranije postavljala Ukrajini, SAD i NATO-u. Ti raniji uslovi uključivali su zahtev da Ukrajina ne bude članica NATO-a, da se ne razmeštaju strane trupe u Ukrajini, kao i da bude međunarodno priznato da Krim i četiri ukrajinske pokrajine pripadaju Rusiji.
Rusija je poslednjih godina takođe zahtevala od SAD i NATO-a da se pozabave, kako je nazvala, "osnovnim uzrocima" rata, uključujući širenje NATO-a na istok.
Američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je ranije u četvrtak da se nada da bi do prekida vatre između Rusije i Ukrajine moglo da dođe u roku od nekoliko dana ako se ruski lideri slože.
"Evo kako bismo želeli da svet izgleda za nekoliko dana: nijedna strana ne puca jedna na onu drugu - ni rakete, ni projektili, ni meci, ništa, ni artiljerija", rekao je on novinarima na putu iz Saudijske Arabije u Kanadu. "Pucnjava prestaje, borba prestaje i počinju razgovori."
U čijem je dvorištu lopta
Bloomberg
I dok je američki državni sekretar Marco Rubio ranije govorio da je lopta sada u ruskom dvorištu, komentator austrijskog dnevnika Kurier Armin Arbeiter ističe da "sa vojnog stanovišta, Vladimir Putin verovatno ne vidi razlog da sada prihvati prekid vatre", te da ga na to može naterati jedino Trump direktno.
"Dakle, lopta je u dvorištu Donalda Trumpa. Samo on može staviti Putina pod pritisak i naterati ga da pristane na primirje koje je nepovoljno sa njegovog stanovišta. Na primer, postoji plan Kellogga, prema kojem bi Ukrajina bila preplavljena američkim oružjem. Ili masovne ekonomske sankcije protiv Rusije, koje bi prvenstveno uticale na ruski izvoz nafte i gasa", ističe Arbeiter i dodaje da će Putin "uvek ići onoliko koliko mu je dozvoljeno da ide, a Trump ga trenutno pušta".
S druge strane, britanski Daily Telegraph u svom uredničkom uvodniku ističe da bi SAD i Evropa zajedno trebalo da pritisnu Moskvu, navodeći kao primer dalju vojnu pomoć, pojačavanje isporuka i širenje kapaciteta koje se nude oružanim snagama Ukrajine.
"Ali možda je najosetljivija tačka pritiska, koja je na raspolaganju zapadnim liderima, zapravo merkantilistička: primenjujući punu snagu sankcija prema državama koje pomažu Putinu da izbegne ekonomsko gušenje njegove države", smatra uredništvo konzervativnog londonskog dnevnika, dodajući da bi američkim pregovaračima u Moskvi trebalo da bude jasna cena nepostizanja dogovora.
Prema oceni ukrajinskog politikologa Volodimira Fesenka, Kremlj je u "škakljivoj situaciji", odnosno pred dilemom Ukrajina ili Trump.
"Koliko juče se verovatno nadao da će uspeti da dobije sve - da uz pomoć Trumpa uveri Ukrajinu da kapitulira, da postepeno povrati kontrolu nad Ukrajinom i istovremeno da postigne sporazum sa Trumpom o raznim taktičkim i eventualno strateškim pitanjima. Sada mora da donese odluku", smatra Fesenko i dodaje da ako Putin "i dalje želi taktičko-strateški savez sa Trumpom kako bi ojačao svoj geopolitički položaj i smanjio svoju zavisnost od Kine, onda mora da pristane na primirje i odustane od svoje namere da natera Ukrajinu da kapitulira".
Bloomberg
Stanje na Kurskom frontu 'olakšava' primirje
Ukrajina je imala malo prostora za manevrisanje i izabrala je najbolju opciju da Trumpovu moć iskoristi, ocenjuju urednici španskog dnevnika El Mundo u uvodniku, smatrajući da ukrajinsko bezuslovno prihvatanje američkih predloga prisiljava američku vladu da sada ubedi Moskvu. Španski dnevni list poziva i na apsolutno nepoverenje prema svim stranama.
"Rusija bi mogla da iskoristi primirje da kupi vreme i osigura okupirane teritorije. Moskva bi mogla da iskoristi sporazum kao zamku da pojača svoju vojsku i povrati međunarodni položaj, koji je izgubila nakon invazije", smatra španski dnevnik, dodajući da bi Putin mogao "ponovo da prekrši sve sporazume, kao i što je učinio sa Minskim sporazumima kada je ponovo napao Ukrajinu 2022. godine".
Ruski novinar Dmitrij Kolosev pak smatra da dešavanja na frontu povećavaju šansu za primirje, budući da su ruske trupe poslednjih dana napredovale u ruskom regionu Kursk i ušle u ruski grad Sudžu, koji je ukrajinska vojska mesecima držala pod svojom kontrolom.
"Ovo povećava šanse za primirje, jer Putin barem neće morati da pregovara za region Kursk, što bi za njega značilo gubitak imidža. Sam Putin možda još nije siguran kako da reaguje i možda će čekati na novi razgovor sa Trumpom", istakao je Kolosev, a prenosi ruski portal Echo. "Iako postoji mnogo indicija da će odbiti predlog primirja (ili pokušati da ga sabotira), i dalje mislim da je moguće da će Kremlj pristati na to. Jer sklapanje sporazuma sa Trumpom je velika pobeda kojoj se Putin nada."
.webp){kind=icon}
