Putin pristao da pomogne Trumpu u nuklearnim pregovorima sa Iranom

Rusija je pristala da pomogne administraciji predsednika Donalda Trumpa u komunikaciji sa Iranom o pitanjima nuklearnog programa i njegove podrške regionalnim antiameričkim skupinama, navode izvori upoznat sa situacijom.

Trump je interesovanje preneo direktno predsedniku Vladimiru Putinu tokom telefonskog razgovora u februaru, a najviši zvaničnici iz njegove administracije razgovarali su o tome sa svojim ruskim kolegama u Saudijskoj Arabiji nekoliko dana kasnije, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti pitanja.

Zvaničnici Bele kuće nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar. Ni Rusija ni Iran nisu javno potvrdili niti demantovali te informacije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, odgovarajući na pitanja Bloomberga, da "Rusija veruje da Sjedinjene Države i Iran treba da reše sve probleme pregovorima" te da je Moskva "spremna da učini sve što je u njenoj moći da to postigne".

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova, na pitanje da li je Rusija ponudila posredovanje između Teherana i Vašingtona, rekao samo da je "prirodno" da zemlje ponude svoju pomoć.

"S obzirom na važnost ovih stvari, moguće je da će mnoge strane pokazati dobru volju i spremnost da pomognu s raznim problemima", rekao je portparol Esmaeil Baghaei tokom televizijske konferencije za novinare u ponedeljak u Teheranu. "Iz ove perspektive, prirodno je da će zemlje ponuditi pomoć ako je potrebna". Ministarstvo nije odgovorilo na upite Bloomberg Newsa.

Trump pokušava da obnovi odnose sa Putinom

Otkako je preuzeo dužnost pre otprilike šest nedelja, Trump pokušava da obnovi odnose s predsednikom Vladimirom Putinom, koje su SAD prekinule nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Dok Trump nastoji da se direktno s Putinom dogovori oko kraja tog rata - uključujući telefonski razgovor između dvojice čelnika 12. februara - obe strane su najavile da su otvorene za saradnju u drugim geopolitičkim interesima, uključujući trgovačke rute i resurse na Arktiku.

Najviši američki i ruski zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marca Rubia i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, razgovarali su o interesu Vašingtona da Moskva pomogne oko iranskih pitanja, tokom sastanka u Rijadu 18. februara, prema izvorima koji su upoznati sa situacijom, a koji su želeli da ostanu anonimni jer svi detalji tih razgovora nisu javno dostupni.

Lavrov je kasnije podelio detalje o američkom sastanku sa svojim iranskim kolegom Abbasom Araghchijem kada su se sastali u Teheranu, rekao je Araghchi na televizijskoj konferenciji za medije nakon sastanka.

Trump je slao mešovite signale o Iranu otkako se vratio u Belu kuću. Rekao je da namerava da se vrati politici "maksimalnog pritiska" iz svog prvog mandata, kao što je ponovno uvođenje sankcija i ciljanje na njene sigurnosne snage, uključujući likvidaciju visokog generala Iranske revolucionarne garde. Ali Trump je takođe rekao da želi "odmah" da počne da radi na "potvrđenom nuklearnom mirovnom sporazumu sa Iranom".

Kao dve zemlje koje su pod strogim sankcijama SAD, Rusija i Iran produbili su saradnju u trgovini i energetici, kao i sigurnosti, uključujući Rusiju, koja koristi veliki broj iranskih dronova u svom ratu protiv Ukrajine.

Međutim, nije jasno koliko će Teheran biti otvoren prema bilo kakvom američkom predlogu posredovanom preko Rusije. Mnogi radikali, koji dominiraju moćnim institucijama poput IRGC-a i pravosuđa, javno su se protivili bilo kakvom angažmanu sa Vašingtonom.

Prošlog meseca, vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei rekao je da se Trumpu ne može verovati - budući da se povukao iz nuklearnog sporazuma iz Obaminog perioda - te da Iran neće biti prisiljen na pregovore.

Iranski predsednik Masoud Pezeshkian, reformista koji podržava obnovu nuklearnog sporazuma, rekao je prošle sedmice da će ostaviti po strani svoje lično uverenje o potrebi angažmana SAD i podržati Khameneijevo protivljenje pregovorima dok Vašington nastavlja da sankcioniše iransku ekonomiju.

Uprkos javnom stavu, "i Sjedinjene Države i Iran pokušavaju da pronađu kanale komunikacije, one produktivne koji bi označili početak dijaloga", rekao je Nikolay Kozhanov, vanredni profesor Univerziteta u Kataru. Svako razumevanje između SAD i Irana bilo bi "složeno", a SAD bi ponudile ublažavanje sankcija, dok bi Iran pristao da obuzda svoje regionalne ambicije, dodao je Kozhanov.

Iranski visoko obogaćeni uran | IAEA je potvrdila da je Iran povećao stopu proizvodnje HEU sedam puta/Bloomberg

SAD već dugo sumnjaju da Iran koristi nuklearni sektor za zaštitu tajne vojne dimenzije koji postoji decenijama. Iran je više puta poricao da želi nuklearno oružje i insistira na tome da je njegov atomski program namenjen isključivo mirnodopskim svrhama, uključujući nuklearne elektrane koje delimično finansira Rusija.

Nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija u ponedeljak je izjavio da bi SAD i Iran trebalo da započnu razgovore i da na visokom nivou razgovara sa Belom kućom o tom pitanju. To je usledilo nakon prošlonedeljnog upozorenja da su zalihe fisilnog materijala Teherana (materijali u kojim se sporim neutronima može izazvati nuklearna fisija) porasle za više od 50 procenata od Trumpovog izbora.

Iranski zvaničnici takođe su pod intenzivnim pritiskom da pruže ekonomsku pomoć stanovništvu iscrpljenom akutnom krizom troškova života koja je pogoršana američkim sankcijama pod administracijom Trumpa i predsednika Joea Bidena.

Iran je takođe zaključan u ratu sa najvećim američkim saveznikom Izraelom i obećao je da će nastaviti da se bori uprkos tome što Izrael ozbiljno oslabi ključne zastupnike Teherana, Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu. Obe grupe su SAD i druge zemlje proglasile terorističkim organizacijama.