Bjelić: Carinski rat SAD i EU najviše pogađa potrošače

Trumpove carine na uvoz čelika i aluminijuma celom svetu, pa tako i EU, stupile su na snagu 12. marta, dok je EU odmah najavila kontracarine koje se očekuju od 1. aprila. Trgovinski rat između Evrope i Amerike svima donosi štetu, a najviše će trpeti potrošači s obe strane Atlantika, kaže Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On naglašava da odgovor EU na Trumpovo uvođenje carina predstavlja odmazdu i da "povećanje carina vodi ka gubitku obe strane u trgovini".

"Najviše su na udaru potrošači i u jednoj i drugoj zemlji. Kada pogledate ekonomsku teoriju, videćete da su carine negativni instrument i da mogu da ga koriste samo velike države. Kako je Amerika centralna privreda u svetskoj privredi, bez obzira na to kome oni uvedu carine to će se reflektovati na sve druge zemlje. Na udaru će se naći potrošači na obe strane jer će robu koju žele da kupe plaćati po mnogo višim cenama", istakao je Bjelić u emisiji "Sedam" Bloomberg Adrija TV.

Prema njegovim rečima, cilj carina je da se smanji uvoz proizvoda na koje su carine stavljene. "Kada uvodite carine, jedna od opcija odmazde je i da proširite broj proizvoda na koji se carine uvode. Ta spirala može da se nastavi unedogled", smatra Bjelić.

Ipak, on ukazuje na to da je EU mnogo više na udaru svih ovih dešavanja u svetu nego što je to SAD.

"EU je imala veoma intenzivne trgovinske odnose sa Rusijom, protiv koje je i ona uvela nekoliko paketa sankcija. Sve to zajedno negativno utiče na konkurentnost evropskih industrija."

Bjelić kaže da se na ovaj način iz jednog perioda globalizacije sada stvaraju regionalni blokovi. "Ulazimo u još veću neizvesnost. To je ono što je najnegativnije u ovom trgovinskom ratu. Mogućnost da će doći neke nove carine... Kompanije nisu sigurne da li neku robu da pakuju, da li da je šalju, da li će doći nove carine..."

Prema njegovim rečima, trpe i potrošači u SAD. "Oni su navikli na brojne proizvode u toj globalnoj privredi, kao na primer da jedu voće iz Perua ili da piju šampanjac iz Francuske. Sada će im to biti mnogo skuplje, možda čak i onemogućeno."

Trgovinski rat utiče negativno i na privredu i industriju SAD. "Amerika je bila najveći svetski investitor. Tako da imate brojne evropske kompanije koje su zapravo filijale američkih firmi. Dakle, dosta kompanija koje izvoze iz Evrope u SAD su američke, pa će to uticati i na narušavanje finansijskog interesa američkih kompanija."

Posledica svega toga, kaže Bjelić, verovatno će biti preusmeravanje trgovine. "Verovatno će EU sa Kanadom naći neki dogovor, umesto sa SAD. A kada dođe do preusmeravanja trgovine, onda je teško da se ona vrati na stare staze."

On dodaje da se Evropa nalazi u nezgodnoj poziciji jer je SAD više udaljena od ovog regiona.

"Trgovinski ratovi su zabeleženi poslednji put krajem 19. veka. Tako da je ovo neka nova situacija, potpuno neizvesna, koja najviše negativno utiče na svetsku privredu", zaključuje Bjelić.

Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije kaže da se svet kreće ka fragmentaciji globalne privrede, a protekcionizam se vraća na velika vrata. Time se smanjuju potencijali rasta, imajući u vidu da je svetska privreda decenijama rasla kroz slobodnu trgovinu.
Prema njegovim rečima, indirektni uticaj carina se vidi u pogledu porasta cena, troškova proizvodnje, pa će dodatno uticati na pad konkurentnosti evropske privrede, a onda se to odražava na pad ekonomske dinamike i pad tražnje za proizvodima.

Zemlje kojima Trump uvodi carine su uvezane kroz globalne lance snabdevanja, a veće carine povećavaju troškove proizvodnje. Preusmeravanje lanca snabdevanja za kompanije zahteva dodatne troškove u novu infrastrukturu, logistiku i partnerstva. Taj proces je skup i dugotrajan. Ako kompanije suočene s visokim troškovima zbog carina smanje svoje profite, one mogu redukovati ulaganja u istraživanje i razvoj. To može imati dugoročne negativne efekte na inovacije i konkurentnost.

Trumpove carine direktno pogađaju i američka domaćinstva, jer bi mogle da dignu cenu uvozne robe.

Prema prvim procenama američkih ekonomista, uvozne kompanije sa sedištem u SAD povećale bi cene kako bi apsorbovale bar deo dodatnih troškova. U najgorem slučaju, potencijalni ekonomski uticaj mogao bi da iznosi oko 835 dolara po osobi, ili 3.242 dolara za četvoročlanu porodicu.

Svetska banka ukazuje da bi povećanje američkih carina za sve trgovinske partnere od 10 procentnih poena u 2025. moglo da uspori privredni rast za 0,3 odsto ove godine, ako američki trgovinski partneri uzvrate sopstvenim carinama. Kada su u pitanju zemlje u razvoju, njihov privredni rast će iznositi skromnih četiri odsto u 2025-2026, što je za trećinu ispod proseka u dvehiljaditim, te za petinu niže nego što je bio prosečan rast 2010-2019.
 

 

- Tekst napisan uz pomoć Jelisavete Lazarević i Marka Perožića.