Trumpova pretnja carinama vrednim 1,4 biliona dolara tera kompanije da traže zaštitu

Proizvođač Ozempica Novo Nordisk A/S planira da proizvodi više svojih lekova za američko tržište u zemlji; Boeing Co. rizikuje zagušeni lanac snabdevanja i veće troškove aviona koje možda neće moći da podnese; Kineski onlajn trgovac na malo Shein Group Ltd. nudi podsticaje svojim vrhunskim dobavljačima odeće da uspostave nove proizvodne kapacitete u Vijetnamu.

Kompanije širom sveta traže zaštitu od pomahnitalih carina predsednika Donalda Trumpa, planirajući najgore, dok pokušavaju da razjasne za koga će važiti poništavanje ili izuzeće od carina.

Rukovodioci u korporacijama računaju potencijalne troškove carina, njihov uticaj na prodaju, profit i udeo na tržištu. Mnoge kompanije uspostavljaju "carinske radne grupe" kako bi ublažile posledice tih mera.

U prvim nedeljama svog mandata Trump je uveo carine na oko 1,4 biliona dolara na uvoza robe iz Kanade, Meksika i Kine, što je više nego trostruko u odnosu na kinesku robu vrednu 380 milijardi dolara, koja je bila pogođena takvim nametima tokom njegovog prvog mandata, prema procenama Poreske fondacije. Kasnije je odložio i smanjio te pretnje Kanadi i Meksiku. Ali njegovi napori da promeni američku ekonomiju uzdrmali su finansijska tržišta.

Takođe su ostavile kompanije, od proizvođača automobila Stellantis NV i Volkswagen AG do farmaceutskih kompanija Sandoz Group AG i Eli Lilly & Co. i prodavaca Valmart Inc., Target Corp. i Temua, da se bore sa uticajem carina i pronađu odgovor. Konfuzija delimično potiče od činjenice da je svetska trgovina postala neraskidivo povezana tokom poslednjih nekoliko decenija, zbog čega je teško predvideti ishod takvih mera, kaže Florent Menegaux, izvršni direktor kompanije Michelin.

"U globalizovanom svetu, mehanizmi su veoma složeni. Ako počnete da uvodite carine, postaje veoma, veoma delikatno razumeti koje će biti posledice", rekao je on u intervjuu, navodeći kao primer da za vozilo sastavljeno u SAD, delovi mogu da pređu granice 53 puta – što carine čini noćnom morom za logistiku.

Bloomberg

 

Dok kompanije još uvek tumače političke izjave koje se stalno menjaju, pojavljuju se neke širi trendovi. Mnogi, poput evropskih kompanija za automobilske delove Continental AG, Schaeffler AG i Valeo SE, kažu da nemaju izbora nego da prebace veće troškove na potrošače.

"Za nas je jasno: ne možemo da snosimo dodatne obaveze i o tome obaveštavamo naše klijente", rekao je u intervjuu finansijski direktor Continentala Olaf Schick. Nemačka kompanija ima 20 fabrika u Meksiku i ostvarila je petinu grupne prodaje u SAD prošle godine.

Trumpova administracija polaže nade u to da carine mogu da preurede američku ekonomiju tako što će primorati preduzeća koja prodaju kupcima u zemlji da prave svoje proizvode lokalno. Dok su kompanije proizvođača guma Pirelli & C SpA i farmaceutski gigant Eli Lilly među nekoliko onih koje su obećale da će povećati svoju proizvodnju u SAD, industrijske grupe upozoravaju da bi takvi projekti mogli potrajati.

"Fabrika guma nije jednostavna fabrika za sklapanje", rekao je Menegaux. "Minimalna investicija za fabriku guma je 600 miliona dolara. Iako proces ubrzate što je više moguće, potrebno je tri godine da biste došli do mogućnosti da proizvedete prvu gumu." U bliskoj budućnosti, kompanija neće imati drugog izbora osim da podigne cene, rekao je on.

Neće sve kompanije moći da prenesu veće troškove. Stellantis i Volkswagen bi mogli da dođu u situaciju da im carine na vozila koja uvoze iz Meksika i Kanade izbrišu 5,21 milijardu evra zarade ove godine, procenjuje Bloomberg Intelligences. S&P je ovog meseca snizio kreditni rejting Stellantisa zbog mogućeg potencijalnog uticaja.

Vlasnik brendova Jeep, Ram, Chrysler i Dodge mogao bi da uveze oko 417.000 vozila u SAD ove godine iz te dve zemlje, kaže viši analitičar industrije Michael Dean. On dodaje da intenzivna konkurencija i višak kapaciteta znače da kompanija ima "ograničene mogućnosti da ovaj dodatni trošak prebaci na kupce".

Proizvođači automobila bi se na kraju takođe mogli suočiti sa većim nametima na svoj uvoz iz Evrope. Trump je zapretio EU carinama od 25 odsto, a farmaceutski proizvodi, automobili i poljoprivreda označeni su kao industrije oko kojih se posebno brine.

"Ako se to dogodi, to će nam otežati situaciju jer uvozimo mnogo automobila u SAD iz Evrope", rekao je izvršni direktor Volvo Car AB Jim Rowan. "Dakle, onda moramo da počnemo da razmišljamo o proizvodnji više automobila u SAD. Imamo kapacitet u Čarlstonu. Tako da bismo to mogli da uradimo."

Bloomberg

 

Za Boing, iako će carine povećati troškove za delove kao što je stajni trap koji kupuju od Kanade, veća briga je da će nabavka komponenti postati otežana. Izvršni direktor Kelly Ortberg rekla je radnicima tokom obraćanja u kompaniji da bi se carine mogle pretvoriti u "problem kontinuiteta snabdevanja".

Održavanje nesmetanog kretanja zaliha je takođe briga za američke trgovce na malo kao što su Target i Walmart koji svoju robu nabavljaju iz zemalja poput Kine. Očekuju potencijalna povećanja cena iako još nisu sigurni šta će carine podrazumevati.

"U zavisnosti od nivoa carina, moraćemo da preduzmemo određeni nivo akcije", rekao je generalni direktor Targeta Brian Cornell novinarima prošle nedelje.

Walmart je zatražio od nekih kineskih dobavljača da smanje svoje cene za čak 10 odsto po rundi carina, čime ih u suštini ih tera da pomognu i snose deo troškova Trumpovih carina. To stvara uznemirenost kod nekih dobavljača, koji već rade sa malim proizvođačima, i izazvalo je gnev kineske vlade.

Gigant za onlajn kupovinu Temu otišao je toliko daleko da je izmenio svoj poslovni model, odričući se značajne kontrole nad svojim snabdevanjem u Kini, suočenim sa novim carinama. Rizikujući da poveća cene na aplikaciji za kupovinu sa niskim budžetom, kompanija traži od fabrika da same šalju svoje proizvode u velikim količinama u američka skladišta, usvajajući ono što nazivaju "polukontrolisanim" okvirom, gde samo upravljaju onlajn tržištem.

Neke kompanije kao što je švajcarska Galderma Group AG – proizvođač popularne kreme za kožu Cetaphil – traže druga tržišta kako bi nadoknadile neke od efekata carina.

 Izvršni direktor Pfizera Albert Bourla/Bloomberg

 

"Uvek imamo priliku da preusmerimo prodaju na međunarodna tržišta gde imamo veoma, veoma snažan napredak", rekao je izvršni direktor Flemming Ornskov u intervjuu.

Ali to je možda lakše reći nego učiniti. SAD čine oko 40 odsto prodaje Galderme.

Za proizvođače lekova, uticaj će zavisiti od toga da li je cilj određeni proizvod ili aktivni farmaceutski sastojak, rekli su rukovodioci industrije. Ako je ovo drugo, mnoge od najvećih farmaceutskih kompanija bile bi pogođene jer se taj osnovni sastojak uglavnom proizvodi u Kini i Indiji, rekli su.

Sandoz, koji proizvodi generičke lekove uglavnom izvan SAD, rekao je da je malo verovatno da će povećati proizvodnju u zemlji osim ako ne dođe do fundamentalnih promena u načinu kupovine lekova, što sugeriše da će cene njegovih lekova rasti.

"Kratkoročno, mislim da će to dovesti do još veće nestabilnosti pristupa pacijentima", rekao je u intervjuu generalni direktor švajcarske kompanije Richard Saynor. U srednjem roku, poskupljenje će se preneti na platiše i na kraju na pacijente, rekao je on.

Eli Lilly je u međuvremenu rekao da će potrošiti najmanje 27 milijardi dolara na izgradnju četiri proizvodna postrojenja u SAD koja će biti dostupna u narednih pet godina, od kojih će tri proizvoditi aktivne sastojke.

S druge strane, Pfizer Inc. je podložniji carinama u EU, gde proizvođač lekova ima proizvodne pogone, rekao je izvršni direktor Albert Bourla. Kompanija ima najmanje 10 fabrika širom Evrope, navodi se na njenoj veb-stranici.

"Čekamo da vidimo kako će se to dalje razvijati", rekao je izvršni direktor.

 

- U pisanju teksta pomogli: Wilfried Eckl-Dorna, Lily Meier, Monica Raymunt, Sonja Wind, Allyson Versprille, Zheping Huang, Daniela Wei, Luz Ding, Charlie Zhu, Lulu Shen, Madison Muller, Daniele Lepido, Paula Doenecke, Ashleigh Furlong, Jaewon Kang, Brendan Murray, Eric Pfanner i Rafaela Lindeberg.