Groznica na Kapitolu: Amerikance ne zanimaju Trumpove geopolitičke pobede

Najniža tačka mandata

Rast BDP-a u četvrtom tromesečju od 1,4 odsto znatno je podbacio u odnosu na optimistična očekivanja finansijskih tržišta koja su očekivala bolji rezultat za barem jedan odsto. S tri odsto, inflacija je manje-više ista, čak i nešto viša nego pre godinu dana, kada je Trump napao bivšeg predsednika SAD Joea Bidena, tvrdeći da mu je ostavio ekonomski kolaps.

Američka ekonomija još uvek čeka zlatno doba koje je Trump najavio u svom inauguracionom govoru. Tome treba dodati i najnoviji udarac Vrhovnog suda SAD Trumpovoj geoekonomskoj agendi "Amerika na prvom mestu" (America First). Trenutno je potpuno nejasno kako će na funkcionisanje ekonomije uticati istorijska odluka sudstva o vanrednim carinama od petka i Trumpovo naknadno refleksno povećanje carinske stope na 15 odsto; do sada svakako nisu imali željeni pozitivan učinak. Delimično i zbog toga što je predsednik carine koristio kao švajcarski nož za razne pregovore s američkim suparnicima (Kina), ali i kao oblik pritiska na saveznike (EU).

Vidno razjareni američki predsednik je na konferenciji za novinare nakon odluke suda pribegao niskim ličnim kritikama na račun vrhovnih sudija, poručivši da su zbog poništenja carina "sramota za svoje porodice". "Wall Street Journal" je objavio da je Trumpova reakcija na sudsku odluku o carinama najniža tačka njegova mandata budući da je imenovanja konzervativnih sudija shvatio kao razmenu za njihovu apsolutnu podršku.

 

Trumpov povratak na domaći teren

Tako je Trump, neposredno uoči svog prvog govora o stanju nacije u drugom mandatu, koji bi zbog brojnih izazova pred SAD mogao biti jedan od najvažnijih u istoriji, izgubio svoje glavno ekonomsko, unutrašnje i geopolitičko oruđe: carine. Veliko je pitanje kakav će biti njegov govor, budući da su mnogi analitičari predviđali kako će predsednik taj važan nastup u Kongresu iskoristiti upravo za rezime pozitivnih učinka svoje sporne trgovinske politike na američku ekonomiju.

Tome se nadaju i njegovi najbliži savetnici koji su uvereni da Trumpova Bela kuća preveliku pažnju posvećuje spoljnopolitičkim pitanjima, dok Amerikance brine rast troškova. To je ujedno i glavni razlog zašto Trump gubi potporu u svojoj biračkoj MAGA bazi (Trumpov moto Make America Great Again, odnosno Učinimo Ameriku ponovo velikom, prim. prev.). "Povećanje carina uticalo je na nešto više cene uvezenih proizvoda, a delimično i na samu proizvodnju u SAD (zbog skupljih uvezenih inputa), što je donekle usporilo rast domaće potrošnje", sažeo je negativne posledice trgovinskog rata za Amerikance glavni ekonomista Privredne komore Slovenije (GZS) Bojan Ivanc.

"S Trumpom je postalo jasno da osim demokrata i umerenih aktera strpljenje gube i njegovei pristalice, umereni republikanski političari, a posebno poslovni ljudi", tvrdi Tomaž Deželan, politikolog na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani. "Snažno se pokrenulo i pitanje socijalne sigurnosti, što takođe direktno utiče na MAGA jezgro", ističe on.

Trump je u proteklih godinu dana izgubio važne saveznike u ideološki ekstremnom, ali čvrstom i vernom krugu pristalica. Ove godine u dvorani na Kapitolu neće biti ratoborne kongresmenke iz Džordžije i portparolke MAGA pokreta Marjorie Taylor Greene, koja je Bidena tokom govora u Kongresu 2023. godine častila povicima da je lažljivac. "Predvodnica MAGA pokreta okrenula se protiv Trumpa", izjavila je Lisa Desjardins iz PBS Newsa u televizijskom programu "Washington Week with the Atlantic", govoreći o Trumpovom gubitku ključnih pristalica. Ocenila je da se predsednik mora da se "vrati u svakodnevne živote Amerikanaca koji su njegovi birači i tamo gde najviše gubi podršku". To bi, naglasila je ona, trebalo da bude glavna tema današnjeg obraćanja američkom narodu ako želi da se ponovno poveže sa svojim biračkim telom."

 

Dostignuća koja ne dotiču Amerikance

Međutim, Trump svoju energiju i politiku uporno usmerava u geopolitičke napore. Osim što je oteo Nicolása Madura, samoproglašeni mirotvorac lično nadgleda mirovne pregovore u Ukrajini i obnovu Gaze, dok istovremeno priprema SAD za napad na Iran. U međuvremenu, američka ekonomija ne daje nikakve uverljivije rezultate kojima bi se predsednik mogao pohvaliti u poređenju sa svojim spoljnopolitičkim dostignućima. Problem je u tome što spoljnopolitičke teme Amerikance niti brinu niti zanimaju toliko koliko skupoća, pitanje kupovne moći i migracije. "Govoriće o okončanju ratova i o Venecueli, ali to nisu teme koje zanimaju republikance", ocenio je kolumnista "New York Timesa" Peter Baker u televizijskoj raspravi uoči govora.

"Može govoriti o Iranu, ali to je još jedan potencijalni razdor s republikanskom glasačkom i kongresnom bazom jer je Trump u predizbornoj kampanji obećavao da se neće uplitati u ratove na Bliskom istoku", upozorio je on i dodao da se predsednik preterano usredsređuje na spoljnu politiku. Članovi administracije su frustrirani jer Trump odbija da govori o ekonomskim pitanjima koja se tiču svakodnevnog života Amerikanaca, već radije govori o svemu ostalome, navodi Baker.

Trump i njegovi ministri vole da se hvale kako dobro stoji Wall Street, što bi trebalo biti sinonim za prosperitet u realnoj ekonomiji i u džepovima prosečnog Amerikanca. To je najjasnije učinila, među ostalima, ministarka pravde SAD Pam Bondi nakon što su je članovi Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma ranije ovog meseca ispitivali o objavljivanju dokumenata u slučaju Epstein i krivičnim gonjenju njenog šefa. "Dow Jones je trenutno iznad 50.000 bodova, S&P je na gotovo 7.000, a Nasdaq ruši rekorde. O tome bi trebalo da razgovaramo", deplasirano je uzvraćala uzrujana Bondi.

Međutim, američka ekonomija je u 2025. godini porasla za 2,2 odsto, što je osetno manje od rasta od 2,8 odsto u 2024. godini. Pad se, između ostalog, može pripisati i dodatnoj kolateralnoj šteti Trumpovog obračuna s demokratama. Privremena obustava rada savezne vlade uskratila je vodećoj svetskoj ekonomiji najmanje jedan procentni poen rasta.

 

Rat pred vratima

Posmatrači kažu da je, iako se Trump snažno fokusira na spoljnu politiku, njegov cilj pre svega lične prirode i manje usmeren na održavanju američkog geoekonomskog primata. To razotkriva njegova opsesija Nobelovom nagradom za mir, koja odražava njegovu nameru da sebi obezbedi nasleđe mirotvorca.

 

 

U svom inauguracionom govoru Trump je obećao da se neće mešati u "večne ratove" svojih demokratskih prethodnika na Bliskom istoku. Međutim, taj problematični region od samog početka obeležava njegov drugi mandat.

Perzijski zaliv bio je odredište njegove prve posete inostranstvu, a prošlog leta SAD su bombardovale iranska nuklearna postrojenja, što je bio prvi direktni napad na Iran od kraja 1980-ih godina. Njegova interpretacija multilateralne organizacije, Odbor za mir, osmišljena je kao međunarodno telo za rešavanje sukoba u Gazi, dok su SAD, zbog zastoja u pregovorima i eskalacije nasilja nad demonstrantima, u region uputio borbene grupe dva nosača aviona.

"Naprosto nije jasno kakva je politika SAD prema Iranu; dok se u regionu okuplja moćna američka armada, ljudi strahuju da smo na rubu novog rata na Bliskom istoku a da ne znamo tačno zašto", Trumpovu je spoljnopolitičku agendu, koja će verovatno obeležiti njegovo današnje obraćanje sugrađanima, sažela Susan Glasser, novinarka časopisa "The New Yorker".