Zlato prešlo 3.000 dolara, a Trump ubrzava rekordni rast

Cene zlata su prvi put u istoriji premašile 3.000 dolara po unci, podstaknute kupovinom od strane centralnih banaka, ekonomskom nestabilnosti širom sveta i pokušajima predsednika Donalda Trumpa da prepravi pravila globalne trgovine uvođenjem carina saveznicima i strateškim rivalima.

Zlato je poraslo za čak 0,4 odsto, dostigavši 3.001,20 dolara po unci u petak.

Prelazak kroz psihološku granicu od 3.000 dolara ponovo potvrđuje vekovnu ulogu zlata kao skladišta vrednosti u turbulentnim vremenima i pokazatelja straha na tržištima. U poslednjih četvrt veka, cena zlata je porasla deset puta, nadmašujući čak i S&P 500, referentni indeks za američke akcije, koji se učetvorostručio u istom periodu.

Dok su trgovci čekali na uvođenje carina, cene zlata u SAD su porasle iznad drugih međunarodnih standarda, što je podstaklo trgovce da u velikim količinama šalju zlato u Ameriku pre nego što takse stupe na snagu. Više od 23 miliona unci zlata, u vrednosti od oko 70 milijardi dolara, ušlo je u skladišta Njujorške berze Comex između dana izbora i 12. marta. Taj priliv je bio toliko veliki da je pomogao da američki trgovinski deficit dostigne rekord u januaru.

Poskupljenja zlata obično prate šire ekonomske i političke potrese. Taj metal je probio granicu od 1.000 dolara po unci nakon finansijske krize, a prešao je 2.000 dolara tokom pandemije kovida 19. Cene su opale ka 1.600 dolara nakon pandemije, ali su ponovo počele da rastu 2023. godine, podstaknute centralnim bankama koje su kupovale zlato kako bi se diverzifikovale od dolara, zbog straha da ih ta valuta čini ranjivim na kaznene mere SAD.

Početkom 2024. godine tržište je ponovo skočilo, podstaknuto kupovinom u Kini, gde su zabrinutosti zbog ekonomije zemlje rasle. Rast je dobio dodatni zamah nakon američkih izbora, jer su tržišta upijala agresivnu trgovinsku politiku nove administracije.

"Zlato je imovina koja može da očuva vrednost pod najvećim brojem makroekonomskih poremećaja koje smo videli", rekao je Thomas Kertsos, menadžer portfolija u First Eagle Investment Management LLC. "Videli smo da je zlato tokom vekova uspelo da se, uprkos volatilnosti, uvek vrati na srednju vrednost i uvek održi svoju kupovnu moć, a sve to uz pružanje značajne likvidnosti."

Nedavni rast cena zlata dogodio se uprkos onome, što bi obično bili nepovoljni faktori: višim kamatnim stopama i snažnom američkom dolaru. Kada obveznice ili novac na bankovnim računima donose solidan prihod, zlato, koje ne generiše kamatu, postaje manje privlačno. Američki dolar je glavna valuta u kojoj se zlato kupuje i prodaje. Kada postane skuplji za držaoce drugih valuta, to obično dovodi do pritiska na prodaju metala.

Bloomberg

 

Ovoga puta, iste te sile su privukle nove kupce na tržište. Kako je juan pao u odnosu na dolar, kineski investitori su masovno ulazili. Visoka inflacija širom sveta takođe je povećala privlačnost zlata kao skladišta vrednosti. A tu su i strahovi investitora da će propustiti poslednji rast cena zlata.

"Mnogo investitora je propustilo priliku kada je zlato prešlo 2.400, 2.500, 2.600 dolara. Mi smo stalno govorili: 'ovo neće trajati, doći će do korekcije i zlato će se konsolidovati'", rekao je Philip Newman, osnivač konsultantske firme Metals Focus. "Međutim, to se nije dogodilo. Mislim da je postojala svest da investitori ne žele da propuste priliku da zlato dostigne 3.000 dolara."

Ali najvažniji faktor koji je pokretao cenu zlata u 2025. godini bila je agresivna i nepredvidiva trgovinska politika nove američke vlade. Predsednik Trump je uveo carine Kanadi, Meksiku i Evropskoj uniji na kineske proizvode, i na sve uvoze čelika i aluminijuma. Nakon što je EU uzvratila kontracarinama, SAD su naznačile da će trgovinski rat eskalirati.

Trumpova administracija je zapretila širim poremećajima globalnog poretka. Predsednik je naznačio da su SAD spremne da koriste ekonomsku prisilu, ili čak silu, kako bi preuzele kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom; a predložio je veoma kontroverzan plan rekonstrukcije Gaze. Nakon što je u februaru šokirao evropske saveznike najavom da će SAD započeti pregovore sa Rusijom o budućnosti Ukrajine, Trumpova administracija je dovela u pitanje američke bezbednosne garancije za Evropu, koje su decenijama podržavale mir i stabilnost.

"Imate ogromnu nesigurnost koja dolazi iz američke politike i koja ove godine baca svoju senku na globalnu ekonomiju", rekao je Ian Samson, menadžer portfolija za višestruka ulaganja u Fidelityju u Singapuru.

Bloomberg

 

Osnove za poskupljenje zlata delimično su postavljene oprezom globalnih centralnih banaka u vezi sa prevelikim oslanjanjem na američki dolar, što je takođe odraz geopolitičke nesigurnosti.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, mnoge ruske dolarske imovine držane u inostranstvu bile su zamrznute. Centralne banke su obratile pažnju: dolar se može koristiti kao oružje, sa mogućnošću da im pristup finansijskom sistemu bude zatvoren na zahtev SAD. Od invazije, kupovina zlata od strane centralnih banaka se udvostručila, sa oko 500 metričkih tona godišnje na više od 1.000.

Bloomberg

 

Kina, koju su uzastopne američke vlade smatrale geopolitičkim rivalom, znatno je povećala svoje kupovine 2022. godine. Iako je njeno kupovanje usporilo kako su cene porasle, druge centralne banke su preuzele veći deo, a Poljska, Indija i Turska su bile najveći kupci prošle godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato.

Uprkos svom rastu, zlato je još uvek daleko od svog rekordnog vrha prilagođenog inflaciji, koji je postavljen 1980. godine i iznosi oko 3.800 dolara po unci. Tada su kombinacija slabog ekonomskog rasta, neobuzdane inflacije i rastućih geopolitičkih napetosti izazvali skok cena, a neki analitičari veruju da će slične sile nastaviti da teraju zlato ka neistraženim teritorijama 2025. godine.

Bloomberg

 

Rast do 3.000 dolara dogodio se brže nego što je većina glavnih analitičara predviđala. Tokom prošle godine, kako je cena odlučno prešla ključne psihološke granice od 2.000 i 2.500 dolara, većina analitičara je podigla svoje prognoze, umesto da promeni svoje mišljenje. Neki analitičari već imaju prognozu za sledeću veliku granicu.

"Da bi dostiglo 3.500 dolara po unci, potražnja za investicijama bi morala da poraste za 10 odsto", rekli su analitičari Banke Amerike predvođeni Michaelom Widmerom u belešci od 12. februara. "To je mnogo, ali nije nemoguće."

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar