Ko su najveći svetski proizvođači zlata

Cene zlata u proteklih pet godina, zahvaljujući između ostalog i inflacionom okruženju, porasle su za 80 odsto, te je ovaj plemeniti metal ponovo došao u investicioni fokus. Uncom zlata na svetskim tržištima ovih dana trguje se po ceni od oko 2.900 dolara, te ne bi bilo iznenađujuće da uskoro premaši i psihološku granicu od tri hiljade dolara.

Tim povodom bacili smo pogled na svetsku proizvodnju zlata, u kojoj dominiraju države sa velikim teritorijama. Prema procenama Američkog geološkog zavoda (engl. United States Geological Survey – USGS), prošle godine je u svetu proizvedeno oko 3.300 tona zlata, pedesetak tona više nego u 2023. godini.

Najveći proizvođač bila je Kina sa 380 tona. Vrhunac proizvodnje ta je država dostigla 2016. godine sa iskopanih 455 tona zlata, ali uprkos padu, godišnja proizvodnja joj nije pala ispod 300 tona. Pored toga što prednjači u proizvodnji, Kina je i jedan od najvećih svetskih potrošača zlata, sa godišnjom potrošnjom koja prelazi 800 tona.

Na drugom mestu prošle godine našla se Rusija sa proizvodnjom od 310 tona, što je ostalo na nivou iz 2023. godine. Kao i kod drugih država, proizvodnja zlata u Rusiji se ne menja drastično iz godine u godinu, ali se u dužim periodima mogu uočiti preovlađujući trendovi – još 2017. godine Rusija je proizvodila 255 tona.

Nakon Rusije sledi Australija sa prošlogodišnjom proizvodnjom od 290 tona, dok listu pet najvećih popunjavaju i Kanada sa 200 tona i Sjedinjene Američke Države sa proizvodnjom od 160 tona zlata.

 

 

Uz prosečnu cenu zlata od oko 2.400 dolara po unci u 2024. godini, ukupna godišnja globalna proizvodnja prošle godine vredela je oko 250 milijardi dolara.

Američki geološki zavod navodi da se oko 45 odsto godišnje proizvodnje zlata potroši na izradu nakita, dok centralne banke i slične institucije kupuju dodatnih 21 odsto, 19 odsto se slije u poluge, sedam odsto se troši za izradu kovanica i medalja, oko šest odsto završi u elektronici i elektroindustriji, a preostali jedan odsto se koristi u ostale svrhe.

Investicija za penziju

Zlato se kao investicija najčešće pominje u periodima raznih kriza. Pored direktne kupovine poluga ili nakita, u zlato se može investirati i posredno, putem kupovine udela u investicionim fondovima koji su povezani sa cenom zlata ili kompanijama koje ga proizvode, kao i kupovinom akcija rudarskih kompanija.

Na tu taktiku su se odlučili i pojedini penzioni fondovi u Adria regionu. Primera radi, hrvatski AZ fondovi drže akcije dva velika proizvođača zlata – Newmont Corpa i Barrick Golda, dok Raiffeisen penzioni fondovi poseduju vlasnički udeo u Barricku.

Gotovo polovina svetske proizvodnje zlata završi prerađena u nakit | Qilai Shen/Bloomberg

 

Prema dostupnim podacima, ove dve kompanije zaslužne su za oko desetinu ukupne svetske proizvodnje zlata. Newmont se često proglašava najvećim svetskim proizvođačem, a njihov plan proizvodnje iznosio je 6,9 miliona unci, što odgovara 215 tona. Barrick je prošle godine završio sa proizvodnjom od 3,9 miliona unci, odnosno oko 120 tona zlata.

U apsolutnim iznosima, cena zlata ovih dana je na najvišim nivoima u istoriji. Nivo od hiljadu dolara po unci prvi put je premašen pre otprilike 15 godina, a nivo od dve hiljade dolara postignut je u avgustu 2020. godine, zahvaljujući pandemiji.

Blistavi izgledi

Ipak, bez obzira na trenutne visoke cene, zlato nije najskuplje što je ikada bilo. Kada se cena prilagodi za inflaciju, zlato je u januaru 1980. bilo skuplje – u jednom trenutku dostiglo je 850 dolara po unci, što bi u današnjim uslovima iznosilo blizu 3.500 dolara.

Visoka vrednost zlata na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete godine 20. veka bila je posledica više faktora. Početkom sedamdesetih, američki dolar više nije bio vezan za zlato, a u narednim godinama rast cena zlata doprineo je stagflaciji u Americi – visokoj inflaciji, visokoj nezaposlenosti i niskom ekonomskom rastu. Ti problemi su kulminirali krajem sedamdesetih, odnosno početkom osamdesetih.

Aktuelni izgledi za globalnu ekonomiju takođe nisu blistavi, što dodatno objašnjava zašto je zlato ponovo zasijalo pred investitorima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar