Putin zahteva obustavu isporuka oružja Ukrajini tokom primirja

Ruski predsednik Vladimir Putin zahteva obustavu svih isporuka oružja Ukrajini tokom primirja koje je predložio njegov američki kolega Donald Trump, navode izvori upoznati sa situacijom. Dvojica lidera treba da razgovaraju telefonom u utorak o okončanju rata u Ukrajini, pri čemu je ključni cilj primirje od 30 dana koje je Kijev spreman da prihvati. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se očekuje da poziv počne između 16 i 18 časova po moskovskom vremenu.

Ruski lider, koji je prošle nedelje imao sastanak sa Trumpovim izaslanikom, postavio je obustavu isporuka oružja kao uslov za potpisivanje primirja, rekli su visoki evropski zvaničnik i još tri osobe u Moskvi koje su upoznate sa stavovima Rusije.

Peskov nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.  Ni Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće nije odgovorio na zahtev za komentar.

Iako Rusija želi da obustavi sve isporuke oružja Ukrajini, minimalni cilj je da se obustavi američka pomoć, reklo je dvoje ljudi u Moskvi koji su upoznati sa razmišljanjima Kremlja.

Visoki evropski zvaničnik dodao je da Evropa nije voljna da pristane na ruski zahtev da blokira isporuke oružja Ukrajini od strane svojih saveznika tokom bilo kog primirja. Takav ishod mogao bi da dovede do situacije u kojoj bi Rusija mogla da se naoruža tokom obustave sukoba, dok bi Ukrajina bila sprečena u tome, rekao je zvaničnik.

Bloomberg

 

Putin je rekao da u načelu podržava američki predlog za pauzu u sukobu, ali insistira na tome da nekoliko uslova mora biti ispunjeno pre nego što Rusija pristane na obustavu invazije. Verovatno će pristati na primirje, iako želi da se njegovi uslovi prvo uključe, pisao je Bloomberg 12. marta.

Velika Britanija i Evropska unija rade na tome da što pre dostave nove vojne pakete pomoći Kijevu.

Sjedinjene Američke Države i Ukrajina objavile su plan o primirju prošle nedelje nakon jednog dana pregovora u Saudijskoj Arabiji. Trumpova administracija je takođe saopštila da ukida pauzu u isporukama oružja, i deljenju obaveštajnih podataka, koja je trajala oko nedelju dana, a koju je nametnula kako bi izvršila pritisak na Ukrajinu da pristane na diplomatske napore.

Trump je ponudio da se sastane sa Putinom u okviru svojih napora da okonča trogodišnju rusku invaziju na Ukrajinu, koja je izazvala najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i eskalirajuću konfrontaciju sa Zapadom. Primirje bi bilo prvi korak ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu.

Trumpova administracija je u suštini već pristala na zahteve da Rusija zadrži kontrolu nad okupiranim ukrajinskim teritorijama i da Kijev odustane od ambicije da se pridruži Severoatlantskoj alijansi. To je izazvalo zabrinutost u Evropi da bi svaki sporazum koji američki predsednik postigne sa Putinom mogao ostaviti Ukrajinu oslabljenom i ranjivom na Rusiju u budućnosti.

Bloomberg

 

Sjedinjene Američke Države će verovatno želeti da Ukrajina prihvati efektivni neutralni status i neka ograničenja na svoju vojsku i oružje, u skladu sa ruskim zahtevima, rekao je Cliff Kupchan, bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta i predsednik njujorške kompanije Eurasia Group.

Obustava isporuka oružja koju traži Putin bila bi privremena, sa ponovnim nastavkom snabdevanja oružjem nakon mirovnog sporazuma u kojem bi Ukrajina trebalo da pristane na ograničenja svojih vojnih kapaciteta, rekao je jedan izvor iz Moskve.

Od početka potpune ruske invazije u februaru 2022. godine, Ukrajina je povećala svoju domaću proizvodnju oružja sa 10 na više od 30 odsto svojih potreba, ali i dalje zavisi od drugih zemalja za naprednije oružje. Evropa trenutno obezbeđuje oko 30 procenata vojnog materijala Ukrajini, a Sjedinjene Američke Države 40 procenata.

Pored primirja, telefonski razgovor između Putina i Trampa takođe će obuhvatiti nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi, koju je Rusija okupirala još na početku rata.

Portparolka Bele kuće Karoline Levitt izjavila je da se elektrana, koja se nalazi duboko u jugoistočnom delu Ukrajine, "nalazi na granici" između Rusije i Ukrajine. To je podstaklo spekulacije o mogućim teritorijalnim ustupcima Rusiji kao delu mirovnog procesa.