Rusi osećaju posledice rata u Ukrajini u svom svakodnevnom životu, dok se desetine regiona suočavaju sa napadima dronova i raketa na energetske objekte i stambene zgrade. Ekonomski motor zemlje pokazuje slabosti: domaćinstva smanjuju potrošnju na hranu, a kompanije u sektoru čelika, rudarstva i energetike se muče.
Očekuje se da će se ekonomski teret pogoršati - inflacija raste, potrošačka tražnja slabi, a vlada povećava zaduženost i uvodi nove poreze, uključujući PDV i tehnološku taksu. Kako rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine ulazi u četvrtu zimu, Rusi se moraju suočiti sa sve većim uticajem sukoba na gotovo svaki aspekt svakodnevnog života.
Desetine regiona u centralnoj i južnoj Rusiji sada osećaju blizinu rata dok dronovi, a ponekad i rakete, pogađaju energetske objekte i stambene zgrade. Sirene za vazdušnu opasnost zavijaju gotovo svake noći, predstavljajući stalni, veoma javan, podsetnik na to kako se sukob približava.
Bloomberg
Van linija fronta, ostatak Rusije, uključujući i Moskvu, počeo je da oseća ekonomske posledice. Od domaćinstava koja smanjuju potrošnju na hranu, do posrnulih čeličana, rudarskih i energetskih kompanija, ekonomski motor zemlje pokazuje brojne pukotine, a ranija otpornost podstaknuta ogromnim fiskalnim stimulansom i rekordnim prihodima od energetskih izvora sada se stavlja na probu.
Stepen patnje je nesamerljiv s onim u Ukrajini, i u svakom slučaju je malo verovatno da će Putina navesti da okonča rat, ali naglašava sve veću cenu njegove odluke da pokrene potpunu invaziju u februaru 2022.
Posledice dolaze baš u trenutku kada SAD vrše pritisak da ograniče prihode od nafte i gasa koji teku prema Moskvi, kao deo aktivnosti administracije Donalda Trumpa usmerenih ka postizanju primirja. Momentum za dogovor raste, a pregovori se premeštaju u Moskvu; poznato je da su američko-ruski pregovarači radili iza scene na paketu koji bi Kremlju dao olakšice u sankcijama koje želi.
"Na osnovu ukupnih ekonomskih pokazatelja, bilo bi u najboljem interesu Rusije da odmah zaustavi rat", kaže Alexander Gabuev, direktor Karnegi centra za Rusiju i Evroaziju u Berlinu. "Ipak, da bi se želelo da se rat okonča, mora se videti ivica ponora. Rusija još nije tamo", dodaje. U nedostatku takve spoznaje, pred ruskim stanovništvom je period pogoršanja situacije pre bilo kakvog poboljšanja.
"Cene sada rastu brže od plata", kaže Jelena, 27, menadžerka u event kompaniji iz moskovskog regiona. Bloomberg je zadržao njeno prezime zbog bezbednosti. Promenila je navike u kupovini, pa kupuje manje odeće i više domaćih brendova otkad su uvozni proizvodi postali preskupi.
Bloomberg
To je oštar kontrast u odnosu na raniji period rata, kada je BDP rastao zahvaljujući ulaganjima povezanima s vojskom, što je dovelo do gotovo 20 odsto rasta zarada u 2024, podstičući potražnju, ali i inflaciju.
Centralna banka Rusije povisila je kamatne stope na rekordnih 21 odsto u oktobru prošle godine kako bi obuzdala inflaciju i ohladila pregrejanu ekonomiju, ali iako su troškovi zaduživanja u međuvremenu sniženi, ekonomija sve više pokazuje odloženi efekat monetarnog stezanja. Tako su otkrivene dublje neravnoteže u zemlji koja je preusmerila svoj sistem na rat, dok istovremeno pokušava da podrži civilni sektor.
Inflacija se početkom novembra smanjila na oko 6,8 odsto, ali ključni razlog je slabljenje potrošačke tražnje, navodi Centar za makroekonomske analize i kratkoročne prognoze, na čijem je čelu brat ruskog ministra odbrane. Prema SberIndexu, platformi otvorenih podataka Sberbanke, Rusi posebno smanjuju potrošnju na hranu.
"Prosečan račun za nedeljnu kupovinu namirnica više se nego udvostručio poslednjih godina", kaže četrdesetogodišnji Denis, menadžer iz Tambova u centralnoj Rusiji. Njegova porodica sada kupuje manje voća i povrća.
Bloomberg
Prodaja mleka, svinjetine, heljde i pirinča pala je za osam do deset odsto u septembru i oktobru, prema analizi novina Kommersant. X5 Group, najveći ruski maloprodajni lanac, zabeležio je rast prihoda u trećem kvartalu uglavnom zbog inflacije, ali mu je neto profit pao gotovo 20 odsto, što odražava slabiju tražnju i više troškove.
Maloprodajni sektor u Rusiji prolazi kroz veliku reorganizaciju. Modni brendovi činili su 45 odsto svih zatvorenih radnji u trećem kvartalu, pri čemu je skoro svaki drugi butik ugašen. Prema državnim novinama Rossiyskaya Gazeta, tržište elektronike beleži najveći pad tražnje u poslednjih 30 godina, jer kupci odlažu veće kupovine.
Bloomberg
Prodaja automobila smanjila se za gotovo četvrtinu u prvih devet meseci godine, pogođena visokim kamatama i povećanjem državne takse za reciklažu, što je naročito poskupelo uvozne i električne automobile, dok vlada nastoji da poveća budžetske prihode i podrži domaće proizvođače.
Tu je i direktan uticaj ukrajinskih akcija. Ukrajinski dronovi sada pogađaju rafinerije i luke od Crnog mora do Baltičke obale gotovo nekažnjeno, ponekad putujući i do 3.200 kilometara duboko u Rusiju, do ciljeva u Sibiru.
Ovim napadima pogorša se kriza na domaćem tržištu goriva, što je od kraja avgusta izazvalo skok cena. Iako su cene benzina u novembru blago pale, i dalje su visoke, a nestašice se osećaju u nekim regionima.
Mnogi analitičari i dalje očekuju umereni rast ove i sledeće godine, ali Centar za strateška istraživanja iz Moskve zaključio je 18. novembra da "gotovo da više nema šanse da se izbegne recesija", s obzirom na to da je proizvodnja pala u više od polovine ruskih industrija.
Bloomberg
Čelična industrija prolazi kroz krizu, ukupna potrošnja pala je 14 odsto ove godine, prema Severstal PJSC, najvećem ruskom proizvođaču čelika. Potražnja za čelikom u građevini pala je za 10 odsto, a u mašinogradnji čak 32 odsto. Rudnici uglja suočavaju se s najgorom situacijom u poslednjih deset godina, pa velike kompanije smanjuju proizvodnju.
Bankarski sektor takođe ne stoji mnogo bolje: udeo problematičnih korporativnih kredita porastao je na 10,4 odsto u drugom kvartalu, odnosno na 9,1 trilion rubalja (112 milijardi dolara), dok je u sektoru potrošačkih kredita rastao na 12 odsto, saopštila je Banka Rusije u septembru.
Ekonomski rast usporio je na 0,6 odsto u trećem kvartalu, ispod očekivanja, dok je budžetski deficit dostigao 1,9 odsto BDP-a u oktobru, a Ministarstvo finansija očekuje i rast na 2,6 odsto do kraja godine.
Prihodi od nafte i gasa, ključni za budžet, pali su za više od petine u periodu januar–oktobar u odnosu na isti period godinu ranije, na 7,5 triliona rubalja, prema proračunima Bloomberga na osnovu podataka Ministarstva finansija. Niže cene nafte, sankcije i jača valuta značili su da su proizvođači dobijali manje rubalja za svaki prodat barel.
To je bilo pre nego što su Sjedinjene Države, frustrirane Putinovim odbijanjem da učestvuje u mirovnim naporima, neočekivano u oktobru uvele sankcije najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu.
Bloomberg
Iako ove tenzije verovatno neće odvratiti Putina od ciljeva u ratu, aktivno nastoji da obezbedi da SAD ne pojačaju ekonomski pritisak na Rusiju. U oktobru, kada je predsednik Donald Trump razmatrao slanje dalekometnih projektila Tomahawk Kijevu i javno izražavao frustracije zbog ponašanja ruskog lidera, Putin je stupio u kontakt nudeći mogućnost novih mirovnih pregovora. Na tom pozivu ohrabrio ga je i savetovao Trumpov izaslanik Steve Witkoff.
U nedostatku dogovora, ruske isporuke goriva u prvoj polovini novembra pale su na najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu. U međuvremenu, čak je i trgovinski bum s Kinom zastao.
"Imunitet ruske ekonomije je ozbiljno oslabljen", kaže Oleg Buklemišev, direktor Centra za istraživanje ekonomske politike na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov. "Sistemska kriza možda neće nastupiti 2026, ali će se stalno pogoršanje ekonomskih uslova nastaviti", dodaje.
Kako se deficit širi, vlada povećava zaduženost kroz skupe domaće emisije obveznica. PDV će sledeće godine biti povećan i primenjivaće se na širu osnovicu, pogađajući manje biznise i na kraju potrošače. Očekuje se da će to doneti dodatnih 1,2 triliona rubalja u budžet. Sledi i tehnološka taksa na elektronske komponente i uređaje, kao i povećanje poreza pri kupovini automobila.
Bloomberg
Nakon što je Putin 2023. godine obećao Rusima da neće biti dodatnih poreza, Kremlj je, prema opozicionom mediju Meduza, naredio državnim medijima da ne pominju njegovo ime u izveštajima o novim nametima.
"Ako ruske vlasti žele da ekonomija funkcioniše normalno, specijalna vojna operacija mora biti okončana", kaže Buklemishev, koristeći Putinov termin za rat. "Svest o tome da moraju da naprave taj izbor još nije potpuno sazrela, ali alarmi već zvone", zaključuje.
.webp){kind=icon}
