Rumunija podeljena između lokalnog Trumpa i favorita evropskih elita

Rumunska dijaspora je u četvrtak po centralnoevropskom vremenu već počela da glasa na drugom krugu predsedničkih izbora za koje se smatra da će poprilično uticati ne samo na političku sudbinu Rumunije već i na rat u Ukrajini i odnose unutar Evropske unije. Pred biračima je izbor između dva dijametralno suprotna kandidata. Jedan je proevropski nezavisni kandidat i aktuelni gradonačelnik Bukurešta Nicusor Dan, koji važi za favorita evropskih vladajućih elita. A drugi je lider najveće krajnje desničarske opozicione stranke Alijanse za uniju Rumunije (AUR) George Simion, kojeg mediji portretišu kao rumunskog Trumpa i koji je favorit desničarsko populističkih stranaka širom Evrope.

Simion je u prvom krugu osvojio 3.862.761 glas, odnosno 40,96 odsto, što je bilo znatno više nego što su mu istraživanja javnog mnenja prognozirala, dok je Dan dobio 1.979.767 glasova, odnosno 20,99 odsto. Drugi krug je izmakao bivšem lideru liberalne partije Crinu Antonescuu, koji je imao podršku tada aktuelne vladajuće koalicije, ali je završio na trećem mestu sa nepunih 1,9 miliona glasova, odnosno oko 20 odsto.

Zbog neuspeha Antonescua, premijer Marcel Ciolacu je pod obrazloženjem da vlada više nema legitimitet podneo ostavku, čime je dodatno zakomplikovana politička scena u Rumuniji. Vršilac dužnosti predsednika Rumunije Ilie Bolojan je potom za vršioca dužnosti premijera imenovao Catalina Predoiua, bivšeg ministra unutrašnjih poslova i pravde iz redova Nacionalne liberalne stranke.

Depositphotos  George Simion važi za rumunskog Trumpa

Nova vlada bi pak trebao da bude formirana 19. maja, dan nakon drugog predsedničkih izbora. Uprkos tome što krajnje desničarske stranke u rumunskom parlamentu nemaju dovoljno poslanika za parlamentarnu većinu, Simion će, ukoliko bude izabran za predsednika odmah za premijera nominovati Calina Georgescua, desničarskog političara kojem je zabranjeno da se kandiduje za predsednika.

Ovo je, inače, drugi pokušaj da se izabere predsednik Rumunije, nakon što je prošlog novembra nakon prvog kruga glasanja Ustavni sud Rumunije poništio ceo izborni proces zbog, kako su tvrdile vlasti, ruskog mešanja i manipulacija na društvenim mrežama koje su išle u prilog kandidatu krajnje desnice Georgescuu, koji je osvojio najviše glasova. Isti sud je ovog proleća potvrdio odluku Centralne izborna komisije Rumunije da zabrani Georgescuu da uopšte ponovo učestvuje na predsedničkim izborima, što je izazvalo ulične proteste, ali i rasprave da li je u pitanju borba protiv ruskog uticaja na rumunski demokratski proces ili je upravo samom zabranom ugrožena demokratija u Rumuniji.

Na ponovljenim predsedničkim izborima, Simion se kandidovao uz podršku Georgescua, osvojivši pritom više glasova nego što su njih dvojica kao zasebni kandidati ukupno osvojili prošle godine.

Neizvesni rezultati

Simion je ovih dana u razgovoru za rumunski TV kanal Digi24 rekao da postoje različite opcije za budući politički put, uključujući mogućnost održavanja prevremenih izbora.

Drugi krug izbora, i prema istraživanjima javnog mnenja, biće neizvestan. Poslednje istraživanje javnog mnenja, obojici kandidata prognozira po 48,2 odsto glasova, pri čemu analize govore o tome da su se glasovi vladajućih stranaka uglavnom prelili u tabora Dana.

Bloomberg  Većina provladinih glasača će glasati za aktuelnog gradonačelnika Bukurešta Nucusora Dana

S druge strane, jedno drugo istraživanje urađeno bez anketiranja rumunske dijaspore Simionu prognozira 52 odsto, a Danu 48 odsto gasova. Prema tom istraživanu, 59 odsto mlađih od 30 godina glasaće za Simiona, dok među visokoobrazovanima će čak 74 odsto njih glasati za Dana.

Kako je ranije ocenio Bloomberg, ishod će odlučiti da li će Rumunija, kao članica EU i NATO-a, nastaviti dosledan transatlantski kurs, ili će se okrenuti antisistemskoj politici koja dovodi u pitanje liberalni poredak Evropske unije.

Simion sebe predstavlja svojevrsnim rumunskim Trumpom, pri čemu ističe da građani okreću leđa establišmentu zbog hroničnog siromaštva, korupcije i nedostatku odlučnosti trenutne vlade da zaštiti interese Rumunije u Evropskoj uniji i svetu. Osim toga, kritičari ga smatraju proputinovskim čovekom zbog svog kritičnog stava prema vojnom snabdevanju Ukrajine, koji delom ide upravo preko teritorije Rumunije. Kada se na to dodaju komentari zvaničnog Vašingtona, može se reći da je u Rumuniji došlo do sudara proputinovskog trampizma sa proevropskim elitama.

Rumunija pred prekretnicom

U analizi duboke krize u rumunskom političkom sistemu, Martin Ehl za češki list "Hospodarske noviny", ističe da mnogi proevropski Rumuni smatraju nedeljne izbore istorijskim, čak i prekretničkim.

"Ako bi Simion postao šef države, to bi imalo razarajuće posledice po krhku rumunsku demokratiju. Rumunski nacionalisti poput Simiona i Georgescua kapitalizuju na činjenici da je većina Rumuna sita sistema koji je na snazi poslednje tri decenije, u kome vlast dele dve stranke koje su stvorile korupcijom zagađen duopol koji nije u stanju da pokrene zemlju napred ili obezbedi bolji životni standard", ističe Ehl.

Bloomberg Zabranjeno mu da se kandiduje za predsednika, ali sada bi mogao da postane premijer: Calin Georgescu

Kakvo je stanje u rumunskom biračkom telu, za rumunski list "Libertatea" objašnjava Sidonia Bogdan, ukazujući da ako im se pruži izbor, mnogi birači bi jednostavno zažmurili na ideologiju Georgea Simiona.

"Među rumunskim politikolozima postoji jednoglasnost da George Simion i njegova stranka zastupaju neolegionarsku, revanšističku ideologiju i umanjuju zločine i govor mržnje vođa (fašističkog) Legionarskog pokreta koji je bio na vlasti u Rumuniji (od 1927. do 1941. godine). Simionova lista problema je još duža", ističe ona i dodaje da na kraju krajeva, ova vrsta intelektualne potrage može se posmatrati kao elitistički luksuz, jer "većina Rumuna ima daleko hitnije finansijske probleme koje nijedna vlada poslednjih godina nije uspela da reši".

S druge strane, Sabina Fati iz rumunskog servisa nemačkog državnog medija Deutsche Welle ističe to da je osam biskupa iz različitih crkava mađarske manjine u Rumuniji uputilo zajednički apel za glasanje protiv ekstremizma u nedelju. Kako ocenjuje, zabrinjavajuće je to što njihove kolege u Rumunskoj pravoslavnoj crkvu ćuti o ovom pitanju.

"Rumunska pravoslavna crkva ponovo okleva i ne uspeva da shvati hitnu važnost trenutka. Kao i u prošlosti, ona ostaje neutralna pred katastrofom", smatra Fati i ističe da je Crkva svojevremeno dozvolila da je prevari rumunska fašistička grupa tokom međuratnog perioda i njihov antisemitski i nasilni duh. "Poslednjih godina, visoko rangirano pravoslavno sveštenstvo je otvoreno evroskeptično i neprijateljski nastrojeno prema ’dekadentnom Zapadu’. Partija AUR dobro je prihvaćena kod pravoslavne elite."

Problem za EU

Međutim, pobeda Simiona predstavljala bi veliki problem za Evropsku uniju, saglasni su mnogi evropski mediji. Holandski list "De Folkskrant" u uredničkom uvodniku ističe da političari poput Orbana, Fica i Simiona žele da "sprovode sopstvenu nacionalističku agendu dok istovremeno koriste subvencije EU i ekonomske prednosti".

"EU mora preduzeti odlučne mere protiv toga. Oni koji žele ekonomski da profitiraju od Evrope takođe moraju da se obavežu na Evropu kao zajednicu demokratskih vrednosti. Ovo je pitanje iskrenosti, ali i strategije", smatra uredništvo ovog lista i dodaje da u svetu u kome su autokrate u usponu, "Evropa može da uzvrati udarac samo ako održi svoju unutrašnju koheziju i brani vrednosti demokratije i vladavine prava".

Bloomberg  Rumunija na političkoj prekretnici

Ovi izbori nisu samo o tome ko će se useliti u predsedničku palatu u Bukureštu već, kako ocenjuju Heinrich Loth, reč je i o poziciji Rumunije u svetu gde se ideologije snažno vraćaju.

"Ako imamo suverenističkog predsednika, veoma je verovatno da će Rumunija postati trojanski konj unutar EU - glas koji sabotira zajedničke inicijative, blokira strateške odluke i podstiče evroskepticizam u regionu. Paradoksalno, takav predsednik ne bi ojačao suverenitet Rumunije, već bi ga oslabio", ističe Loth u tekstu za rumunski portal Contributors. "Bez čvrstog partnerstva sa EU, Rumunija rizikuje da ostane sama u sivoj zoni - tačno tamo gde Rusija želi da bude."

Baš zbog toga, analitičari ukazuju da bi izbor Simiona za predsednika, koji ima delom ovlašćenja i u sferi spoljne politike, moglo da utiče i na rat u Ukrajini, jer upravo preko Rumunije ide većina ukrajinskog izvoza žitarica, ali i dopremanje zapadnog naoružanja Kijevu.