Centralna izborna komisija (CIK) Rumunije zabranila je kandidatu populističke desnice Calinu Georgescuu da uopšte ponovo učestvuje na predsedničkim izborima, što je izazvalo ulične proteste, ali i rasprave da li je u pitanju borba protiv ruskog uticaja na rumunski demokratski proces ili je upravo samom zabranom ugrožena demokratija u Rumuniji. Osim unutrašnjih turbulencija, zvaničnom Bukureštu preti i gnev administracije američkog predsednika Donalda Trumpa, koja je kritikovala to što je Ustavni sud Rumunije, pod obrazloženjem o navodnom ruskom mešanju u izborni proces, poništio prethodne predsedničke izbore u čijem je prvom krugu u novembru prošle godine Georgescu osvojio najviše glasova.
Georgescu je u objavama na društvenim mrežama tu odluku ocenio kao "direktni napad na srce demokratije širom sveta".
"Ostala mi je jedna poruka! Ako padne demokratija u Rumuniji, pašće ceo demokratski svet! Ovo je tek početak. Jednostavno je", napisao je on na društvenoj mreži X, pri čemu ima 24 sata da se žali Ustavnom sudu, koji potom ima 48 sati da oceni ustavnost i zakonitost njegovog diskvalifikovanja iz izbornog procesa. "Evropa je sada diktatura, Rumunija je pod tiranijom!"
Ponovljeni predsednički izbori su zakazani za 4. maj i eventualni drugi krug za 18. maj, pri čemu istraživanja javnog mnenja ukazuju da je Georgescu favorit, jer uživa podrška između 40 i 45 odsto biračkog tela te ima ozbiljne šanse da postane predsednik Rumunije.
Rumunski CIK saopštio je da je na sastanku održanom u nedelju odbacio Georgescuovu kandidaturu nakon što je primio više od 1.000 pritužbi, koje su uglavnom sadržale optužbe da on zauzima antidemokratske i ekstremističke stavove. Osim toga, CIK je saopštio da njegova kandidatura "ne ispunjava pravne uslove", pozvavši se i na prošlogodišnje sudsko poništenje rezultata prethodnih izbora uz ocenu da je Georgescu "prekršio obavezu da brani demokratiju".
"Nemoguće je smatrati da ista osoba, Calin Georgescu, sada ispunjava kriterijume da traži da postane predsednik Rumunije", navodi u saopštenju CIK, koji je odbio kandidaturu još dva nezavisna kandidata, dok je prihvatio kandidaturu aktuelnog gradonačelnika Bukurešta Nicusora Dana, koji je bivši lider liberalna političke partije Unija Spas Rumunije (USR) i prema anketama uživa oko 14 odsto birača.
Ta odluka je u nedelju uveče izazvala proteste u Bukureštu i drugim rumunskih gradovima, signalizirajući dalje povećanje političkog rizika u ključnoj istočnoj članici Evropske unije i NATO-u. Kako je preneo Bloomberg, u nedelju uveče nekoliko hiljada demonstranata okupilo se ispred sedišta CIK-a, a neki su pokušali da se sukobe sa policijom za nerede, koja je odgovorila suzavcem.
Ko je Georgescu
Pre novembarskih predsedničkih izbora, Georgescu je bio malo poznata politička ličnost sa rumunske nacionalističke političke scene. Nezavisnu kandidaturu ovog eksperta za održivi razvoj i poljoprivredu nije podržavala nijedna veća stranka, a ankete su mu prognozirale loše rezultate.
U kampanji je obećavao "obnavljanje dostojanstva Rumunije", prekid potčinjavanju međunarodnim organizacijama kojima Rumunija pripada, pre svega Evropskoj uniji i NATO-u, ali i da će prekinuti rumunsku podršku Ukrajini. Konkretno, njegov program je pozivao na radikalnu transformaciju Rumunije u zemlju zasnovanu na organskoj poljoprivredi, hrišćanskim vrednostima i nacionalnom suverenitetu.
Bloomberg
Georgescu je kritikovao američki raketni štit raspoređen u Rumuniji, ocenjujući ga kao "diplomatsku sramotu", dovodeći u pitanje njegovu odbrambenu ulogu i opisujući kao primer agresije NATO-a na Rusiju.
"Rumunija će poštovati svoje obaveze prema savezima, organizacijama i partnerstvima čiji je član onoliko koliko oni poštuju svoje obaveze prema Rumuniji", navodi se u njegovom predizbornom programu.
Ti stavovi, kao i to što je u nekoliko navrata hvalio pojedine poteze ruskog predsednika Vladimira Putina, doneli su mu epitet proruskog čoveka, premda njegov program ima najviše sličnosti sa programom Amerikanca Roberta Kenedija Mlađeg u SAD, kojeg je Trump postavio za ministra zdravlja i koji je obećao da će "Ameriku ponovo učiniti zdravom".
Prvi šok za Rumuniju je usledio kada je taj relativno nepoznati desničar osvojio bezmalo 23 odsto glasova, izbivši na prvo mesto i sa ogromnim šansama da postane predsednik, što u Rumuniji nije tako ceremonijalna funkcija. Predsednik u toj zemlji ima značajan uticaj na spoljnu politiku, a to za EU i NATO sada ima ogromnog značaja, jer su upravo u Rumuniji američke baze, koje imaju ogromnu logističku ulogu u praćenju rata u susednoj Ukrajini, kao i dopremanju zapadne vojne pomoći Kijevu.
Drugi šok je usledio kada je Ustavni sud poništio celu izbornu proceduru, pod obrazloženjem da postoji sumnja o ruskom mešanju, manipulisanju i finansiranju Georgescuove uspešne predizborne kampanje na društvenoj mreži TikTok, gde su njegovi snimci imali milione pregleda.
I dok su pojedini nezavisni zapadni analitičari ukazivali da razlog Georgescuovog uspeha leži u masovnom nezadovoljstvu Rumuna, visokoj stopi nezaposlenosti i njihovim dubokim razočaranjem zbog korupcije i lošeg upravljanja resursima koje već decenijama sprovode etablirane stranke, a naročito partija PSD koja je tri decenije na vlasti, većina etabliranih evropskih političara i medija su pažnju usmerili na navodi ruski uticaj na rumunske izborne rezultate.
Progon povećao popularnost
Svi potezi vlasti protiv Georgescua, koji su usledili protekla tri meseca, samo su povećali njegovu popularnost i podstakli nepoverenje prema državnim institucijama.
"Ova (poslednja) odluka je nastavak državnog udara započetog u decembru", rekao je George Simion, lider najveće krajnje desničarske opozicione stranke Alijanse za uniju Rumunije (AUR), koja je u međuvremenu odustala da ima svog predsedničkog kandidata i otvoreno podržala novu kandidaturu Georgescua.
Georgescu je sebe prikazao kao žrtvu intrige elita, a vladajuće strukture se proteklih meseci sve učinile da ga prikažu kao čoveka kojeg zvanična Moskva plaća da sabotira rumunsku demokratiju i njeno članstvo u EU i NATO-u.
Tužioci su podigli šest krivičnih prijava protiv njega u istrazi u njegovoj prethodnoj kampanji, a optužen je i da je vodio fašističku organizaciju i davao lažne izjave o finansiranju kampanje. Osim toga, na udaru su se našle i njegove pristalice pa je policija prošlog meseca izvršila raciju na imanju njegovog menadžera kampanje, gde je pronađeno oružje i velike količine novca. Nijedna od tih racija nije povezala Georgescua direktno sa ruskim zvaničnicima.
Njegov pravni tim juče je podneo žalbu Ustavnom sudu zbog odbacivanja kandidature.
"Sa pravne tačke gledišta, odluka nema osnova i koristićemo sve dostupne načine napada", rekao je za Bloomberg u ponedeljak telefonom Doru Kostea, advokat i savetnik Georgescua.
Pregrupisavanje desničara
Ukoliko Ustavni sud zaista bude potvrdio odbacivanje predsednička kandidature Georgescua, sva je prilika izvesno je pregrupisavanje rumunskih krajnjih desničara i isticanje novog kandidata. To je nagovestio lider AUR George Simion, koji je juče izjavio da njegova stranka "ne bi trebalo da dozvoli sistemu da jednim udarcem uništi dve muve".
Kako se pretpostavlja, tada će kao kandidat biti istaknut upravo Simion, koji je Trumpov pristalica i protivnik vojnog snabdevanja Ukrajine, a na novembarskom prvom krugu poništenih izbora se i sam kandidovao osvojivši nepunih 14 odsto glasova.
"Ako se Simion kandiduje, moći će da kanališe deo besa Georgescuovih pristalica i da im da kandidata za koga će glasati, čak i ako je to manje zadovoljavajuće nego što su želeli", rekla je za Bloomberg Oana Popescu-Zamfir, direktorka Globalnog fokus centra u Bukureštu. "Ako se Simion ne kandiduje, to nam ostavlja više potencijala za nasilne sukobe i gnev javnosti na duge staze."
Simion je u nedelju žestoko kritikovao odluku CIK-a da odbaci kandidaturu Georgescua, rekavši da bi odgovorne trebalo "odrati na javnom trgu zbog onoga što su uradili". Dan kasnije je, međutim, povukao te komentare, rekavši da je hteo da kaže da zvaničnici treba da budu lišeni privilegija.
"Simionove reči su verovatno bile pokušaj da radikalizuju njegove pristalice i postane više po ukusu Georgescua", rekla je Popescu-Zamfir. "To će mnogo pomoći ako ga Georgescu eksplicitno imenuje za naslednika."
Demokratija na udaru
Rumunski i dobar deo evropskih mejnstrim medija, međutim, događanja u Rumuniji isključivo sagledavaju kao pokušaj Rusije da ugrozi demokratiju u Rumuniji, kao i da napravi razdor u EU i NATO-a. Italijanska La Stampa smatra da Bukurešt mora da se zaštiti od Moskve.
"Zainteresovanost Rusije za Rumuniju nije iznenađujuća, s obzirom na to da ova zemlja deli granicu sa Ukrajinom od 650 kilometara i da je, sa tri vojne baze NATO-a i oko 5.000 vojnika u pripravnosti za zajedničke odbrambene operacije, njeni zapadni saveznici smatraju za od strateškog značaja. Rumunija takođe pruža vitalni tranzitni put za milione tona ukrajinskog žita i dom je za 170.000 ratnih izbeglica. Od potpune invazije na Ukrajinu, Bukurešt je postao jedan od glavnih bezbednosnih partnera Kijeva", ističe komentatorka La Stampe Monica Perosion, dodajući da je kandidat poput Georgescua, koji se izričito protivi NATO-u i pre svega slanju vojne pomoći Ukrajini, "savršen kandidat u očima Kremlja".
Rumunska novinarka Ioana Ene Dogioiu smatra da je Georgescu "opasan po demokratiju u Rumuniji" i to "ne samo zbog mnogih upitnih izjava koje je dao – o demokratskom sistemu i vladavini prava", već zbog toga što je "već najavio da želi da radi stvari koje daleko prevazilaze ovlašćenja predsednika i koje bi se mogle postići samo neustavnim merama".
"Na temu višepartijskog sistema rekao je da stranke treba raspustiti. On je rekao da Rumunija treba da poštuje ugovore koje je potpisala, a to je zapisano u ustavu, ali on govori o aneksiji dela Ukrajine", ističe ona za rumunski portal Spotmedia. "Ne mogu biti nespomenute i sudske istrage protiv Georgescua. Optužen je da je napao ustavni poredak."
Prema oceni novinarke popularnog rumunskog portala Repubica Carmen Dumitrescu, sada mnogo toga zavisi od onog što će se dešavati na masovnim mitinzima. Prema njenoj oceni, Georgescuova misija izgleda više nije da se jednostavno kandiduje za funkciju, već da "naruši društveni poredak u zemlji".
"To potvrđuju i TV stanice koje ga podržavaju pozivajući ljude da izađu na ulice i poručujući da je ovo ’poslednja šansa’", tvrdi ona i dodaje da "bez sumnje, Georgescu igra na poslednju kartu". "Način na koji ljudi reaguju na sve ove događaje sada će biti najznačajniji. Na kraju krajeva, reč je o ljudima koji svesrdno veruju da je jedina nada Rumunije Calin Georgescu. Njih ne mogu uveriti dokazi, snimci ili krivične istrage. Oni su postali manevarska masa na koju Calin Georgescu računa."
Mit o ruskom uticaju
I dok je većina mejnstrim evropske štampe puna analiza o tome da je uspeh rumunske krajnjeg desničara plod ruske finansijske podrške i mešanja u izborni proces, pojedini novinari ipak ukazuju da su medijska istraživanja pokazala da je posredi mit o ruskom uticaju, naročito kada je u pitanju Georgescuova kampanja na TikToku koja se pripisuje Kremlju.
Depositphotos
Kako je nedavno preneo američki Politico, rumunska istraživačka grupa snoop.ro je utvrdila da je rumunska Nacionalna liberalna partija desnog centra platila kampanju na TikToku koja je na kraju favorizovala Georgescua.
Prema izveštaju snoop.ro, rumunska poreska služba je otkrila da su liberali, koji su mlađi koalicioni partner u odlazećoj vladi, platili kampanju na društvenim mrežama na TikToku preko influensera i promovisanjem haštaga koji je na kraju išao u korist Georgescua. Liberali su platila firmi Kensington Communication da sprovede kampanju na društvenim medijima.
"Ako je kampanja klonirana ili oteta u korist jednog ili drugog kandidata, tražimo od nadležnih organa da provere i preduzmu neophodne zakonske mere", saopštila je ta kompanija, koja je dodala da je je scenario koji su poslali influenserima za kampanju izmenjen.
S druge strane, poznavaoci prilika u Rumuniji govore i o tome da, osim nezadovoljstva radom dominantnim političkih stranaka, na rezultate izbora ima uticaj i sve rašireniji proruski stavovi u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi.
I dok izostaje prevelike reakcije vodećih evropskih političara, primetno je da burno predstavljaju predstavnici evropske tvrde desnice i tvrde levice. Na društvenim mrežama su burno reagovali predstavnici evropske krajnje desnice, poput Alternative za Nemačku, ali i pojedini levičari.
Yanis Varoufakis, lider levičarske evropske stranke Mepa 25, koji je za evropska skretanja udesno optužio "radikalizovane totalitarne centriste", između ostalog, kako je naveo u govoru održanom u Briselu, i zbog toga što su "rumunski predsednički izbori zabranjeni jer se rezultat nije dopao" ovoj struji.
"Šta se desilo sa osnovnim principima demokratije? Prezirem ultradesničare poput Georgescua. Ali zahtevam da mi, progresivci, pobedimo njemu slične na biralištima. EU je sada pod kontrolom totalitarnih centrista, najvećih sponzora ultradesničara", napisao je Varoufakis na društvenoj mreži X.
.webp){kind=icon}
