Sudar proputinovskog trampizma sa proevropskim elitama u Rumuniji

Uprkos uveravanjima brojnih komentatora da George Simion nema harizmu te da je teško poverovati da će postati predsednik "trikovima" za "obmanjivanje lakovernih" i "pridobijanje nezadovoljnih etabliranim strankama", lider najveće krajnje desničarske opozicione stranke Alijanse za uniju Rumunije (AUR) u prvom krugu predsedničkih izbora ozbiljno se približio predsedničkoj palati.

Za razliku od predizbornih anketa koje su mu prognozirale oko 30 odsto glasova, ovaj desničar, koji se ugleda na američkog predsednika Donalda Trumpa, osvojio je nepunih 3,9 miliona glasova (40,96 odsto) plasiravši se u drugi krug kao najpopularniji kandidat, što predstavlja novi udarac za aktuelnu vlast premijera Marcela Ciolacua, ali i proevropsku opoziciju u zemlji.

U drugi krug se kao nezavisni kandidat plasirao i gradonačelnik Bukurešta Nicusor Dan, osvojivši nepuna dva miliona glasova (20,99 odsto), dok je to izmaklo bivšem lideru liberalne partije Crin Antonescu, koji je imao podršku aktuelne vladajuće koalicije, ali je završio na trećem mestu sa nepunih 1,9 miliona glasova (20,07 odsto).

Ovo je drugi pokušaj da se izabere predsednik Rumunije, nakon što je prošlog novembra nakon prvog kruga glasanja Ustavni sud Rumunije poništio ceo izborni proces zbog, kako su tvrdile vlasti, ruskog mešanja i manipulacija na društvenim mrežama koje su išle u prilog kandidatu krajnje desnice Calinu Georgescuu, koji je osvojio najviše glasova. Isti sud je ovog proleća potvrdio odluku Centralne izborna komisije Rumunije da zabrani Georgescuu da uopšte ponovo učestvuje na predsedničkim izborima, što je izazvalo ulične proteste, ali i rasprave da li je u pitanju borba protiv ruskog uticaja na rumunski demokratski proces ili je upravo samom zabranom ugrožena demokratija u Rumuniji.

Simion se sada kandidovao uz podršku Georgescua, osvojivši pritom više glasova nego što su njih dvojica kao zasebni kandidati ukupno osvojili prošle godine.

Frustracije birača

Nakon prethodnih pogrešnih procena o ograničenom izbornom dometu Simiona, rumunski analitičari i komentatori se uglavnom uzdržavaju od ovih ocena, ističući da će rezultat dugog kruga biti veoma neizvestan.

Rumunska novinarka Ioana Ene Dogioiu rezultat prvog kruga objašnjava time da je on delimično posledica frustracije zbog poništavanja predsedničkih izbora prošle godine, a delimično zbog kampanje u kojoj su se proevropski kandidati diskreditovali vređajući jedni druge. Kako ističe za rumunski portal Spotmedia, niko zapravo nije razumeo šta se dogodilo u poslednjoj godini "i mi plaćamo cenu za to".

Bloomberg    Nicusor Dan za pobedu mora da osvoji još 30 procentnih poena

"Pitanje je sada da li Simion i dalje može biti poražen 18. maja, s obzirom na ogromnu razliku u glasovima", ukazuje ona i dodaje da je u drugom krugu Simionu potrebno još "samo dodatnih jedanaest procentnih poena da pobedi, dok je Nicusoru Danu potrebno 30".

Drugi krug izbora, koji će biti održan 18. maja i prema istraživanjima javnog mnenja, biće neizvestan. Kako ocenjuje Bloomberg, ishod će odlučiti da li će Rumunija, kao članica EU i  NATO-a, nastaviti dosledan transatlantski kurs, ili će se okrenuti antisistemskoj politici koja dovodi u pitanje liberalni poredak Evropske unije.

Simion sebe predstavlja svojevrsnim rumunskim Trumpom, pri čemu ističe da građani okreću leđa establišmentu zbog hroničnog siromaštva, korupcije i nedostatka odlučnosti trenutne vlade da zaštiti interese Rumunije u Evropskoj uniji i svetu. Osim toga, kritičari ga smatraju proputinovskim čovekom zbog svog kritičnog stava prema vojnom snabdevanju Ukrajine, koji delom ide upravo preko teritorije Rumunije. Kada se na to dodaju komentari zvaničnog Vašingtona, može se reći da je u Rumuniji došlo do sudara proputinovskog trampizma sa proevropskim elitama.

Trumpovska borba protiv 'elita'

Bivši dopisnik agencije AP iz Rumunije Dan Perry i bivši premijer i šef diplomatije Rumunije Mihai Razvan Ungureanu, u autorskom tekstu za američki Foreign Policy ocenjuju da se Rumunija "verovatno nalazi na nultoj tački nove globalne borbe" u kojem se "demokratske institucije potkopavaju širom sveta ne samo spoljnim pretnjama već i iznutra".

"Izabrani lideri koriste legitimitet glasačke kutije da bi deaktivirali sudski nadzor, ućutkali štampu i eliminisali odgovornost. Ovo nije demokratija na delu – to su izbori koji se koriste kao oružje da bi se eliminisale zaštitne ograde koje sprečavaju korupciju i despotizam", ističu autori, koji oparvdavaju to što je "elita" u Rumuniji intervenisala poništavanjem prethodnih predsedničkih izbora, ali dodaju da je to učinilo ovu zemlju primerom onoga što američki predsednik Donald Trump i njegovi saveznici vide kao globalnu zaveru elite za kontrolu ishoda i suzbijanje "naroda". "Rumunija je postala pogodno retoričko bojište za Trumpovsku kampanju protiv 'elita'. Ali upravo te mnogo okaljane elite su one koje štite liberalnu demokratiju - u Rumuniji i na mnogim mestima širom sveta."

Bloomberg     Protesti zbog poništavanja predsedničkih izbora prošle godine

Autori navode da Rumunija, kao relativno uspešna postkomunistička država duboko integrisana u zapadne saveze, predstavlja upravo onu vrstu liberalno-demokratskog modela koji ugrožava narativ Kremlja o neizbežnom raspadu Zapada. Prema njihovom mišljenju, rusko "potkopavanje Rumunije takođe služi višestrukim strateškim ciljevima: testiranju odlučnosti EU, razbijanju jedinstva u Istočnoj Evropi i sejanju nepoverenja u izborne procese".

"To je jeftino, ali visoko prinosno poprište za rusko hibridno ratovanje - posebno u izbornom ciklusu podložnom digitalnim manipulacijama", smatraju oni, ali ukazuju da je američkim vlastima zasmetalo to što se rumunsko regulatorno telo pozvala na evropski Zakon o digitalnim uslugama zahtevajući algoritamsku transparentnost onlajn platformi. "Sve je to izazvalo negodovanje u krugovima povezanim sa Trumpom u SAD i inostranstvu, koji su optužili rumunske elite da poništavaju volju naroda."

Bivši Trumpov glavni strateg iz prvog mandata Stephen Bannon sastao se sa Simionom nedavno, dok je najbogatiji čovek na svetu Elon Musk na svojoj društvenoj mreži X objavio fotografiju šefa rumunskog regulatornog tela uz poruku: "Možete znati ko su loši momci po tome ko zahteva cenzuru".

"To nije bila cenzura. Bila je to intervencija radi zaštite demokratskog sistema pod digitalnom opsadom", smatraju autori članka u američkom specijalizovanom listu za spoljnu politiku, dodajući da "rumunske takozvane elite - uključujući ustavne stručnjake, tužioce za borbu protiv korupcije, liberalne političare i novinare, od kojih su mnogi obrazovani u zapadnim institucijama i ostaju posvećeni demokratskim normama - nisu nametnule autoritarnu vlast". "Zapravo, nekima od njih se može pripisati zasluga za ispravljanje ishoda izbora očajnički korumpiranih stranim mešanjem. Oni su sprovodili zakon."

Ovi autori smatraju da će i u Rumuniji i u SAD uvek postojati važna uloga "elita" u održavanju liberalne demokratije.

Nagoveštaj duboke političke krize

Uspeh Simiona, ocenjuje novinarka italijanskog lista "La Repubblica" Tonia Mastrobuoni, dokaz je da se istorija ponavlja te da je "suverenistički model veoma popularan u mnogim zemljama bivšeg Istočnog bloka".

"Scenario je veoma sličan u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj i sada Rumuniji: osećaj žrtve i nostalgija za dobrim starim vremenima, neprijateljstvo prema elitama, evroskepticizam, antimigrantizam, grubi nacionalizam i odbojnost prema Ukrajini", navodi Mastrobuoni i dodaje da je Simion naglasio da želi da najavi svoju "jedinu misiju: obnavljanje ustavnog poretka i demokratije".

Profesora Cipriana Apetreia pak brine podeljenost rumunskog društva. On u komentaru za rumunski dnevni list "Adevarul" ističe da su ovi izbori "možda najčudniji u istoriji", pitajući se šta zaslužuju oni koji su odgovorni za to i "protiv čega će se sledeće usmeriti narodni bes".

"Predsednik nema magične moći, ali ima ogromnu simboličku moć. Međutim, on sam ne može mnogo toga da promeni. Prethodni predsednici su prekoračili svoja ovlašćenja kako bi ostvarili svoj uticaj u vladi i parlamentu. To će se verovatno desiti i u budućnosti", ističe Apetrei i dodaje da će izbori proći a da je društvo "podeljenije nego ikad pre", pitajući se "kako možemo ponovo otkriti naše bratstvo".

Komentator rumunskog lista "Jurnalul National" Daniel Apostol ističe da predsednički izbori nagoveštavaju potencijalno duboku političku krizu. Kako ističe, sadašnja vlada, uhvaćena između potrebe za drastičnim fiskalnim merama i populističkog pritiska, rizikuje kolaps bez obzira na to ko se useli u predsedničku palatu.

"Ali ovi izbori nisu samo o tome ko će biti predsednik već, što je još važnije, o ekonomskoj i geopolitičkoj budućnosti zemlje. Rumunija je na ivici noža", ocenjuje Apostol i dodaje da zemlja rizikuje da bude doživljena kao nestabilna, mesto gde su investicije neizvesne, a političke odluke diktirane više populizmom nego ekonomskim razlozima.