Glasanje za predsednika Rumunije ističe rizik od krajnje desnice

Rumuni ponovo izlaze na predsedničke izbore u nedelju, nakon što je šokantna pobeda kandidata krajnje desnice prošle godine izazvala optužbe za mešanje Kremlja i poništenje glasanja.

Neočekivana pobeda Călina Georgescua u prvom krugu izbora u novembru izazvala je najveću političku krizu u Rumuniji od pada komunizma, privukavši pažnju administracije predsednika Donalda Trumpa usred protesta zbog poništenih izbora. Georgescu je zabranjeno da se kandiduje na ponovljenom glasanju 4. maja, iako krajnje desne struje beleže porast podrške.

Pitanju je da li će crnomorska država zadržati pouzdano transatlantski kurs koji prati već tri i po decenije nakon pada režima Nicolaea Ceaușescua, ili će skrenuti ka antiestablišmentskim snagama koje osporavaju liberalni poredak Evropske unije.

Mnogi birači su izrazili nezadovoljstvo zbog uporne korupcije i siromaštva u Rumuniji, koja je članica EU i NATO-a. Pošto je Georgescu uklonjen iz trke, taj protest je usmeren ka lideru krajnje desnice, Georgeu Simionu, koji po prvi put vodi u većini istraživanja javnog mnjenja za prvi krug izbora. On je obećao da će prekinuti pomoć Ukrajini i da će osporiti briselski konsenzus.

Viktor Ponta u svom predizbornom štabu u Bukureštu 2. maja./Bloomberg

 

Ali rezultat u nedelju najverovatnije neće biti konačan. Ako nijedan kandidat ne osvoji većinu, Simion će se suočiti s ozbiljnijim izazovom u drugom krugu izbora, koji će biti održan 18. maja. Istraživanja pokazuju da Crin Antonescu, bivši lider Liberalne partije koga podržava vladajuća koalicija, kao i gradonačelnik Bukurešta Nicușor Dan, imaju potencijal da okupe podršku birača koji preferiraju umerenije vođstvo.

Bivši premijer Victor Ponta, koji se kandiduje kao nezavisni kandidat, takođe je pridobio podršku među biračima Socijaldemokratske partije, čiji je nekada bio lider. Međutim, prošlogodišnje iznenađenje pokazalo je da su istraživanja javnog mnjenja pogrešila u proceni raspoloženja građana, a značajan broj birača i dalje je neodlučan.

Glasanje je počelo u nedelju u sedam sati ujutru po lokalnom vremenu i završava se u 21 sat u Bukureštu, kada će biti objavljene izlazne ankete. Preliminarni rezultati se očekuju nekoliko sati kasnije.

Na šta obratiti pažnju:

Uspon krajnje desnice

Rumunija je postala deo talasa polarizacije koji je poslednjih godina zahvatio globalnu politiku, pri čemu krajnje desničarske partije jačaju širom Evrope. Iako je u decembru velika većina Rumuna glasala za proevropske partije na parlamentarnim izborima, ti izbori su pokazali porast podrške desnici. Odluka vrhovnog suda da poništi predsedničke izbore dodatno je podstakla nepoverenje među mnogima.

Simionov Savez za ujedinjenje Rumuna završio je na drugom mestu iza Socijaldemokrata u decembru, a ankete sada pokazuju da AUR vodi. Veliki deo nezadovoljstva usmeren je na rast cena i nejednakost, kao i na neuspeh tradicionalnih partija da reše probleme Rumunije.

George Simion, levo, tokom kampanje 1.maja/Bloomberg

 

Ipak, sumnje da je Rusija možda imala ulogu u ishodu Georgescuove pobede i dalje utiču na percepciju javnosti, a u toku je više istraga, uključujući i one protiv samog Georgescua.

Ulog vladajuće koalicije

Premijer Marcel Ciolacu sastavio je proevropsku koaliciju krajem prošle godine, u pokušaju da spreči dolazak krajnje desnice na vlast. Stabilnost njegove koalicije mogla bi zavisiti od uspeha kandidata glavne struje, Antonescua.

Sam Ciolacu se smatrao favoritom na predsedničkim izborima u novembru, ali je eliminisan nakon iznenadnog uspona Georgescua i drugog mesta koje je zauzeo još jedan konzervativni kandidat. Ako Antonescu ne uspe da uđe u drugi krug, taj poraz bi mogao da izazove podele unutar vladajuće koalicije. Ciolacu je nagovestio da bi mogla uslediti rekonstrukcija vlade. Ne može se isključiti ni pad vlade.

To bi osujetilo napore da se reše problemi s kojima se Rumunija suočava, uključujući hitnu potrebu za reformama u zemlji s najvećim budžetskim deficitom i najvišom stopom inflacije u EU.

Trumpov efekat

Georgescuova pobeda u novembru i protesti protiv odluke o poništavanju izbora postali su okupljajuća tačka za desničarske snage. Potpredsednik SAD JD Vance osudio je tu odluku u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, kritikujući evropske lidere zbog marginalizacije krajnje desnih partija.

U isto vreme, rumunske vlasti bile su zbunjene intenzivnim pritiskom SAD da se omogući Georgescuova kandidatura bez prepreka. Taj pritisak je popustio, čak i nakon što su vlasti odlučile da mu zabrane kandidaturu, delimično zahvaljujući veštoj kampanji poruka koju je organizovala vlada u Bukureštu.

Bloomberg

 

Međutim, mnogo toga je na kocki kada se razmatraju odnosi sa SAD pod Trumpom, čija je administracija poslala visoku delegaciju da nadgleda izbore. Stav SAD postao je ključna tema u debatama među kandidatima. Dok su neki, uključujući Pontu, usvojili retoriku sličnu Trumpovoj, drugi su pozvali na uravnoteženiji pristup između Vašingtona i Brisela.

Predsednička funkcija

Predsednik Rumunije nije samo simbolična figura kao u nekim drugim evropskim državama. Izabran na mandat od pet godina, predsednik predstavlja zemlju na sastancima EU i NATO-a i vrhovni je komandant vojske, iako premijer vodi izvršnu vlast u zemlji.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar