Srbija i Rumunija biće povezane gasovodom kojim će uz ruski i azerbejdžanski uskoro u Srbiju stizati i rumunski gas. To je ozvaničeno potpisivanjem memoranduma o razumevanju u vezi sa projektom izgradnje gasnog interkonektora između Srbije i Rumunije.
Memorandum su u ponedeljak potpisali ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduž u Kladovu.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike saopšteno je da će izgradnjom gasovoda biti obezbeđen još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište Mokrin u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji. U Srbiji će ovaj dvosmerni gasovod za prenos prirodnog gasa biti dug 13 kilometara, u Rumuniji približno 86 kilometara. Projektovan kapacitet je najmanje 1,6 milijardi kubika gasa, a deonica sa srpske strane biće završena do 2027. godine.
Opširnije
Uskoro sporazum Srbije i Rumunije o izgradnji gasovoda
Memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda između Srbije i Rumunije je usaglašen i u postupku je usvajanja u Vladi Srbije.
20.05.2024
Saznajemo: Memorandum o gasovodu s Rumunijom čim se sastavi vlada
Jedan od prvih dokumenata koji su u planu da budu potpisani nakon formiranja vlade jeste Memorandum o razumevanju sa Rumunijom o izgradnji gasne interkonekcije.
08.02.2024
Srbija ide u susret gasu koji bi mogao biti jeftiniji od ruskog - rumunskom
Samo što je završena gasna interkonekcija sa Bugarskom, srpski zvaničnici već najavljuju izgradnju novog gasovoda sa Rumunijom.
05.02.2024
EU suzbila uvoz ruske nafte, ali i dalje pristižu prirodni gas i LNG
Evropska unija uspela je drastično da smanji uvoz ruske nafte, ali određene količine prirodnog gasa i LNG-ja i dalje pristižu u pojedine članice.
23.07.2024
"Naša saradnja u oblasti energetike duže od pet decenija predstavlja važan oslonac sigurnosti snabdevanja električnom energijom za građane i privredu u obe države, o čemu govori i podatak da je u 2023. čak 28 odsto ukupne razmene činila trgovina električnom energijom. Današnjim potpisivanjem memoranduma o razumevanju o izgradnji gasne interkonekcije Srbija-Rumunija, kapaciteta 1,6 milijardi kubnih metara, počinje nova etapa energetske saradnje naših zemalja", rekla je Đedović Handanović.
Ona je istakla da je zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdevanje gasom u pitanju.
Ministar Burduž istakao je da memorandum predstavlja osnovu za obe zemlje da započnu investiciju BRUA-Mokrin i dodao da dve zemlje blisko sarađuju na ubrzanju elektroenergetskih interkonekcija, imajući sve preduslove za potpuni završetak deonice Rešica-Pančevo u prvoj polovini 2025. godine.
"Neophodno je da energija lako teče između naših zemalja, obezbeđujući dve ključne stvari: pravo, konkurentno tržište koje će potrošačima doneti povoljnu cenu, zatim energetsku sigurnost i diverzifikaciju izvora snabdevanja. Ovi kombinovani elementi, kao i sama investicija u infrastrukturu, stvaraju poverenje i ekonomski rast, radna mesta i razvoj za ceo region", rekao je ministar Burduž.
Projekat star više od dve decenije
Samo što je krajem prošle godine završena gasna interkonekcija sa Bugarskom, preko koje u Srbiju ove godine stižu prve količine gasa iz Azerbejdžana i u skorijoj budućnosti sa LNG terminala u Grčkoj, srpski zvaničnici su ubrzo nakon završetka tog gasovoda najavili izgradnju novog sa Rumunijom.
Ministarstvo rudarstva i energetike potvrdilo je u februaru za Bloomberg Adriju da se memorandum o razumevanju u vezi s projektom izgradnje gasovoda sa Rumunijom očekuje nakon sastavljanja vlade.
Reč je o projektu starom više od dve decenije, koji bi trebalo cevovodima da poveže srpski Mokrin i rumunski Arad u dužini od oko 100 kilometara. Predviđeno je da dužina gasovoda na srpskoj strani iznosi oko 15 kilometara, a na rumunskoj oko 85 kilometara. Iz Ministarstva su za naš medij otkrili da je trenutna procenjena vrednost gasovoda na srpskoj strani oko 12 miliona evra, kao i da je plan početka izgradnje druga polovina 2025.
Planirani kapacitet gasovoda je 1,6 milijardi kubnih metara, što je pola od onoga što Srbija trenutno troši. Godišnja potrošnja gasa u Srbiji iznosi oko tri milijarde kubnih metara gasa i sav gas je ruskog porekla. Srbija 2,2 milijarde kubnih metara gasa dobija od Rusije po dugoročnom ugovoru i povoljnijoj ceni, a preostalih 800 miliona kubnih metara kupuje na berzi.
Rumunski gas bi bio jeftiniji od ruskog
Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević rekao je ranije za Bloomberg Adriju da ideja o povezivanju gasnih sistema Srbije i Rumunije postoji dugo, prema njegovim rečima, projekti cevovoda sa Rumunijom su razmatrani još u vreme Drugog svetskog rata.
"Ovaj gasovod je bio predviđen i kao prioritetni projekat još u toku rekonstrukcije energetskog sektora posle rata 1999. godine. Tada je gasovod Mokrin - Arad unet u ključna strateška dokumenta međunarodnih finansijskih ustanova", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.
Prema Kovačevićevim rečima, izgradnja gasovoda sa Rumunijom je dobar potez i ima znatno veći strateški i komercijalni značaj od gasovoda koji je nedavno završen sa Bugarskom.
Istakao je da je Mokrin vrlo dobro povezan sa postojećom gasnom infrastrukturom u Srbiji, dok Arad predstavlja važnu tačku u gasnoj infrastrukturi Rumunije. "Povezivanjem ove dve tačke ostvaruje se efikasna interkonekcija bez potrebe za dodatnim ulaganjima", rekao je Kovačević. Dodao je i da je teren za izgradnju ovog gasovoda povoljan i da bi izgradnja mogla biti završena brzo.
Oko 100 kilometara cevovoda po vrlo povoljnom terenu se može izgraditi vrlo brzo i uz relativno male troškove bez obzira na uvećane cene gradnje u poslednje vreme, smatra Kovačević. "Najveći deo trase je na teritoriji Rumunije, a ta zemlja ima decenije iskustva u gradnji cevovoda, razvijenu industriju i tržište potrebnih usluga."
Na pitanje po kojoj ceni bi Srbija mogla da kupuje gas iz Rumunije, Kovačević navodi da bi se cena verovatno utvrđivala shodno nekom tržišnom indeksu i mogla bi biti definisana uz odgovarajući popust ispod cene na evropskoj TTF berzi. Dodaje da je to tržište sada prevshodno snabdeveno tečnim gasom i da to utiče na formiranje cena.
"Bilo bi neophodno da se efikasnost korišćenja gasa u Srbiji znatno poboljša i da se smanje sezonske oscilacije potrošnje jer bi u ovom slučaju postojeća struktura potrošnje nepovoljno uticala na cenu", ukazao je Kovačević.
Smatra i da bi cena rumunskog gasa bila niža od cene po kojoj Srbija trenutno kupuje gas iz Rusije. Kovačević je rekao da prednost u nižoj ceni daje to što je rumunski gas bliži, za razliku od ruskog koji mora da prođe 5.000 kilometara i to trasama koje više nisu bezbedne. To je još jedan značaj izgradnje gasovoda sa Rumunijom - visoki stepen gasne bezbednosti i sigurno snabdevanje za Srbiju.