Uskoro sporazum Srbije i Rumunije o izgradnji gasovoda

Memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda između Srbije i Rumunije je usaglašen i u postupku je usvajanja u Vladi Srbije. To je potvrdila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, nakon sastanka sa rumunskom ambasadorkom u Srbiji Silvijom Davidoju, i najavila da se uskoro očekuje njegovo potpisivanje.

Procenjena vrednost gasne interkonekcije od Mokrina do granice sa Rumunijom, dužine 12,8 kilometara, iznosi 12 miliona evra. S rumunske strane dužina ovog gasovoda iznosila bi 85 kilometara. Iz Ministarstva rudarstva i energetike saopšteno je da je za izgradnju ove deonice obezbeđena podrška Evropske unije.

Ministarstvo rudarstva i energetike

Iz Ministarstva su ranije za naš medij rekli da se početak izgradnje ovog gasovoda očekuje u drugoj polovini 2025. godine, a planirano je da bude završen tokom 2026. godine.

"Ova interkonekcija je važna zbog diverzifikacije snabdevanja gasom i dodatne sigurnosti snabdevanja potrošača", rekla je ministarka Đedović Handanović.

Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, u planu je da cevovodima budu povezani rumunski Arad i srpski Mokrin u dužini od oko 100 kilometara. Početak gasovoda je planiran na gasovodu Rekas–Horia, koji je deo gasovoda BRUA u Rumuniji. Od srpsko-rumunske granice gasovod vodi do Mokrina kod Kikinde. Gasovod će biti prečnika DN600, nominalnog pritiska 63 bar.

Planirani kapacitet gasovoda je 1,6 milijardi kubnih metara, što je pola od onoga što Srbija trenutno troši. Godišnja potrošnja gasa u Srbiji iznosi oko tri milijarde kubnih metara gasa i sav gas je ruskog porekla. Srbija 2,2 milijarde kubnih metara gasa dobija od Rusije po dugoročnom ugovoru i povoljnijoj ceni, a preostalih 800 miliona kubnih metara kupuje na berzi.

Na pitanje Bloomberg Adrije koju količinu gasa bi na godišnjem nivou Srbija mogla da kupuje od Rumunije, iz Ministarstva su odgovorili da će to tek biti predmet pregovora između JP Srbijagasa, Transportgasa Srbija i Transgaza Rumunija.

Rumunski gas bi mogao biti jeftiniji od ruskog

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je ranije za Bloomberg Adriju da ideja o povezivanju gasnih sistema Srbije i Rumunije postoji dugo, prema njegovim rečima, projekti cevovoda sa Rumunijom su razmatrani još u vreme Drugog svetskog rata.

"Ovaj gasovod je bio predviđen i kao prioritetni projekat još u toku rekonstrukcije energetskog sektora posle rata 1999. godine. Tada je gasovod Mokrin - Arad unet u ključna strateška dokumenta međunarodnih finansijskih ustanova", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.

Bloomberg Adria

Prema Kovačevićevim rečima, izgradnja gasovoda sa Rumunijom je dobar potez i ima znatno veći strateški i komercijalni značaj od gasovoda koji je nedavno završen sa Bugarskom.

Ukazuje da je Mokrin vrlo dobro povezan sa postojećom gasnom infrastrukturom u Srbiji, dok Arad predstavlja važnu tačku u gasnoj infrastrukturi Rumunije. "Povezivanjem ove dve tačke ostvaruje se efikasna interkonekcija bez potrebe za dodatnim ulaganjima", rekao je Kovačević. Dodao je i da je teren za izgradnju ovog gasovoda povoljan i da bi izgradnja mogla biti završena brzo.

Smatra i da bi cena rumunskog gasa bila niža od cene po kojoj Srbija trenutno kupuje gas iz Rusije. Kovačević je rekao da prednost u nižoj ceni daje to što je rumunski gas bliži, za razliku od ruskog, koji mora da prođe 5.000 kilometara, i to trasama koje više nisu bezbedne.

Ostali projekti Srbije i Rumunije u oblasti energetike

Ministarka Đedović i ambasadorka Davidoju razgovarale su i o drugim projektima u oblasti energetike. U saopštenju Ministarstva navedeno je da nakon uspešno završene revitalizacije HE "Đerdap 1", kojom je dobijeno novih 114 zelenih megavata, i produžen radni vek elektrane za najmanje 30 godina, naredne godine treba da počne revitalizacija i HE "Đerdap 2".

"Za elektroenergetski sistem Srbije rekonstrukcija i povećanje snage HE "Đerdap 2" za oko 50 MW značiće veću stabilnost, kao i upotrebljivost rekonstruisanih agregata u narednih najmanje 30 godina od rekonstrukcije", dodala je ministarka.

Ona je naglasila da je za obezbeđivanje dovoljno energije za balansiranje novih kapaciteta iz OIE u procesu energetske tranzicije, posebno važna izgradnja novih reverzibilnih hidroelektrana.

Milorad Drča/EPS

Ministarka je navela da je izgradnja RHE "Đerdap 3" jedan od najvećih projekata ne samo u Srbiji nego i u regionu. Ukazala je da je završena Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom, kao i da je Vlada Srbije proglasila izgradnju RHE "Đerdap 3" projektom od posebnog značaja. "Koordinacija sa kolegama iz Rumunije biće veoma važna kako bismo realizovali ovako kompleksan projekat i zato smo formirali timove i na srpskoj i na rumunskoj strani koji će usko sarađivati u budućnosti", rekla je ministarka.

Takođe se razgovaralo i o planovima za povećanje kapaciteta za prenos električne energije, imajući u vidu značajan obim trgovine električnom energijom koji se obavlja između dve zemlje. Obe zemlje deo su Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, a kroz projekat "Beogrid" planirano je da se prenosni kapaciteti na srpsko-rumunskoj granici povećaju za oko 500 megavata, rečeno je na sastanku.