U Srbiju ove zime prvi put stiže gas koji nije ruski, iz Azerbejdžana milion kubika

Srbija će tokom predstojeće zime moći da računa na sigurne isporuke oko milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana, izjavila je u četvrtak ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. To znači da će u Srbiju ove zime prvi put stići količine gasa koje nisu samo ruske.

Đedović Handanović je to izjavila nakon bilateralnog sastanka sa ministrom energetike Azerbejdžana Parvizom Šahbazovim, sa kojim je potpisala i Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zelene energije. Tom prilikom potpisana su i dva sporazuma o snabdevanju gasom, između Srbijagasa i azerbejdžanske kompanije Sokar. 

"Srbija i Azerbejdžan imaju stratešku saradnju, zahvaljujući prijateljskim odnosima i uzajamnom poštovanju dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Ilhama Alijeva. Pored odličnih političkih odnosa, zasnovanih na deljenju zajedničkih interesa, naše dve države značajno su unapredile i našu ekonomsku saradnju, u kojoj energetika predstavlja jednu od ključnih oblasti", rekla je Đedović Handanović.

Podsetila je da su prošle godine u Bakuu potpisani sporazumi o saradnji između resornih ministarstava i gasnih kompanija, koji predviđaju da Srbija dobija do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. iz Azerbejdžana, a da se nakon toga ove količine mogu povećati na milijardu kubnih metara.

"Ugovori koji su danas potpisani između Srbijagasa i azerbejdžanskog Sokara omogućavaju Srbiji da ima dodatnu sigurnost u snabdevanju gasom tokom predstojeće zime, jer ćemo moći da računamo sigurno na milion kubika dnevno iz Azerbejdžana od 1. novembra do 31. marta", rekla je ministarka. 

MRE/Ana Paunković

Ona je naglasila da je potpisivanjem Memoranduma saradnja u energetici proširena i na oblast zelene energije. Istakla je da ovaj dokument otvara široke mogućnosti za saradnju u procesu energetske tranzicije, uključujući zajedničke investicije u zelenu energiju, primenu novih zelenih tehnologija, tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika, e-mobilnosti, skladištenja energije i drugih oblasti.

Jedna od tema na bilateralnom sastanku bio je i Zeleni energetski koridor koji će povezati Azerbejdžan sa zemljama centralne i istočne Evrope. Podsetimo, Bloomberg Adria je nedavno najavila da bi Srbija mogla biti deo Zelenog energetskog koridora u tekstu "Struja iz sunca i vetra iz Azerbejdžana mogla bi da stiže u Srbiju zelenim koridorom".

"U tom projektu potencijalno i Srbija može imati važno mesto, pre svega zbog svog geografskog položaja, budući da planiramo u narednim godinama da ojačamo interkonekcije na prenosnoj mreži sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom, a završetkom Transbalkanskog koridora pojačaćemo prenosne kapacitete i ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, indirektno i Italiji", navela je ministarka.

MRE/Ana Paunković

Zeleni energetski koridor iz Azerbejdžana je projekat koji podrazumeva izgradnju solarnih elektrana i vetroparkova u toj zemlji, a čija bi energija zemljanim kablom preko Gruzije stizala u Evropu. Zasad su Mađarska i Rumunija pristale da budu deo ovog projekta.

Ministar energetike Azerbejdžana Šahbazov rekao je da je prethodnih meseci i godina saradnja dve zemlje u oblasti energetike znatno napredovala, naglasivši da potpisana dokumenta omogućavaju dalje povećanje isporuka gasa iz Azerbejdžana, kao i proširenje saradnje u oblasti energetske tranzicije.

"Razgovarali smo i o mogućnosti da Srbija postane deo Zelenog koridora između Kaspijskog regiona i Jugoistočne Evrope, budući da se Srbija već graniči sa tri zemlje koje učestvuju u projektu, i može imati ulogu i korisnika i tranzitne zemlje", naveo je Šahbazov. 

Na sastanku se razgovaralo i o UN konferenciji o klimatskim promenama (COP29) koja će se održati u Azerbejdžanu u novembru, na kojoj će biti pokrenute brojne inicijative koje su važne za energetsku tranziciju u globalnim okvirima.